Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet351/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   347   348   349   350   351   352   353   354   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

362
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т о б
етганда с у я к мил чупи тойиб кетадиган д а р а ж а д а силлиц унпамайди, 
балки умга бир оз [ дага л упнаб] к а д а л а д н 1, гуё пншик булмай, балки 
ув ал ани б ёкн чнрнб турган п арсаг а дуч к ел га ндс к булади. Баъз ан 
суяк, айникса, к а са л л н к д ас тл аб ки паптпдан утг ан булса, кисирлайди 
ва юмшок булади. Д а с т л а б к и пайтда эса мил %пи орцали бузилиш 
холатипи билнб булмайди, балки мил чупи с у я к к а тегизилганда унинг 
хад да и ташк арп тойиши суякнинг бузилгаилигига д а л о л а т цилади; 
ч у и к и м и л
чупи з^ар томонга ^араб тоя берса, парда с у як д а н а ж р а л г а н
булади. Бу эса с у я к бузила бошлаганлигн ва унинг устидаги эт бузил- 
ган пайтда унинг х ам бузилишга бошлаши сабаблн булади. [Суякни] 
очилганида унинг ранги узг арганлиги курилади. С у я к бузилишидан ол- 
дин, купинча, шиш найдо булади; аввало, эт бузилиб улади ва кейин 
[бузилиш] с у я к к а бориб етадп.
Унинчи фасл. [Бузилган суякни] д ав олаш
360 
Бузилган суякни д ав ола ш 
хо%
у о^ма булсин, хох булмасин, унн 
цириб кетказиш ёкн кесиш ва а р р а л а б т ашл ашда н иборатднр. Чунки, 
бузилган пустлар тушиб кетиб согломлари ^олсин учун суякни к;ириб 
шилиш ёки бузилган жойини д о гл а ш
2
зарур. Гохо бузилган с у я к пуст- 
ларппи дорилар ё рд ам ида тушириб юборилади, масал ан , бош ва бош- 
i^a ж ойл ар да ги с у я к пустларипи шу йусунда тушириладн. Бунинг учун 
синалган дорининг сифати: аристолохия, гулсапсар 
нлдизи, 
мурр, 
сабр, говшир усимлигининг ички пустлоп-!, куйдирилган жилвнртош3, 
мне туполи ва са навбар пустини олиб, х ам ма с и аралаштирилади. Бу 
таркиб с у я к пустларини туширувчи ва унинг устида яхши эт ундирув- 
чи ажойиб доридир.
Аг ар с у я к бузилиши чу^ур борган булса, унн к а в л а б олиш зарур:
Бузилиш иликкача етгап булса, суякни илиги билан ^ушиб олиб т а ш ­
л ашда н бош^а чора йу^. Агар с у я к бузилишини уша суякнинг х а м ма -
сини ёки к а тт а бир ^исмини кесиш ва а р ра л аб та шл а шд а н бош^а нар- 
са т у з а тм а йд и га н булса, шу тадбирни цуллаш лозим. Кесиб ташлани- 
ши лозим булган жой цуйидагича аникланади: мил чупини тик;иб, 
суякнинг [этга] ж у д а цатти^ ёпишган жойига етгунича айлантириб к у ­
рилади; а н а ' ш у жойи унинг 
бузилган ^исмининг 
чегараси булади. 
Аммо бузилган с у я к сон ва ёнбош суякларининг боши ^ а м д а opi^a 
умуртцаси булса, орца мия туфайли уни д а в ол а ш д а н кечиш яхширо^. 
Агар олдин юз берган эт бузилишига эргашиб суякнинг ^ам бузилиши 
кутилса, унинг давоси с у як д а н этни а жр а т и б олишдир. Соглом аъзо- 
ни эт бузилиши бобида билдириб утилган сую^ суртмаларни ишла- 
тиб совутиш ва с у я к д а н очилиб долган этни хам шундай дорилар би­
лан совутиш керак.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Т Ц р т и н ч и ф а н
363
[186] Ун биринчи фасл. Бузилган суякни ар ра л аш
С у я к д а н 1 этни [^уйидагича] к утариб цуйилади: этнинг бир томони- 
га ип утказиб, ип ор^али этни юцорига тортилади ва арра тишлари 
тегмасин учун [суяги бузилган] аъзо ёки бошца жойни румолча билан 
ушлаб, цуйига ^ ар аб тортиб туриб, суякни арра лан ад и. Аг ар цовурга 
суягнни а р р а л а ш г а ёки т а г ид а юпца пуст ёки бирор т а р и ф нарса, ма- 
салан, цовурга пусти ва орца мия тург ан бирор боища суякни а р р а ­
л а ш г а э ^тиёж тушса, арра таг иг а уша шариф аъзони са^лайдиган 
т а х т а к а ч ^уйилади.
Агар бузилган суякнинг бутун а йла нмасид аги эт очилган булса, 
у суякни а р ра л аб та шл а , чунки т ам ом ан очилиб долган с у я к устидан 
эт унмайди. Аг ар бузилган суякнинг б ул а кл а ри бурин я^инида булса, 
уларни буриндан чицариб олинсин, а г а р билак ёки поча суяги бутун- 
лан бузилган булса, уни т ам ом ан олиб ташлансин. Аммо сон ва ёнбош 
суягининг боши ^ а м д а орца умурт^а си бузилганда, орка мия жойи 
булгани туфайли уларни д а в ол а ш д а н воз кечилсин.
Ун иккинчи фасл. Битган я р а л а р д а к оладиган с у я к
май да л ар и в а пустлари
Яхшисн, уларни чицариб олишга шошилмаслик ва табиатнинг узи- 
га ташл аб цуйиб, унга ёрдам бериб туришдир. Ёрдам эса [табиат] чи- 
к а р га н нарсани шошилинчсиз м у д д а т ичида оз-оздан тортиш билан 
булади; уни дори ва кул билан ^узгатилмасин, чунки з ур лаб чицарил- 
ган [суяк] 
носур
яраларини пайдо цилади. Агар у нарсанинг узи чи- 
кишга мойнл булса, таб иат уни тери томонга ^айдайди ва у уз жойи- 
дан кучиб чика бошлайди; шу пайтда унга ёрд ам берилади2 ва [яра- 
ни] бптказилади. Аж ра тиб олиниши лозим бул ад иг ан с у я к майда лари 
ва пар д ал а р борасида хам х ук м шундай. Агар уларни шошилинч ра- 
вишда з ур лаб чпкарилса, тиришиш, а^л ^оришуви ва иситмалар пан- 
до булиш хавфи бор; ага р у л ар йирингласа, унча зара ри йуру
Б у ла р га ишлатиладиган дорини билишни истасанг, уларнинг бпри 
кунпдаги сифатдагп доридир; унинг таркиби: эски зантун срп, сари^ 
мум ва асала ри уясининг чирки олинади,—бу и к к а л а [кейнппфнпп ж а м
кнлппганда зайтун ёрича булсин,— сунгра хаммаснни эрнтилади, кейин 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   347   348   349   350   351   352   353   354   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish