Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Туртинчи  фасл.  Йикилиш, тош



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet309/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   305   306   307   308   309   310   311   312   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Туртинчи 
фасл. 
Йикилиш, тош, 
девор 
ёки [бирор] бошка 
нарсага 
урилиш
Иицилиш ва урилиш, эзилиш ва мажацланишни пайдо цилиб алам 
ва азият беради; буларда суякдаги узлуксизликнинг бузилиши ёки ички 
аъзолар, уларнинг пардалари, асаблари ва катта томирларида вок;е 
буладиган узлуксизликнинг бузилиши сабабли бу [иккаласи] хатарли 
булади; каттиц алйм сабабли хам улар хатарли б\/лади. Гавда р^анча- 
лик катта булса, хатар ^ам шунчалик кучлидир; шунинг учун болалар 
йицилганда катталардагидек азият юз бермайди.
Иикилиш, урилиш ва зарба ейишларда ^ам рурралар каттароц бу- 
либ, [уларга ^арши] биз уз жойида тансиф цилганимиздек чора куриш 
зарур.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т у р т и н ч и ф а н
313
Гохо никилиш ва урилишдан юрак ёки меъданинг бир томони узи- 
либ, зур офат беради: бунга мубтало булган киши уша за^отиёк улади.
Го^о сийдпк ва ахлат тухтаб колади ёки улар ихтиёрсиз чицади.
[158] Гсцо бош, жигар ёки талоцда бирор томирнинг узилиши сабабли 
i
^
oh
кусиш ва кучли бурун ^онаш содир булади; ^орин купчийди, нафас 
олиш цийинлашади, товуш чикмай [касал] суздан колади. Киши [бирор 
нарсага] урилса ёки йицнлса, ёки [шулар каби] бирор ^одиса юз бериб, 
у киши суздан колса ва боши цуйига осилиб нафаси сусайса1, пешона- 
си терлаб юзи 
c a p F a i i c a
ёки кукарса, у дар^ол улади2.
Йицилган ва урилган ёки бирор нарса санчилган ёки калтакланиб 
^онга буялган кишида уша вактнинг узида цон цусиш ва суюц ич ке- 
тиш юз берса, у хам улади. [Киши] овцат аралаш кон КУСС3. айни^са, 
[зарарланган] жойнинг сирти шишса, бу бехавотиррокдир. Шиш ичка- 
рнга кетса ва [сиртки] шиш кайтса, кейин [йи^илган] киши йиринг кус- 
са, у шу ердаёк улади.
Киши цулоги билан йицилиб, хулоцдан куп цон о^са, бу, албатта, 
[цуло^ ичида] шиш пайдо килиб улдиради. Киши боши билан йикилса, 
купинча, гапиролмай колади; бу холат на камаймай ва на зураймай уч 
кунгача давом зтса, учинчи куни у кишига хУКна цилинади ва еттинчи 
кунгача кутиб турилади, бунгача уни хеч нарса билан кузгатилмайди3.
Йикилган кншининг зарарланган жойи цизармаса, у аъзо асабли-
дир.
Бешинчи фасл. Д аволаш
Агар [суяк] синмгса, чикмаса ёки кон кетмаса, урилган ёки йи^и- 
лиш сабабли лат стан аъзога уни маркам тутиб турадиган тадбирни 
тезда куллаш керак Шу билан бирга, бу хил нарсаларни даволаётган 
киши, то [бадан] ичкарисида халокатга олиб борадиган сабаб йуклиги 
маълум булгунича, шу [тутиб турувчи] тадбирни куллаб туриши керак. 
Агар купрок ёрдам беришга эхтиёж турилса ва [касал] х°лати шуни 
талаб цилса, тезда томирдан кон олиш ва енгил суюц хук;на ишлатиш 
лозим. || Сунгра уша жойни ва ёрилиш пайдо булган булса, унн хам 
3 3 7  
биз айтадиган нарсалар билан м ахкамлаш мумкин булса, тезда уша 
тадбир кулланилади. Бу сохада эхтиёж туриладиган дорилар ма^кам- 
ловчи хамда м а^кам лаб ёпиштирувчи, эзилишдагидек моддани охиста- 
лик билан таркатувчи ва [баданни] бушаштирувчи хамда сиртдан ва 
ичдан битириб ёпиштирувчи дорилардир. Бундай киши учун яхши ов- 
Кат мош *ва нухатдир4.
[Бирор жойи] эзилган* ёки урилган5, ёки йикилган кишининг истеъ- 
мол цилиши зарур булган дориларга келганда, уларнинг энг яхшиси ок
www.ziyouz.com kutubxonasi


314
Т и б

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   305   306   307   308   309   310   311   312   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish