Вазирлиги


Йирик донали бўшок грунтлар



Download 1,66 Mb.
Pdf ko'rish
bet23/50
Sana23.02.2022
Hajmi1,66 Mb.
#139185
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   50
Bog'liq
muhandislik geologiyasi

Йирик донали бўшок грунтлар доналари бир-бири билан бирикманган 
чаќилган тош, шаѓал, дресва каби жинслар киради. 
Йирик донали бўшаќ грунтлар ташќи кучлар таъсиридан муман 
зичламайди ва деформацияланмайди. Шунинг учун ћам улар иморат ва 
иншоотлар учун яхши пойдевор замини вазифасини ўтайди. 
Ќум грунтлар. Буларга хар-хил катталикдаги, зарралари ўзаро 
боѓланмаган сочма ќумлар киради. Ќўмлар намланганда зарралар орасида 
кучсиз боѓланиш пайдо бўлади. Ќумлар иморат ва иншоотлар учун яхши 
пойдевор замини ћисобланади. 


50 
Гил грунтлар. Гил грунтлар махсус, ўзига хос инженер – гиологик 
группани ташкил этади. Унинг асосий ќисми чанг ва гил зарраларидан иборат. 
Чанг в гил зарралар нураш зоналарида минералларнинг механик ва химиявий 
йўл билан парчаланишидан пайдо бўлади. 
Гил грунтлар ќалинлигини кўпайиши уларнинг зичлигини ошишига ва у 
ћам ўз ваќтида зарраларнинг цементланиб боѓланишини купайишига олиб 
келади. Натижада гил жинслардан ўта мустаћкам, тош ќотган гилли гланец 
аргиллит ва шунга ўхшаш тоѓ жинслари ћосил бўлади. 
Гил грунтлар деярли ћамма иморат ва иншоотларнинг пойдевор замини 
вазифасини ўтайди. Уларнинг асосий хусусиятларидан бири ташќи куч 
таъсирида сиќилишидир. Бундай жинслар устига ќурилган иморат ва 
иншоотлар чўкади. 
Грунтларнинг физика механикавий хоссалари, 
ћолати борасида тушунча. (Формулалар келтирилсин) 
Тоѓ жинсларининг умумий-физикавий хоссаларига уларнинг хаќиќий 
зичлиги ва зичлиги, ѓоваклилиги, гранулометрик таркиби сув ўтказувчанлиги, 
капиллярлиги, табиий намлиги, нам сиѓими ва сув берувчанлиги киради. 
Тоѓ жинсининг ќуруќ оѓирлигининг худди шу ћажмдаги 4
0
С да олинган 
сув оѓирлигига нисбатан унинг хаќиќий зичлиги дейилади. Тоѓ жинси ћаќиќий 
зичлигининг ќиймати шу жинси ташкил этувчи минералларнинг ћаќиќий 
зичлигига боѓлиќ бўлиб, унинг ѓоваклилигига ва намлигига боѓлиќ бўлмайди. 
Шу сабабдан кўпчилик тоѓ жинсларининг ћаќиќий зичлиги шу жинсларни 
ташкил этувчи минералларнинг ўртача ћаќиќий зичлиги яќин бўлади. Тоѓ 
жинсларини ташкил этувчи кўпчилик минералларнинг ћаќиќий зичлиги 2,20 
дан 3,10 гѓсм
3
гача бўлиб (22 жадвал), шу минераллардан ташкил топган тоѓ 
жинсларининг ўртача ћаќиќий зичлиги 
2,65-2,70 гѓсм
3
бўлади. 
Табиий ћолатдаги тоѓ жинсларининг 1 см
3
ћажмидаги оѓирлиги унинг 
зичлиги дейилади. Тоѓ жинсларининг зичлиги уларнинг ѓоваклигига ва 
намлигига боѓлиќ. Шу сабабли уларнинг зичлиги ћамма ваќт хаќиќий зичлиги 
кичик бўлади. 
Баъзи тоѓ жинсларининг ўртача оѓирлиги 
Тоѓ жинсларининг 
номи 
Ћаќиќий зичлиги 
гѓсм
3
Тоѓ жинсларининг 
номи 
Ћаќиќий зичлиги 
гѓсм
3
Торф 
0,3-0,7 
Лёссимон тупроќ 
2,66-2,72 
Ќора тупроќ 
2,37-2,46 
Гилмоя 
2,70-2,75 
Уварцли ќум 
2,63-2,68 
Лёсс 
2,64-2,66 
ва унинг ќиймати шу жинсининг ѓоваклилик ва намлик даражасига боѓлик 
бўлиб, намлиги ќанча юќори, ѓоваклилиги кам бўлса, унинг зичлиги) шунча 
катта бўлади. Бундан ташќари, тоѓ жинсининг зичлиги ћам катта бўлади. 
Ќуруќ тоѓ жинсларининг зичлиги нам ћолдагисига нисбатан турѓун ћолда 
бўлади. Шуни назарда тутиб одатда, жинсларнинг нам ћолидаги зичлиги билан, 


51 
ќуруќ ћолдаги зичлиги ћам аниќланади. Тоѓ жинсларинигнг 105-110
0
С 
температурада ќуритилгандан кейинги зичлиги «склет» зичлиги деб аталади. 
«Склет» зичлиги тоѓ жинсларининг хаќиќий зичлиги туѓри, ѓоваклигига 
тескари пропорционал, яъни хаќиќий зичлиги склет зичлиги камаяди.
Тоѓ жинсларининг номи 
Зичлиги 
гѓсм

Тоѓ жинсларининг номи 
Зичлиги 
гѓсм

Лёсс ва лёссимон тоѓ 
жинслари 
1,35-1.65 
Ќаттиќ зичланган гилмон 
1,75-2,30 
Бўр (мел) 
1.35 
Оћактош 
2,15-2,30 
Ќум 
1.45 
Кварцит 
2,50 
Ќумтош 
1.75-2.65 
Доломит 
2,50 
1. – Ћаќиќий зичлиги ќ ------------------ - ёки говакликсиз 
2. Кумлок, кумок -
- зичлиги 
3. Скелетнинг зичлиги - ќ ------------------ 
4. Намлик - 
100 
ќ----------------- 
5. Сувдан конитганлик коэффициенти 
6. Говаклик коэффициенти 
7. Говаклик – 
ќ----------------- 

Download 1,66 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   19   20   21   22   23   24   25   26   ...   50




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish