Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet217/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

И к к и н ч и ф а н
191
шалиш юз берса, ёмон эмас1. Агар шулардан биронтаси воце булмаса, 
яъни модда етилмаса, шишлар кетидан бирон хил кучли бушалиш юз 
бермаса бу ёмон белгидир.
Чици^нинг моддаси етилса-ю, 
6
oinrça хилтлар етилмаса, бунга ^ам 
алданма, чунки бу етарли булмайди; масалан, купинча, шундай дол­
лар юз бериб туради ва касал тузала бошлади деб гумон цилинади-ю, 
лекин касаллик ^алок ^илиб цУяди.
Аввал куриниб, cÿHr ичга ботиб кетадиган ^ар цандай тошма ва 
шиш ёмондир; лекин у яна цайтиб кУринса, бу нарса || табиатнинг куч- 285 
ли эканлигидан дарак беради.
Баъзи шишнинг кУриниши ва ичга ботиб кетиши кишининг табиа- 
тига одат булади ва у ёмонликка унча далолат цилмайди.
[95] Эллик еттинчи фасл. Тошмалар ва шуларга ухшаш 
нарсаларнинг куринишидан олинадиган белгилар
Уткир иситмаларда ну.хатдек rçopa тошмалар тошиши жуда ёмон; 
агар булар уйгунлашса, касал, купинча, иккинчи куни Улади. Бадаи- 
даги яраларнинг кук, кора, ^аворанг ёки сари^ рангларга айлани- 
ши ^ам ёмон белгидир. Буларнинг ичида сариц ранглиси енгилроц jçh- 
собланади. Айтишларича, касалнинг тиззасида rçopa узумга ÿxinani 
бир нарса пайдо 
булиб,
унинг тевараги ^изарса, у тезда Улади. Агар 
у эллик кунгача борса, ундаги улим белгиси [кейин] сову^ тер чици- 
шидир. Буйинга оц рангли куп иссицлик тошиб, буйин венаси устида 
канакунжут дони сингари [тошма] пайдо булса ва касал иссиц нарса- 
ларни тиласа, у йигирма кунда Улади.
Тилда пайдо буладиган ^алок цилувчи тошмаларни айтиб Утдик. 
Айтишларича, кишида цандай булса ^ам бирон иситма юз бериб, ог- 
риц билан бирга цулидаги бармо^ларнинг з^аммасига ясми^ донидек 
кора шишлар чицса, касалда огирлик ва OFnp yflrçy пайдо булиб, у тур- 
тинчи куни улади. Ш у 
билан бирга, касалнинг цчи тУхтаб цолса, 
сарсом
касаллиги пайдо булади; го^о унинг ичи тошдек цотади.
Эллик саккизинчи фасл. Томирлар куринишидан олинадиган
белгилар
Буцротнинг айтишича, пешона, rçoBorç ва буйиндаги кичик вена- 
ларнинг буртайиб туриши ёмондир. Бадан юзасида куриниб турувчи 
томирлар рангининг уз ^олидан товус ва гунафша рангига rçapaô 
ÿ3- 
гариши ва бундан илгари кУринмаган томирларнинг шу сифатларда 
кУриниши ^ам ёмондир.
www.ziyouz.com kutubxonasi


192
Т и б ц о н у н л а р и . Т у р т и н ч и к и т об
Эллик туодизинчи фасл. Титрашдан олинадиган белгилар
Катти^ иситмада цувват заифлиги билан бирга ^айта-кайта куп 
титраш з^алокатлидир. [Титраш] билан иситма кетмаса, ^увват барка- 
рорлигидаги титроц з^ам яхши булмайди. Титро^ турларининг энг ёмо- 
ни, кейинидан фойдасиз ва иситманн тухтатмайдиган бушалиш кела- 
диганидир. Агар бушалиш з^ам пайдо булмаса, бу хилтнинг ь^узгалиб 
ралаба цилганига ва табиатни узини з^айдашдан ожиз ^илиб цуйгани- 
га далолат цилади; бу ёмон далилдир. Аммо титраш бир марта тутса, 
унга асосланиб тутри з^укм чицариб булмайди: у з^аддан ташцари за- 
ифликдан келиб чи^адими ёки бошка сабабданми?
Олтмишинчи фасл. Буш алиш га [асосланиб чикариладиган]
хукмлар
Ич суриш, цусиш ва бошка йул билан буладиган фондали бу­
шалиш модда етилгандан кейин булиб, бушалишга тегишлн хилт бу- 
шалади з^аида у осонлик билан булади ва ундан кейин [касалга] ен- 
гиллик етишади.
Дори билан ёки дорисиз бушатилаётган хилт бушалиб тугалган- 
лигининг белгиларидан бири бошца хилтнинг бушалишга бошлаши- 
дир. Бушалиш ич шилиниб утишига ёки ^ора ^он, ёки сассик хилт, 
ёки холис тоза хилт утишига айланса, бунинг ёмон хилиднр; кусиш- 
да з^ам шундай.
Бушалиш бошланиб тамом булмай ^олса, унга ёрдам бериш ке- 
рак. Бушалиш з^аддан ташцари булса-ю, модда етилганлик [белгиси] 
кузатилмаса, бунинг фойдали эканлигига асос йуц. Тер, бурун ^онаш 
ёки бошца хилда буладиган оз ва кучсиз бушалиш табиатнинг кузгал- 
ганига, аммо унинг кучсиз эканлигига далил булади. Шунда бош^а 
белгилар хам ёмон булса — ^лимга, 
ёмон 
булмаса — касаллнкнинг 
узовда чузилишига далолат цилади.
Олтмиш бириичи фасл. Терлашга [асосланиб чицариладиган]
зсукмлар
Терлаш бухрони уткир касалликлар учун, 
балрамдан 
булган 
узоцца чузилган касалликлар учун, хавфли шишга [учраган] кншилар 
ва ички шишли касаллар учун жуда ажойиб бузуюндир.
Олтмиш иккинчи фасл. Куп тер чи^ишииинг сабаби
Модданинг куплиги ёки сую^лиги, ёки з^айдовчи кувватнинг куч- 
лилиги, ёки ушлаб турувчи кувватнинг бушашганлиги. ёки кенгайти- 
рувчи сабаб [таъсирида] тер йулларининг кенгайиши туфайли тер куп 
чицади. Бу сабабларнинг тескариси булса, тер кам чиь^ади. Терни ар- 
тиб турилса, у чика беради, уз холига цуйилса — тухтаб колади.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   213   214   215   216   217   218   219   220   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish