Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн


лаш бехавотир, уларнинг орирлик ва тинч туриши билан булган алаз^-



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet216/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   212   213   214   215   216   217   218   219   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

лаш бехавотир, уларнинг орирлик ва тинч туриши билан булган алаз^- 
лаш эса улдирувчи аломатдир.
Эллигинчи фасл. ^аракатлардан олинадиган белгилар
Касалда безовталик ва бето^атликнинг купайиши яхш и булмай, 
бу бошга 
кутарилаётган бурнинг куплигига далолат ^илади.
Касалнинг хар дамда сапчиб туриб утириши ^ам ёмон далил, чун- 
ки бу бе^узурлик ёки [94] ацл цоришиши, ёки нафас кисиши, ёки бу- 
р и л и ш
ва упка яллиглаш идаи келиб чи^ади: охиргисидан буладигани
— ёмонро^. Ч у н к и [бундай ^олат] бош^а сабаблар туфайли булса з^ам, 
купинча, у бутилиш ва нафас цисиши сабабли булади.
Аъзолар з^аракатининг огирлаш иш и з^ам ёмон далил. Тир ноц ран­
ги хираланса, улиш муцаррардир. К,алтираш, яхш и буз^рон сабабли 
булмаса, у ^ам ёмон белги ^исобланади.
Эллик биринчи фасл. [Касалнинг] 
ваз^имага тушишидан 
олинадиган белгилар
Касал улимдан куп цур^са, бу хатарлидир.
Эллик иккинчи фасл. Эснаш ва керишишдан олинадиган
здшмлар
Эснаш ва керншиш табиатнинг мушакли аъзоларни 
узларидан 
чициндини з^айдашн учун з^аракатга солиши сабабли пайдо булади; 
агар аъзо паст даражали, модда эса ^айдаш [цувватидан] таъсирла- 
надиган даражада оз булса, улар бундай з^аракатга музстож булмай- 
ди, балки бунга шу айтилганларнинг акси сабабли эхтиёж турилади. 
Агар [керишиш ва эснаш] киш ининг иссицдан совуцка чикиш и сабаб­
ли булса, у табиатга ёрдам булиб, ёмон белги эмас. Б у купинча модда 
куп ёки ^увват заифлигидан толаларнинг ёрдамисиз табиат моддани 
тарцата олмаслигига далолат цилади.
www.ziyouz.com kutubxonasi


190
Т и б ц о н у н л а р и. Т g р т и н ч и к и т об
Эллик учинчи фасл. Туш куришдан олинадиган белгилар
Касал [узи] буэфонда учрайдиган нарсаларини тушида кУради; 
масалан, тер бузцюнига учрайдиган киши узини ^аммомга тушаётган 
ва тушишга тайёрланаётган з^олда куради.
Эллик туртинчи фасл. Турли ишта^а ва ташналикдан 
олинадиган белгилар
Узоада чУзилган касалликларда ишта^а йу^ булиб цолиши ёмон; 
бу ^ол Уткир касалликларда з^ам ёмон булса-да, биро^ олдиндагича 
эмас. K^HcrçacH, бу бузу^ хилтларга ёки нафсоний ва табиий цувватнинг 
сунганлигига далил булади.
Куйдирувчи иситмаларда ташналик булмаса, айницса тил з^ам ко- 
райса, бу ёмон далилдир.
Эллик бешинчи фасл. Сариц касаллигидан олинадиган э^укм
ва далиллар
Касалликнинг еттинчи кунидан ва [модда] етилишидан илгари са- 
ри^ касаллигининг юз бериши ёмондир, лекин баъзиларнинг айтишича, 
capnrç касаллигида ич сурса, бу аз^волни тузатади. Аммо бу ^иёсий бир 
ran. Умуман, [касалликнинг] еттинчи кунидан илгари келган бузфон 
яхши бузфон булмайди. Сариц касаллиги еттинчи кундан кейин бул- 
ганда ^ам, агар у билан бопща белгилар биргалашмаса, унчалик беха- 
вотир эмас. Агар сари^ касаллиги еттинчи, ё тУвдизинчи, ёки \'н тУрт- 
тинчи кунда яхши белгилар билан бирга келса, жигар томонда офат 
ёки ^аттицлик ва шиш булмаса, бу яхшидир. Купинча, шундан йул би­
лан тугал бузфон воце булади. [Сариц касаллигининг] яхшилигига ун- 
дан кейин кузатиладиган енгиллик зсолати далил булади; ёмонлигига 
эса, енгилликнинг акси булган з^олат далолат цилади.
Сариц касаллиги билан бирга ичдан [тушган жойида] цайнайдиган 
куп ут утиши ва ёмон куйинди нарсаларнинг чи^иши касалликнинг 
ёмонлигини кУрсатувчи белгилардандир. Шундай лолларда касалнинг 
[з^аёти] хавф остида ^олади,. лекин етук тозаловчи ич кетиши ёки мул 
терлаш касалликка царши турса ва цувват кучли булса, бунда тезлик- 
да енгиллик келади.
Эллик олтинчи фасл. Шишлардан олинадиган далиллар
Уткир иситма чов, ^Ултиц таглари ва цУл-оёцларда шиш пайдо 
булишига олиб келса, бу аввало 
ÿma 
шишлар пайдо булиб, кейинидан 
чиришдан буладиган иситма келишидан 
Kÿpa 
ёмонрощдир; шу билан 
бирга, бу [кейингиси]нинг Узи ^ам ёмон. Цулоц тагида шишлар пайдо 
булса-ю, йиринг йигиб етилмаса, бу ёмондир, лекин шиш кетидан 
6ÿ-
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   212   213   214   215   216   217   218   219   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish