Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Т и б ц о н у н л а р и . Т § р т и н ч и к и т с б



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet251/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   247   248   249   250   251   252   253   254   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Т и б ц о н у н л а р и . Т § р т и н ч и к и т с б
баданидан билинади. К,улоц орцасидаги чицицни турри ёрилади. Билак, 
тирсак, цул, п анж алар ва човда буладиганларини узунасига ёрилади. 
Сон яцинидаги чицицни,— дейди у,— айлана цилиб ёрилади; 
айлана 
цилиб ёриш шуки, баданни узунасига цирца бориб, бир оз энига цараб 
^ам цирцилади. Чунки агар уша жойларни айлана цилиб ёрилмаса, 
уларда моддалар йирилиб оцма ярага айланиши мумкин. Ч ицицорца 
тешик яцинида булса, [бу ер] рутубат йигиладиган жой булгаилиги 
учун, уни ^ам айлана цилиб ёрилади; бицин ва цовурраларда булганида 
эса ция цилиб ёрилади; мояк ва эрлик олатида булганини турри цилиб 
ёрилади.
[Антиллуснинг] айтишича, ^амма вацт иложи ссрича, [аъзонинг} 
табиий шаклига мос цилиб ёришга тиришиш керак. Икки поча ва би- 
лакдаги чицицларни узунасига ёрилади, тир асабга тегиб кетишидан 
э^тиёт булиш керак.
Билгинки, 
[ т и р
билан] ёриш жойига цараб турлича булади. Чициц 
куз яцинида булса, куз вазиятига ухшатиб шохсимон
1
цилиб ёрилсин, 
бурунда булса, узунасига, жарда ва цулоц яцинида булса, турри цилиб 
ёрилади- Чунки бу [икки] жойнинг тузилиши турри булиб, буни кекса- 
ларнинг баданидан билинади. К,улоц орцасидаги чицицни турри ёрила­
ди; тирсак, поча, сон ва билакда булса, булар ^аммаси ^ам узунасига 
ёрилади, цорин мушаги ва орцада буладиганини ^ам шундай ёрилади, 
чов ва цултицда булса, буш жой цолиб оцма ярага айланмаслиги учун 
энидан ^ам цушиб узунасига ёрилади. Орца тешикдаги [чициц] ^ам эни- 
дан бир оз олиб кесилади, акс ^олда бу ерда >^ам оцмаларга айлана- 
диган бушлик ^осил булади. Мояк ва эрлик олатида булса — узунасига 
турри ёрилади; бицин ва цовурраларда булса, шохсимон булиши учун 
цовурралар йуналишича янги чиццан ой шаклида цилиб ёрилади, чунки 
цовурралар ва улар устидаги этнинг вазияти шундайдир.
^ а м и ш а уша [чицицли] жойдаги этнинг вазиятини ва у жойдаги 
мушак толалари вазиятини кузда тут,— дейди [Антиллус], чунки биз 
уша жой вазиятига цараб ёришга харакат циламиз, шунда толалар ке- 
силиб кетмайди, эт битган жой хунук булмаи, яхши булади. Э^амма ^ол- 
да ^ам бирон артерия ёки катта вена томири, ёки асаб, ёки мушак 
толасини кесиб юбормасликка эътибор берилсин.
Чицицни унинг катта [кичик]лигига цараб, у кичик булиб, моддаси 
биргина жойда оцадиган б у л с а — бир жойдан, агар у катта булса, бир 
неча жойдан
2
ёр. Сунгра чап цул курсаткичи барморини [тешикка] кир­
гиз ва чицицнинг учига боргунча яна ёр, кейин шу иккинчи ёрган 
жойингга бармоц киргиз, то унинг чеккасига боргунингча шундай цила 
бер.
www.ziyouz.com kutubxonasi


У н и н ч и ф а н
255
Агар чицщ нинг цуйи бир жойи булиб, моддасини уша жойдан чи- 
цариш имконияти булса, уша жойдан ёрамиз. Агар у юмалоц ёки 
моддаси биргина ёрилган жойдан чицмайдиган ш аклда булса, йигила- 
ётган моддасининг ^аммаси дар^ол оциб кетишини билсак, икки ёки 
уч жойдан ёрамиз. [Антиллус] яна айтадики, агар чициц буринда ёки 
шариф аъзода, ёки суяк, ё парда яцинида булса, унинг йиринги уша 
аъзолардан бирортасини бузиб цуймаслиги учун 
а н щ
етилишидан ил- 
гариёц ёришга шошиламиз.
Биз айтамизки, бу тадбирни ёришдан бошца чора топилмаганда 
цулланилади- Чициц узича тешилиб оцишини умид цилсанг, уни ёрма! 
Шунингдек, тешиб оцизувчи дорилар ёрдамида ёрилишига умид бул- 
ганда ^ам ёрма! Тешиб оцизувчи дорилар орасида [
тир
билан] ёриш ур- 
нига утадиган тадбирларни мен куп учратдим. Купинча тешиб оцизув- 
чи дори чуцуррон; таъсир этиши учун терини бир оз ёрилади ёки унинг 
бир булагини олиб ташланади, сунг устига дорини цуйилади.

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   247   248   249   250   251   252   253   254   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish