Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet64/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Б и р и н ч и ф а н
77
ланмагунича чу'зилиб, йигирма TÿpT ёки уттиз соатгача етади. Иситма 
цайси соатда тугаса, шу муддатдан то цирц саккиз соатга етиш жа- 
раёнида сусая боради. Иситма тутиш навбати ÿH икки соатдан [цан- 
ча] ортиц булса, шунга цараб иситма ^ам холисликдан шунча йироц
булади.
Холис булмаган кунора тутувчи иситмада модда етилганлигининг 
белгиларп кечикади; касалнинг кУринишида озиш ва дармонсизланиш 
кузатилмайди. Б аъ за н
K ÿ n
терлаш билан [^ам] иситма тугалмайди ва 
гохо унннг бошланишида кучли цалтираш юз бермайди; харорат хам 
бунда у цадар кучли булмайди. Иситманинг зУрайиши бир текисда 
булмай, балки худди зурайиб олдинга бораётгандек 
булади, сунг 
[зурайиш илгаригидан] эртароц 
келади ва камаяётгандек 
булади. 
Емон ^олатлар бунда кам юз беради.
Уттиз еттинчи фасл. Доимий тутадиган кунора иситма
Буни иситма навбатларининг кун оралаб кучайиши ва кунора ту­
тувчи иситма белгиларининг шиддатлилигидан билинади. Жолинус- 
нинг фикрича, иситма цон бузилганида шу цабилга айланади, бу >^ац- 
да кейин яна гaпиpилâди.
К у н о р а
т у т а д и г а н
х о л и с
и с и т м а н и
д а в о л а ш .
Иситмаларни сурги ва овцатлар билан даволаш [айтилган бобда] ва 
[бошца] >^амма [иситма] бобларида биз сенга ургатган усул ва цоида- 
ларни эсга олишинг ва шуларга асосланиб иш куришинг керак- Исит­
манинг бошланишида кучли сурги дорилар, ^алила ва шунга ухшаш- 
ларни биз баён цилгандан бошцача йусинда ишлатишга рухсат берув- 
чи кишининг сузига эътибор берма, аксинча, аввало, биз ÿuia е р д а

айтган нарсалар билан ични юмшатишга шошил. Масалан, цирк; 
д и р ­
хам татр циндий
билан,— уни иссиц сувда бир неча бор ивитиб, су- 
зилади ва унга шира ёки янтоцшакар цУшилади,— ёки иккала 
хил 
анорнинг суви, янтоцшакар ёки 
y p y F H
олинган майизлар цушилган 
цуйпечак цайнатмаси, янтоцшакар ва шира rçÿiim
6
ивитилган олхури 
суви билан, ёки гунафша шароби билан, ёки ишланган гунафша билан 
ични юмшатилади.
Б аъ за н испагул ширасини айрим шарбатлар билан, масалан, ол- 
xÿpn шарбати билан [цушиб ичирилса], ични юмшатиб юргизади. Шу- 
нингдек, ясмицнинг цуйпечак цушилган цайнатмаси ёки юмшатувчи 
хуцналар, масалан, гулхайри, жийда, чучукмия илдизи билан Сабис- 
тон олхуриси ва гунафша ёги цайнатмасидан тайёрланган ^уцналар 
ёки лавлаги шираси, гунафша §fh ва бурацлардан узингга маълум 
усулда тайёрланган ^уцналар билан ични юмшатилади. Буларни за- 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   60   61   62   63   64   65   66   67   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish