Вазирлиги


 ТОѓ ЖИНСЛАРИНИНГ КАПИЛЛЯРЛИГИ



Download 1,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet29/50
Sana23.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#139185
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   50
Bog'liq
muhandislik geologiyasi

6. ТОѓ ЖИНСЛАРИНИНГ КАПИЛЛЯРЛИГИ 
Капиллярлик 
тоѓ 
жинсларининг 
энг 
мућим 
гидрогеологик 
хусусиятларидан биридир. Жинсдаги капилляр бўшлиќларда бўладиган ва 
уларда саќланадиган сувлар капилляр дейилади. Капилляр сувлар ўз тубидан 
ўтган ва жинсни тўла туйинтуривчи гравитацион сувлар билан бевосита 
алоќада бўлса, капилляр сувлр билан тўйинган зонани капилляр зона ёки 
капилляр ћошия дейилади. Капилляр зона тоѓ жинсларидаги капиляр 
кўтарилиш баландлилига тўѓри келади. Капиллярнинг баландлигига ёки 
ќалинлиги жинснинг гранулометрик таркибига, ѓоваклилигига, структурасига 
ва температурасига ћам боѓлик. 
Капилляр сувларнинг гидростатикавий босим бера олишини эслайлик. 
Уларнинг тоѓ жинсарида капилляр кучлар таъсиридаги ћаракати ер ости 
сувлари ћаракатининг капилляр ћаракат дейиладиган алоћида турига тўѓри 
келади. Табиий шароитда кўп учрайдиган капилляр ћаракт жинси 
туйинтирувчи гравитацион сувлар ер юзига яќин ётганда, капилляр зона 
чегарасининг ер юзидаги ћолатига тўѓри келади. Капилляр сувларнинг 
буѓланиш натижасида жинс капилярларидан сув юќорисидаги кўтарилади. 
Капилляр сувларнинг ћаракати ва умуман жинснинг капиллярлик хусусияти 
жинснинг капилляр бўшликлари ва бўшликларни тўлдирувчи сув чегарасида 
вужудга келадиган капилляр кучлар билан белгиланади. Капиляр кучлар юпќа 
сув пардаси юзасида ћосил бўладиган сирт таранглигидан иборат бўлади. 


60 
Табиий ћолда бир жинсли жинслардаги капиляр кўтарилиш баландлиги 
28 жадвалга келтирилган. 
Жинсларнинг номи 
Максимал капилляр кўтарилиш 
баландлиги, см 
Йирик ќум 
2-4 
Ўртача доначалари ќум 
1-35 
Майда ќум 
35-20 
Ќумлоќ 
120-250 
Гилтош 
300-350 
Гилл 
350-400 
Капилляр кўтарилиш тезлиги ћам жинсларининг гранулометрик 
таркибига боѓлиќ, лекин доначаларнинг катталашиши билан капиляр 
кўтарилиш тезлиги камая боради (92- расм) яъни текис бўлмайди. 
Тоѓ жинслардаги сувларнинг кўтариш ћодисаси мућим амалий ахамиятга 
эга. Ќурѓоќчил вилоятларида тупроќнинг шурланиш процесснинг кучайиши 
шунга боѓлиќ. Капилляр зона айниќса, ер юзига ётганда, унинг буѓланиш 
жараёнида капилляр сувларининг кўтарилиш ћаракатнинг турѓун эканини 
юќорида айтиб ўтдик. Бу жараёнида ваќтида, одатда, ер ости сувларининг анча 
чуќур горизонтларидан кўп туз кўтарилади ва улар тупроќнинг юќори 
ќатламларида ќолади, натижада тупроќ шўрланади. 
Капилляр сувлар режими капилляр зонанинг чегарасидаги иншоотнинг 
мустаћкамлигига ћам таъсир ќилади. Капилляр сувлардаги мениск юзаси 
остидаги суюќликнинг гидростатикавий босими атмосфера босимидан 
кўтарилган капилляр сув устининг оѓирлигича кам бўлади, яъни сувнинг 
капилляр кўтарилишига мениск юзасида манфий босимининг вужудга келиши 
грунт ѓовакларида суюќликнинг шимилишига ёки капилляр кўтарилишга сабаб 
бўлади. 
Хом ѓиштдан кўрилган бино деворининг бузилиши (бино девори шу бино 
замини тубидан капилляр сувлар билн биргаликда келаётган тузлар девор 
материалига йиѓилиши оќибатида бузилади); темир йул изларининг эгри-бугри 
булиб, кетиши ва шу каби ћодисалар ћам грунтнинг капиллярлиги билан 
боѓлиќ. 
Юќорида айтиб ўтилган зарарли ћодисаларга ќарши тадбирлар 
ќўланнилади. Бу тадбирларини ишлаб чиќиш ва улардан мувофаќиятли 
равишда фойдаланиш учун шу ходисаларнинг сабабларини мукаммал ўрганиш 
лозим. 


61 

Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   25   26   27   28   29   30   31   32   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish