Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet15/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

Б u p и н ч и ф а н
27
Ун бешинчи фасл. Курцишдан буладиган бир кунлик иситма
Рам тортишдан [иситма] пайдо булганига ÿxiuaiu, го^о ^уркишдан 
хам бир кунлик иситма пайдо булади: цУр^ишнинг рам тортишга нис- 
бати разабланишнинг хурсандликка нисбати [кабидир], чунки 
rçÿprçniii-
да pyrç ичга, разабланишда эса сиртга томон ^арак ат цилиб, [к;урциш] 
бирдан, хурсандлик ва FaM тортиш эса аста-секин юз беради.
Б е л г и л a pi : :
FaM 
тортишдан буладиган иситма белгиларига 
я^ин, аммо томир уришида тартибсизлик кучлирок;, куз эса к;ур^итил- 
ган кишининг кузига ÿxiuaui булади.
Д а в о е и: бунинг давоси рам тортишдан буладиган иситмани да- 
волашга я^ин. Касални хавф-хатардан тинчитиш, шодлик хабарлари 
билан хурсанд к;м;:ш керак. Бундай кишига шароб фойдалидир.
Ун олтинчи фасл. Чарчашдан буладиган бир кунлик иситма
Чарчаш гэ у. 
р у х н и
rçarrnrç цизитади, натижада [баданнинг] ишла- 
рига зарар етка-пднган иситма пайдо булади. Унинг зарари ва орирли- 
ги купрок хаёт:’;: за кафсоний [кучларга] етади.
Б е л г и л
[иситма чи^ишидан] олдин чарчаганлик, баданнинг
бош^а жойлприлпк кура буринларининг Kÿnporç к;изиши, чарчаганлик- 
нинг сезилиб - . '::шп ва бадан цуришларидан иборатдир. Купинча, 
[иситманннг] о\нр::дз. агар чарчаш муътадил булиб, цуритадиган да- 
р а ж а д а харор ~ 
терлашга тус^инлик циладиган совук булмаса, 
бадан телчирай.: 
Агар чарчаш ^аддан таш ^ари булса, телчираш ва 
терлаш кам булг:.:::. Б аъзан упканинг иштироки сабабли бу иситмада 
rçypyrç йутал xav 'улади. Томир уриши кичик ва кучеиз булиб, баъзан 
эса бир оз цаттнклашади. Сийдик сари^, уткир, [рухнинг] харакати са­
бабли иссиц ва унинг тар^алиш и сабабли cyiorç булади.
Д а . в о с и: бундай 
[касалларнинг] давоси ором олиш, хаммомга 
тушиш, ваннада туриш, ундан кейин баданга, айницеа буринларга ëF 
суртиш; жУжа, улок па тошлоц балири гуштлари жинсидан булган 
яхши каймусли, хулловчи овцатларни ^азм цила оладиган ми^дорда 
ейишдир- Чунки бундай касалларнинг ^уввати [10] заиф булади, улар 

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   11   12   13   14   15   16   17   18   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish