Вазирлиги ўзбекистон республикаси қишлоқ ва сув хўжалиги



Download 8,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet211/308
Sana25.02.2022
Hajmi8,21 Mb.
#283922
1   ...   207   208   209   210   211   212   213   214   ...   308
Bog'liq
1kitob

Адабиётлар: 
1. В.С.Сысоев. Приусадебное кролиководство. Москва 1990. 
2. С.П.Бондаренко. Содержание кроликов пуховых пород. Москва 2002. 
3. А.Н.Шабанов. Кролиководство разведение и уход. Москва 2010. 
4. А.К.Турдиев, Д.А.Абдумуродова. Кўп тармоқли фермер хўжаликларида қуёнчиликни 
ривожлантириш. Илмий-амалий тавсиянома. Тошкент 2014. 
269


КЕЧКИ САБЗИ ЭКИЛГАН ДАЛАЛАРДАГИ БЕГОНА ЎТЛАР 
 
Х.А.Ахмедов, А.М.Исламов, Ш.Э.Абдурасулов 
ТошДАУ 
 
 
Кириш. Сабзовотчиликда маданий экинлардан мўл xосил етиштиришга касаллик ва 
зараркунандалар билан бир қаторда бегона ўтлар ҳам катта тўсқинлик қилади. Сабзовот 
экинларнинг уруғлари майда бўлганлиги сабабли улар дастлаб нозик майсалар xосил қилади . Шу 
вақтда айрим бегона ўтларнинг майсалари улардан олдинроқ униб чиқади, баъзилари эса баробар 
униб чиқиб, маданий ўсимликлар майсаларига нисбатан тезроқ ўсади ва ривожланади. 
Айниқса кўп йиллик бегона ўтлар сабзовот экинларига катта зарар келтиради. Уларнинг илдиз 
пояларибўлганлиги сабабли, ўтоқ қилиш вақтида кўплаб маданий экинларнинг майсаларини нобуд 
бўлишига олиб келади.
Бегона ўтлар кенг тарқалган далаларда маданий ўсимликларнинг хосилдорлиги сабзавот 
экинларида 10,0% га , дон дуккаклиларда 13,4% га картошкада 6,5 % га ғаллазорларда 10,6 % га 
пасайишига сабаб бўлиши аниқланган. ( В.В.Никитин, 1983).
Тадқиқот олиб бориш усули. Илмий тадқиқот ишлари А.И.Мальцев (1962) ва Б.Г. Алеев, А.Ж. 
Жўрақулов, Х.А. Ахмедов ва А.М. Мирзаевларнинг (1981) таклиф қилган услублари асосида олиб 
борилди. Бунинг учун кечки сабзи, экилган далаларнинг диагонали бўйлаб юриб бир неча нуқтадан, 
шу майдонларда учраган бегона ўт турларидан гербарий йиғилди ва уларнинг ботаник номлари 
аниқланди. Бегона ўтлар сонини аниқлаш учун эса, ўрганаётган далалардан 1 м
2
дан тўрт 
такорланишда майдончалар ажратиб олинди ва шу майдончаларнинг ичидаги бегона ўтларнинг 
турлари таркиби ва сони санаб аниқланди.

Download 8,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   207   208   209   210   211   212   213   214   ...   308




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish