Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet350/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   346   347   348   349   350   351   352   353   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

муррларнинг
цую^ суртмаси ^ар икки ^олатда х ам фойда- 
лндир. Агар шу икки н ар са
4
билан бирга цаттиц орриц ^ам булса, до­
риларга зайтун ёги аралаштириб исси^ цилиб цуйиб борлаш к е р а к бу- 
лади.
Асаб шикастланганида унга на иссиц ва на сову^ тегизмаслик,
балки латиф ва буриштирувчи райхонлар ва шундай х ус у сия т га эга 
булган х\шбуйликлар к у в в а т и у тк аз ил ган ёгларни иситиб ишлатиш 
керак.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т у р т и н ч и ф а н
361
Асабиинг чириб бузилиши ^ ук мига к ел ган да , 
баъ зан асабнинг 
м ай да парчаси бузилади, бунда уни чи^ариб т аш ла ш лозим; уни риш- 
тани чицариб т а ш л а г а н д е к чицариб ташланади.
Олтинчи фасл. Асабнинг цаттицланиши в а т уг ун лан иши 1
Бу, купимча, зар ба ейиш ёки йицилиб тушишдан пайдо булади; 
уии босилганда увушиш сезилади. Асаб цатти^лашувнни д а в о ла ш ^ат- 
тиц шишлар ва 
душ буз
2ни д ав о ла ш ус улига 
яциндир. 
Б у т уг рид а 
айтилнши зару р дориларни содда дорилар ж а д в а л и д а ва «Карободин» 
да курсатиб утдик; бу ерда айтадиганимиз шу бобда т а ж р и б а килин- 
ган дорилардир. [185] Енгил д орилардан бири, масал ан , [цуйидагидир]; 
я худ муцлидан ун 
дирхам
олиб, сувга солиб ивитилади, бунга гулхайри- 
нинг ж у д а эзилган илдизидан узига баробар ми^дорда 
1
^ушиб, ^уюц 
суртма килиб богланади. Шунингдек, гулсапсар илдизини шинни билан 
кориштириб богланади. Яна:
1
^аврак елими, гальбан елими ва 
фар- 
фиюнни
зайтун ёги цуйцаси билан кушиб >^ам богланади. Яна, к анав-
ча уругини шинни билап цушиб куюц с ур тма я с ал а д и ;
диёхилунни 
узига ярим баробар т а к а тсзаги билан 
1
^ушилса ^ам ж у д а [фойдали 
булади].
Еттинчи фасл. С у я к к ас а лл ик ла ри
С у я к л а р д а хам мпзож бузилиши, узлуксизликнинг бузилиши, сн- 
ниш, чициш, чириш, яраланиш ва пуст шилиниши каби к ас а лл ик ла р
юз беради. Биз тузатилпши лозим булган снниш ва чи^ншлар ^а^ида 
бу м а в з у д а н ксйпн гапнрамиз. Аммо бундан бошца дори ц улл ашг а э^- 
тиёж туг ди рад иган с у я к касалликларини, Тангри ёр дам берса, бу ер­
да эслатиб утамиз.
Саккизинчи фасл. «Санчилувчи бо д» 3 в а суякнинг 
бузилиши
«Санчилувчи бод»нинг сабаби с у я к к а утиб, уни ейдиган уткир 
х илтлардир4. «Санчилувчи бод» бурии огририга ухшайди, бирок бутин 
оррицларида модда этда, «санчилувчи бод»да эса с у я к д а булиб, ур- 
м а л а б юради ва с у я к б улакларини бирин-кетин бузади. Бир гурух 
табиблар «санчилувчи бод» яра сабабли бутун бадан буйлаб тар^а- 
лади, дейди; бу суз исбот ^илинган эмас.
Туц^изинчи фасл. С у я к бузилганлигининг белгилари
С у я к д а бузилиш юз берганида устидаги эт юмшаб бушашади ^ам- 
д а сасишга ва сарик; сув йигишга бошлайди. Агар [шу жойга] мил чу- 
пи ти^иб курилса, у осонлик билан с у я к к а ч а кириб боради, с у я к к а
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   346   347   348   349   350   351   352   353   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish