Вазирлиги


ТОѓ ЖИНСЛАРИНИНГ МУЋАНДИС-ГЕОЛОГИК



Download 1,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/50
Sana23.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#139185
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   50
Bog'liq
muhandislik geologiyasi

ТОѓ ЖИНСЛАРИНИНГ МУЋАНДИС-ГЕОЛОГИК 
МАЌСАДЛАРГА МУВОФИќ ТУРЛАРГА БУЛИНИШИ 
Ќурилиш майдонларида ћар хил тоѓ жинслари ишлатилади. Инженерлик-
геологик карта тузилаётганда бу тоѓ жинслари группалаштирилади. Тоѓ 
жинслари группаларига ќараб иншоот кўриладиган участканинг инженерлик-
геологик шароити баћоланади. Ћозирги пайтда тоѓ жинсларини Ф.П. 
Саваренский тузган умумий инженерлик-геологик классификациядан кенг 


52 
фойдаланилмоќда. Кейинги пайтда бу классификация бошќа олимлар 
томонидан тўлдирилди ва унга ўзгаришлар киритилди. 
Бу классификацияни тузишда тоѓ жинсларининг ќуйидаги хоссалари асос 
ќилиб олинган: 
1. 
Биринчи галда асосий физикавий хоссалари: ташќи шароит 
таъсирида жинсларнинг зичланиши, масалан, цементланиш, 
боѓланиш, ќаттиќлик ва бошќалар. 
2. 
Жинсларнинг сувга муносабати, сув ўтказувчанлиги, сув сиѓими, 
гилли жинсларнинг консистенцияси (намланган) ћолати, сувда 
эрувчанлиги ва ћоказо. 
3. 
Механикавий 
хоссалари: 
силлиќланишдаги 
мустаћкамлиги, 
ќаттиќлиги, яъни шахталарда ќизилма ќазилаётганда жинсларнинг 
ќаршилиги ћамда ќоялардаги турѓунлиги ва ћоказо. 
Юќорида ќайд этилган белгиларни ћисобга олиб Ф.П. Саварский 
жинсларни бешта асосий группага бўлади: 
А группа-ўта ќаттиќ-ќоя тоѓ жинслари-ќаттиќ калта (Скальнўе) жинслар. 
Улар сув ўтказмайди, сув шиммайди, амалда деярли сиќилмайди. Бу жинслар 
мустаћкам бўлиб, мустаћкамлик чегараси 200 кгкѓсм
2
дан ошиќ. Ќазилганда ќоя 
тик кўринишда бўлади. Сувда эриймайди ёки бир оз эрийди. 
Бу группага массив кристалик, магматик ва метафорфик тоѓ жинслари
цементлашган чўкинди: конгломерат, ќумтош, доломит ва оћактошлар киради. 
Б группага - ќаттиќ-ярим тоѓ жинслари. Нисбатан ќаттиќ ва компакт 
жинслар (полускальнўе). Инженерлик-геологик (ќурилиш) кўрсаткичлари А 
группаникига нисбатан пастроќ. Ёмон сиќилади, мустаћкамлик чегараси 
50...500 кгкѓсм
2

Ўзидан сувни жуда ёмон ўтказади. Сувда ћар хил эрийди. 
Ќазилган (откос) ќоянинг турѓунлиги худди А группа тоѓ жинслари каби. Бу 
группага чўкинди тоѓ жинслари, сувда эрийдиган гипс ангидрит, ош тузи, 
кучсиз цементланган тоѓ жинслари – опокалар, кремнийли сланецлар, 
кремнийли тоѓ жинслари-гилли оћактошлар, бўр, чиѓаноќли оћактошлар, 
оћакли туфлар, органик жинслардан тошкўмир, енувчи сланецлар, муз билан 
цементланган грунт (жинс) лар киради. 
В группе-заррачалари боѓланган (гиллик тоѓ жинсларидир, улар сувни 
ёмон ўтказади, амалда сув ўтказмайдиганлари ћам бор. Намланувчан, босим 
таъсирида сиќилувчан, намлиги ўзгариши билан ћажми ћам ўзгаради. 
Мустаћкамлиги ва ќаттиќлиги намлик даражасига боѓлиќ. Киялиги, баландлиги 
заррачаларининг боѓланишига ва ќаршилик кучига боѓлиќ. Ќуруќ ћолатда 
кесилган ќоялар тик тура олади, сув таъсирида бъзилари чўкади. 
Бу группага гиллар, ќумоќ, ќумлоќ тупроќлар лёсс ва лёссимон жинслар 
киради. 
Г группага – заррачалари боѓланган тоѓ жинсларидир. Бу группага 
кирадиган тоѓ жинслари сиќилмайди, аммо ѓовак ќумлар сиќилади. 
Ќияликларида 30-40 бурчак ћосил ќилади, сувни яхши ўтказади. Ќиялик шакли 
туѓри чизиќдан иборат. 
Бу группага йирик парчалар ва ќумли цемнтланмаган жинслар, ва унлар 
шаѓал ќумлар, доломитлар уни киради. 


53 
Д группа. Юмшоќ тоѓ жинсларидир. Д группа тоѓ жинсларига торф, тузли 
жинслар, сувли жуда майда ќумлар (плўвунў) сунъий ћосил бўлган тоѓ 
жинслари, яъни маданий шаћар ќатламлари, ќурилиш материаллари 
ќолдиќлари, тўѓонлар ва дамбалар ќуришда ишлатилган жинслар киради. 

Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish