Xorazm ma ’ mun akademiyasi axborotnomasi – /2020 Ўзбекистон республикаси фанлар



Download 3,93 Mb.
Pdf ko'rish
bet330/400
Sana14.06.2022
Hajmi3,93 Mb.
#671925
1   ...   326   327   328   329   330   331   332   333   ...   400
1-
жадвал
 
F
1
 
дурагайларида тола чиқими ва айрим технологик кўрсаткичлар ўртасидаги корреляция
 

Дурагай
-
комбинациялар 
Тола 
узунлиги 
-
микронейр
Тола узунлиги 
–солиштирма 
узилиш кучи
Тола 
узунлиги

тола чиқими
солиштирма 
узилиш кучи
-
микронейр








1.
С
-
6524 (андоза)
0.07 
0.2 
-0.78 
-3.5 
0.24 
0.7 
-0.14 
0.4 
2.
F
1
Бухоро
-8 x BC
3
S
1
-47-8-1-17 
0.95 
8.9 
0.03 
0.1 
-0.08 
0.2 
-0.01 
0.0 
3.
F
1
Бухоро
-8 x BC
3
S
1
-1-6-3-15 
-0.60 
2.1 
0.53 
1.7 
0.11 
0.3 
-0.61 
2.2 
4.
F

Турон 
x BC
3
S
1
-1-6-3-15 
0.29 
0.8 
0.27 
0.8 
0.37 
1.1 
-0.05 
0.1 
5.
F

Турон
x BC
3
S
1
-47-8-1-17 
0.30 
0.9 
0.34 
1.0 
-0.15 
0.4 
0.43 
1.4 
6.
F

Т
-10/04 x BC
3
S
1
-1-6-3-15 
-0.34 
1.0 
-0.40 
1.2 
-0.65 
2.4 
0.08 
0.2 
7.
F

Т
-10/04 x BC
3
S
1
-47-8-1-17 
-0.12 
0.3 
-0.08 
0.2 
0.71 
1.7 
0.44 
1.4 
8.
F

Т
-16/04 x BC
3
S
1
-47-8-1-17 
-0.41 
1.3 
-0.17 
0.5 
0.80 
3.8 
-0.59 
2.1 
9.
F

Т
-16/04 x BC
3
S
1
-1-6-3-15 
0.24 
0.7 
-0.13 
0.4 
-0.69 
2.7 
0.22 
0.6 
10.
F

С
-6532 x BC
3
S
1
-47-8-1-17 
-0.07 
0.2 
-0.17 
0.5 
0.10 
0.3 
-0.04 
0.1 
11.
F

С
-6532 x BC
3
S
1
-1-6-3-15 
0.08 
0.2 
-0.26 
0.8 
-0.06 
0.2 
0.19 
0.6 
Ўрта даражадаги ижобий корреляция (r=0,53) 
F
1
Бухоро
-8 x BC
3
S
1
-1-6-3-15 
комбинациясида кузатилди. Қолган дурагайларда ушбу белгилар орасидаги корреляция 
йўналиши ва кучи турли даражада салбий ва ижобий паст бўлди. Шуни таъкидлаш жоизки, 
андоза С
-
6524 навида мазкур белгилар ўртасидаги
корреляция энг юқори
даражада салбий 
(r=-
0,78) бўлди. Толанинг солиштирма узилиш кучи ва микронейр орасидаги боғлиқлик
ҳам 
аксарият комбинацияларда паст эканлиги жадвалдан яхши кўриниб турибди. Айрим 
комбинациялардагина ушбу белгилар ўртача ижобий ва салбий экан. Масалан, 
F
1
Бухоро
-8 x 
BC
3
S
1
-1-6-3-
15 ва 
F
1
Т
-16/04 x BC
3
S
1
-47-8-1-
17 комбинацияларида тегишли равишда 
r=-0,61 
ва 
r=-
0,59 га тенг салбий боғланиш қайд этилса, F
1
Турон
x BC
3
S
1
-47-8-1-
17 ва F
1
Т
-10/04 x 
BC
3
S
1
-47-8-1-
17 комбинацияларида ўрта даражадаги ижобий боғланиш борлиги аниқланди.
Кўпчилик тадқиқотчилар томонидан тола чиқими ва узунлиги кучли даражада салбий 
боғланган деган маълумотлар келтирилган. Бироқ, бизнинг изланишларимизда олинган 
натижалардан, генетик жиҳатдан узоқ дурагайларда бошқача кечишини ва ушбу фикр 
ҳамиша ҳам тўғри эмаслигини кўриш мумкин. Масалан, 
F
1
Турон x BC
3
S
1
-47-8-1-
17 ва 
F
1
Т
-
16/04 x BC
3
S
1
-1-6-3-
15 комбинацияларида тола чиқими ва узунлигининг кучли даражада 
салбий эканлиги, селекция учун айни муддао ҳисобланиб, туричи генетик жиҳатдан узоқ 
шаклларни дурагайлаш орқали мазкур белгиларнинг ижобий мажмуасига эга 
рекомбинантлар яратиш мумкинлигини яхши тасдиқлайди. Бироқ, F
1
Т
-10/04 x BC
3
S
1
-47-8-1-
17 ва F
1
Т
-16/04 x BC
3
S
1
-47-8-1-
17 комбинацияларида тола чиқимини унинг узунлиги билан 
кучли ижобий боғланганлигини таъкидлаш зарур. 
Шунингдек, изланишларимизда тажрибада иштирок этган эколого
-
географик генетик 
узоқ шаклларни чатиштиришдан олинган 
F

дурагайларида ҳам тола чиқими ва унинг 
сифатини белгиловчи
технологик кўрсаткичлар ўртасидаги боғлиқлик қонуниятлари 
ўрганилди. Тадқиқот натижалари таҳлилига кўра (жадвал
-
2), комбинацияларнинг 
аксариятида тола узунлиги ва микронейр ўртасидаги корреляциялар турли даражада салбий 
эканлиги аниқланди. Нисбатан юқори ижобий корреляция 
F
2
Бухоро
-8 x BC
3
S
1
-1-6-3-15 
комбинациясида (r=
0,69) 
кузатилди. Шунингдек, 
F
2
Т
-16/04 x BC
3
S
1
-47-8-1-17 
ва
F
2
С
-6532 x 
BC
3
S
1
-1-6-3-15 
дурагайларида ҳам кучсиз ижобий
корреляция қайд этилди. Ўрганилган 
дурагайларнинг тола узунлиги ва солиштирма узилиш кучи
орасидаги корреляция асосан 
ижобий кучли,
ўрта 
F
2
Бухоро
-8 x BC
3
S
1
-47-8-1-
17 ва кучсиз даражада, 
F
2
Т
-16/04 x BC
3
S
1
-1-6-
3-
15 комбинациясида ўрта салбий (r=
-
0,57) ва 
F
2
Бухоро
-8 x BC
3
S
1
-1-6-3-15 
комбинациясида 


XORAZM MA

MUN AKADEMIYASI AXBOROTNOMASI 

9/2020
227
жуда кучсиз салбий даражадаги салбий боғлиқлик борлиги жадвалда келтирилган 
маълумотлардан кўриниб турибди. 
2-
жадвал 
 
F

дурагайларида тола чиқими ва айрим технологик кўрсаткичлар ўртасидаги корреляция
 

Дурагайлар ва навлар
Тола 
узунлиги 
-
микронейр
Тола узунлиги 

солиштирма 
узилиш кучи
Солиштирма
узилиш кучи
-
микронейр
Тола 
узунлиги

тола чиқими








1.
С
-
6524 (андоза)
-0,41 
1,3 
-0,12 
-0,3 
-0,25 
0,7 
-0,19 
-0,5 
2.
F
2
Бухоро
-8 x BC
3
S
1
-47-8-1-17 
-0,09 
-0,3 
0,53 
1,8 
-0,41 
-1,3 
-0,06 
-0,2 
3.
F
2
Бухоро
-8 x BC
3
S
1
-1-6-3-15 
0,69 
2,7 
-0,02 
-0,1 
-0,18 
-0,5 
-0,76 
-3,4 
4.
F

Турон 
x BC
3
S
1
-1-6-3-15 
-0,10 
-0,3 
0,41 
1,3 
0,30 
0,9 
-0,23 
-0,7 
5.
F

Турон
x BC
3
S
1
-47-8-1-17 
-0,24 
-0,7 
-0,17 
-0,5 
-0,38 
-1,2 
0,19 
0,5 
6.
F

Т
-10/04 x BC
3
S
1
-1-6-3-15 
-0,51 
-1,7 
-0,28 
-0,8 
0,62 
2,2 
-0,23 
-0,7 
7.
F

Т
-10/04 x BC
3
S
1
-47-8-1-17 
-0,32 
-1,0 
0,89 
5,4 
0,08 
0,3 
0,10 
0,3 
8.
F

Т
-16/04 x BC
3
S
1
-47-8-1-17 
0,29 
0,8 
0,00 
0,0 
-0,58 
-2,0 
-0,10 
-0,3 
9.
F

Т
-16/04 x BC
3
S
1
-1-6-3-15 
-0,18 
-0,5 
-0,57 
-2,0 
0,34 
1,0 
0,3 
0,9 
10.
F

С
-6532 x BC
3
S
1
-47-8-1-17 
-0,39 
-1,4 
0,31 
0,9 
-0,30 
-0,9 
-0,49 
-1,6 
11.
F

С
-6532 x BC
3
S
1
-1-6-3-15 
0,21 
0,7 
0,16 
0,5 
0,41 
1,3 
0,10 
0,3 
Аксарият комбинацияларда солиштирма узилиш кучи ва микронейр ўртасидаги 
корреляциянинг ўртача салбий ёки ижобий эканлигини 2

жадвалда келтирилган 
маълумотлар яхши тасдиқлайди. Бу эса, дурагайлардан фарқли равишда, солиштирма 
узилиш кучи ва микронейр бир хил даражада яхши бўлган рекомбинантлар камроқ
пайдо 
бўлишидан далолат
беради. Дурагайларнинг F

авлодида тола чиқими ва тола узунлиги ҳам 
нисбатан кучсиз ва ўрта даражадаги салбий боғланишда эканлигини яхши тасдиқлайди. 
Хулоса.
Корреляция коэффициентини ўрганиш борасида олинган маълумотларга 
асосланиб, шуни айтиш мумкинки,
генетик жиҳатдан узоқ шаклларни
дурагайлаш асосида 
тола сифати бўйича юқори параметрларга эга рекомбинантларни пайдо бўлиш эҳтимолини 
ошириш мумкин. Бундай рекомбинантларни аниқлаш учун ушбу дурагайларнинг F
2
авлодини чуқур ўрганиш ва уларда корреляцион таҳлил ўтказиш тақозо этилади. Шунингдек, 
белгиларнинг корреляцияси бўйича олинган натижалардан танлаш ишларини ҳар бир 
комбинация бўйича уларнинг генотипини ва корреляция коэффициентини инобатга олган 
ҳолда амалга ошириш керак деб
хулоса қилиш мумкин.
ФОЙДАЛАНИЛГАН АДАБИЁТЛАР РЎЙХАТИ:
 
1. Бекжанов З., Намозов Ш., Муратов А., Холмуродова
Г. Мураккаб дурагайлашда тола сифатининг 
ирсийланиши // Тупроқ унумдорлигини оширишнинг илмий ва амалий асослари: Халқаро илмий–амалий 
конференция тўплами.–Тошкент, 200
7.

Б.
281

282. 
2. Исмоилов Н.Х. 
G.hirsutum L. ssp. punctatum
кенжа тури иштирокида олинган дурагайларнинг Ғ

ва
Ғ
3
В

авлодида тола чиқими ва узунлигининг шаклланиши // Состояние селекции и семеноводства хлопчатника и 
перспективы ее развития: Халқаро илмий–амалий конференция тўплами. –
Тошкент, 2006. –
Б. 13.
3. Кимсанбоев О.Х. Наследуемость признаков определяющих выход волокна гибридов F

хлопчатника 
G. 
barbadense 
L
.
// Ўзбекистон Аграр Фани Хабарномаси журнали. –
Тошкент, 2004.–
№ 4 (18)
.

Б.
50

55. 
4. 
Доспехов Б.А. Методика полевого опыта с основами статистической обработки результатов 
исследований. 4
-
е изд.,
перераб. и доп. М.:
Колос, 1979. –
С. 
416. 
 
 
УЎТ
: 633.511:575.127.2 
МУРАККАБ ТУРЛАРАРО ДУРАГАЙЛАШ АСОСИДА
 
ЯРАТИЛГАН ЯНГИ ҒЎЗА 
НАВЛАРИНИНГ АЙРИМ ХЎЖАЛИК БЕЛГИЛАРИ БЎЙИЧА ТАҲЛИЛИ
С.Ғ. Бобоев, б.ф.д., доц., Ўзбекистон Миллий университети, Тошкент
 
И.Ғ. Амантурдиев, б.ф.д., проф.,
 
Ўзбекистон Миллий университети, Тошкент
 
Ғ
.
А. Муратов, қ/х.ф.н., доц., Ўзбекистон Миллий университети, Тошкент
 
 
Аннотация. 
Мақолада мураккаб турлараро дурагайлаш асосида яратилган янги ғўза 
навлари ҳамда уларнинг айрим қимматли хўжалик белгилари бўйича олинган тадқиқотлар 
натижалари келтирилган. Тезпишарлик ва юқори ҳосилдорликка эришишда турлараро 
мураккаб дурагайлаш самарали услуб
 
эканлиги аниқланди. Яратилган янги ғўза навлари, 
жумладан
 
қимматли
 
хўжалик белгилари бўйича юқори кўрсаткичларга эга СП
-
1303, С
-1306, 
СП
-
Камолот ва Камолот
-
79 навларининг уруғини кўпайтириш ва кенг майдонларга экиш 
тавсия этилади. 
 


XORAZM MA

MUN AKADEMIYASI AXBOROTNOM

Download 3,93 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   326   327   328   329   330   331   332   333   ...   400




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish