босқич 4,4 млрд. долларгача қисқартирилади. Шу билан бирга қишлоқ
хўжалиги билан боғлиқ кутилаётган зарарлар Россиянинг фермерларни 4,4
млрд. доллар микдорида қўллаб-қувватлаш хукуқини сақлаб қолганлиги,
демпингга қарши чора-тадбирлар ва субсидиялар ёрдамида бартараф
этилиши мумкин.
Россия кувур ишлаб чиқарувчилари ҳам ЖСТга аъзо бўлиш туфайли
зарар кўриши мумкин. Россия, Украина ва Хитой ўртасидаги келишувлар
ҳозирча кувур им поргини чеклаш имконини беради. ЖСТга аъзо бўлиш эса
кувур импортига нисбатан қўпланиладиган ўртача бож ставкаларини 3
баравар, яъни 5% гача пасайтиришни тақозо этади ва рақобатнинг кучайиши га
олиб келади. Мутахассислар фикрича, Россиянинг кувур ишлаб чикдрувчи
компаниялари кўрадиган зарар 5 млрд. долларни ташкил этииш мумкин.
Россия кейинги беш йил давомида кўпсонли товарлар бўйича экспорт
божларини бекор қилиши лозим бўлади. Нефть, нефть махсулотлари, газ,
ўрмон махсулотлари, қора ва рангли мегаллар, темир йўл локомотивлари,
тери ва тери маҳсулотлари бундан истисно. Россия хизматлар бозорининг
116 та сектори (30 та сехтор бўйича ҳеч қандай чекловлар бўлмайди)
бўйича хорижликларни киритиш мажбуриятини олди.
Баъзи ҳисоб-китобларга кўра, Россиянинг ЖСТга аъзо бўлиши
мамлакат ЯИМнинг қўшимча 3,3% га, истеъмолнинг 7,2% га, экспортнинг
13,2% га қўшимча ўсишига олиб келиши билан бирга бюджетга тушадиган
импорт божларининг 33,4% га қисқаришига олиб келиши мумкин4.
19.4. Узбекистон ва ЖСТ муносабатлари
Узбекистон Республикаси мустақилликка эришгач, халқаро иктисодий
муносабатлар тизимига ва жаҳон хўжалигига чуқурроқ интеграциялашиб
боришга иншлмокда. Ҳозирги кунда жаҳондаги иқгисодий муносабатларда
глобаллашув
жараёни
тобора
кучайиб
бормокда.
Бу
борада
Презвдентимизнинг “...тобора чукурлашиб бораётган жаҳон молиявий
инкирози мамлакатимизга таъсир кўрсатмайди, бизни четлаб ўтади, деган
хулоса чиқармаслик керак. Масалани бундай тушу ниш ўта соддалик, айтиш
мумкинки, кечириб бўлмас хато бўлур эди. Барчамиз бир ҳақиқатни англаб
етишимиз лозим - Узбекистон бугун халқэро ҳамжамиятнинг ва глобал
молиявий-иқтисодий бозорнинг ажралмас таркибий қисми ҳисобланади”5
деган сўзларини эсга олиш муҳимдир. Шунингдек, дунёнинг йирик, жадал
иктисодий ривожланаётган мамлакатлари билан савдо-иқгисодий алоқаларини
кенгайтириш, ‘'...экспорт қилинадиган маҳсулотларимиз таркибини ваумуман,
ташки савдо айланмасини янада диверсификация қилиш долзарб масала бўлиб
қолмоқда5*6.
Do'stlaringiz bilan baham: