Яртаосиёлик бую к энцик­ лопедист олим а б у Али ибн



Download 21,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet13/663
Sana19.03.2022
Hajmi21,12 Mb.
#500660
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   663
Bog'liq
Abu Ali ibn Sino. Tib qonunlari. 4-kitob (1960)

& '
Mill
v, 
' - 4 Щ
&
г ч
ÍWi-



i
■ 
%
с
. > Э
чйи
^ 1
f: n & ~ v , * •
«К,онун» Туртипчи китобнинг биринчи 
BapaFH. 
УзССР ФА Ш арцш унослик 
институтида са^ланаётган 3316 рацам ли ^улёзма.
www.ziyouz.com kutubxonasi


Б u p и н ч и ф а н
25
Туодизинчи фасл. Кайгуришдан буладиган бир кунлик иситма
Бирор исталган нарса устида куп ^айруришдан баъзан рухда ^из- 
дирувчи ва иситмани келтириб чи^арувчи цаттиц ^ а р ак ат юз беради. 
Бунинг аломатлари || рамгинликдан бÿлaдигaн иситма аломатига ух- 215 
шайди, лекин таркалиш сабабли куз чу^ур тушиши билан бирга, унинг 
харакати сиртга томон бÿлaди. Томир уриши эса бушашган ва 
паст 
булмай, аксинча, заиф булганида хам бир оз тетиклик сезилади.
Бунинг давосн рам тортишдан б>тлган иситмани даволаш кабидир.
Унинчи фасл. [Куп] фикр килишдан буладиган бир кунлик иситма
Б аъзан турли ишлар хакида 
куп 
фикр цилиш натижасида 
rçaftFy-
риш ва рамгинликдан келиб чикадиган иситмаларга ухшаш иситма 
пайдо булади, аммо бунда 
ку з
харакати муътадил булиб, чукурликка 
ёки ташкарига 
у о й н л
булмандн, [бироц] у бир оз чукур тушган булади. 
Томир уриши к>тар;;ляш ел Сотишда нотекис, аммо узи, купинча, муъ­
тадил булади, 
юз эса 
Сир 
с з
саргаяди.
Давоси 
К
2
й г у г ; ! ш д а н
буладиган иситмани даволашнинг узидир.
Ун биринчи фасл. Газабланишдан келиб чикадиган бир кунлик иситма
Гохо разаС'аниш асносида рухнинг сиртга томон хаддан таш^ари 
^ а рак ат цилнш: 
с а б а б л и
ортицча кизиш келиб чициб, ру^га иситма 
ёпишади.
Б у н и н г
а л о м а т л а р и : юз цизаради,— лекин разабланишга 
rçÿprçHHq аралаш сз саргаяди,— уйкусизликдан келиб чицадиган исит- 
мада бу’лганидек купчийди; ^ з л а р цизаради ва у рухнинг сиртга то­
мон цаттиц харакати сабабли уцрайган б;улади; [9] баъзан, айрим ки- 
шиларда, хилтнпнг кузгалиши ёки табиатнинг кучсизлиги сабабли ^ал- 
>гираш пайдо булади; сийдик цизил ва уткир б)^либ, уткирлиги сезилиб 
туради ва бир оз ялтироц б>'лади; томир уриши эса катта, тÿлa, баланд 
ва кетма-кетдир.
Д а в о с и : [касални] тинчлантириш, уни турли ^икоялар, ёк;имли 
музика, уйин ва ажойиб м анзаралардан иборат шодлантирувчн нарса- 
лар билан машрул цнлиш керак. ^ам м о м га тушириб, ж уда иссиц бул- 
маган илиц сувга [утцазиш], баданларига куп мартаба анча ми^дорда 
ёр суртиш,— бу улар учун иссик сувдан кура мувофицро^дир,— сову- 
тувчи ва х$глловчи нарсалар билан 
овцатлантириш 
лозим. 
Шароб 
ичишни бутунлай ман килинсин; шароб ичиш уларга мутлацо мумкин 
эмас!
www.ziyouz.com kutubxonasi


26
Т и б ц о н у н л а р и . Т (j р т и н ч и к и т о б

Download 21,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   9   10   11   12   13   14   15   16   ...   663




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish