7.ТОЃ ЖИНСЛАРИНИНГ ФИЗИКА-МЕХАНИКАВИЙ
ХОССАЛАРИ.
Тоѓ жинсларининг физика-механикавий хоссалари жумласига уларнинг
мустаћкамлиги,
силжиши,
сурилиши,
ишќаланиши,
консистенцияси,
пластиклиги букилиши ва чўкиши каби хоссалари киради.
Ћар кайси тоѓ жинсининг ўзига хос физика-механикавий хоссалари
булиб, улар жинснинг келиб чикиши грануламетрик ва минерал таркиби
намлиги, ѓоваклилиги ва бошќа хусусиятларига боѓлиќ. Масалан, магматик тоѓ
жинсларининг физика-механикавий хоссалари чўкинди тоѓ жинслариникидан
бошќача бўлиб; ўзига хос хусусиятга эга. Бундан ташќари, ќум ва ќумтош,
шаѓал, лёсс, лёссимон ћамда лойќа чўкиндилардан ћосил бўлган гилли
ќатламларнинг ћам физика-механикавий хоссалари айрим томонлари
жићатидан бир-биридан фарќ ќилади. Шу сабабли ќуйида ћосил бўлиши ћамда
минерал ва гранулометрк таркиби ћар хил бўлган тоѓ жинсларининг физика-
механикавий хоссалари алоћида-алоћида кўриб чиќилади.
Тоѓ жинсларининг мустаћкамлиги. Тоѓ жинслари ташќи куч таъсирига
чидамлилиги ва мустаћкамлиги жићатидан бир биридан фарќ ќилади.
Мустаћкам тоѓ жинсларига магматик, метаморфик ва жипслашиб ќотиб ќолган
чўкинди жинслар (ќумтош ва бошќалар) киради. Бу жинсларнинг зарралари бир
бири билан мустаћкам боѓланган бўлиб ќаттиќ жисмлар каби эластик
деформациялана олади. Шу сабабли бундай жинслар устига ќурилган
иншоотлар жуда чидамли бўлади.
Тоѓ жинсларининг ташќи кучларига ќаршилик кўрсата олиш хусусияти
уларнинг мустаћкамлигини ифодалайди. Тоѓ жинсларининг мустаћкамлиги
уларнинг чегараси билан белгиланади. Тоѓ жинсларининг ташќи куч таъсирига
чидамлилиги уларнинг мустаћкамлик чегараси дейилади ва ташќи кучнинг
жинс юзасининг юзига бўлган нисбатига тенг бўлиб кил кгѓсм
2
билан
ифодаланади. Ћар бир тоѓ жинсининг ўзига хос мустаћкамлик чегараси бўлиб,
у тоѓ жинсининг келиб чиќишига ва минерал таркибига боѓлиќ. Масалан,
магматик тоѓ жинсларининг мустаћкамлик чегараси чўкинди тоѓ
жинслариникидан катта.
Магматик ва метаморфик тоѓ жинсларининг мустаћкамлик чегарасини
аниќлаш учн улардан цилиндр ёки куб шаклидаги намуна кесиб олиниб пресс
остига ќуйиладида, бир бутунлигини йўќотгунча сиќилади ташќи куч ортган
сари тоѓ жинсининг ташќи куч таъсирига ќаршилиги камайиб боради, ташќи
куч маълум ќийматга етганда, тоѓ жинси ўзининг бир бутунлигини йўќотиб
бирор йуналишда синади. Намунани синдириб юборган ана шу куч ќиймати тоѓ
жинсининг мустаћкамлик чегараси бўлади.
Бундан пресс тоѓ жинсининг куб ёки цилиндр шаклидаги намунасини
фаќат икки томондан сиќади, ќолган томонлари очиќ бўлади.Тоѓ жинсларининг
бундай сиќилиш бир ўк буйлаб секилиш дейилади. Агар намуна бир йўла
ћамма томонидан сиќилса, бундай сиќилиш уч ўк буйлаб сиќилиш дейилади.
Кўпинча, магматик тоѓ жинсларининг мустаћкамлик чегараси уларнинг бир ўк
буйлаб сиќиш йўли билан аниќланади. Тажриба учун тайёрланадиган кубнинг
ћажми тоѓ жинсларининг таркибига, яъни бир хил ёки ћар хил минераллардан
62
тузулганига боѓлиќ. Агар жинси бир хил минераллардан иборат бўлса, кубнинг
ён томонлари 5x5x5 см дан 10x10x10 см гача ќилиб, таркиби ћар хил бўлган тоѓ
жинси учунэса 40x40x40 см ќилиб олинади.
Тоѓ жинсларининг ташќи куч таъсирига чидамлилиги уларнинг минерал
таркибига, текистураси ва структурасига, зарраларининг ўзаро боѓланганлик
даражасига, нураганлик даражасига, ёриќлилик боѓлиќ. Кучли нураган
магматик тоѓ жинсларининг мустаћкамлик чегарси нурмаганидан ача кичик
бўлади. Масалан, нурмаган гранитнинг мустаћкамлик чегараси 1000
Магматик ва жинслашган тоѓ жинсларининг мустаћкамлик чегараси
ќийматлари 30 жадвалга келтирилган.
Тоѓ жинсининг
Юќори чегараси
Пастки чегараси
Ўртачаси
Гранит
2401
1232
1581
Порфилит
2326
1344
1835
Базальт ва диабаз
4570
920
2600
Трахит
2600
560
1700
Кристаллашган
оћактош
1161
795
944
Зичлашган
оћактош
1915
330
10003
Ќумтош
5700
90
-
Чиганоќ оћактоши
20
4
-
Тоѓ жинсларининг сиќилиши. Чўкинди ётќизиќларнинг иборат тоѓ
серговак тоѓ жинслари ташќи куч таъсирида сиќилади, натижада уларнинг
ѓоваклилиги ва ћажми камаяди. Бу жараённи ўрганиш ќурилиш ишларида катта
аћамиятга эга. Иншоот ва биноларнинг оѓирлик кучи таъсирида улар
заминидаги грунтлар сиќилади, натижада иншоот ва бино чўкади. Агар чўкиш
жараёни бинонинг таги бўйлаб бир текис борса бундай чўкиш унча хафли
бўлмайди, агар чўкиш жараёни нотекис борса бинонинг деворлари ёрилиб, ћар
томонга ќийшаяди ва яшаш учун хавфли бўлиб ќолади.
Сиќилиш жараёни сиќилиш ќаршилиги, сиќилиш коэффициенти ва
сиќилиш модули билан ифодаланади.
Тоѓ жинсларининг сиќилиш коэффициенти (сиќилиш чегараси) уларни
максимал сиќиш учун сарф бўлган кучнинг ќийматига тенг бўлиб, кгѓсм билан
ифодаланади. Масалан, бирор тоѓ жинсини максимал сиќиш учун 5 кгѓсм
2
куч
талаб этилса бу куч сиќилиш ќаршлиги ёки сиќилиш чегараси бўлади, чунки
бундан катта кучда у сиќилишдан тухтайди.
Чўкинди бўш тоѓ жинслари ташки куч таъсирида сиќилганда уларнинг
зарралари зичлашиб, ѓоваклиги камая боради.
63
Do'stlaringiz bilan baham: |