Узбекистон согликни саклаш вазирлиги



Download 0,83 Mb.
Pdf ko'rish
bet10/77
Sana22.04.2022
Hajmi0,83 Mb.
#573110
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   77
Bog'liq
atrof-muxit gigienasi

Шамоллар гули 
Ахоли яшайдиган жойларни режалаштириш ва куришда шамолнинг 
йуналиши ва кучи хисобга олинади. Шамолнинг йуналиши тез-тез узгариб 
турганлиги учун муайян жойдаги хукмрон шамолни билиш зарур. Бунинг 
учун йил давомида шамолнинг барча йуналишлари хисобга олиб борилади ва 
маълумотларга асосан график тузилади, бу график ―шамоллар гули‖ деган 
ном олган. Шундай килиб, шамоллар гули такрорланиб турадиган кучли 
шамолларнинг график тасвиридан иборатдир. Уни чизиш учун хар ойлик 
метохабарномалардан фойдаланилади. Масалан, 8 та йуналишдан эсаѐтган 
шамоллар частотаси куйидагича:
Ш – 25 
ШШ
к
– 32 
Ш
к
– 12 
ШЖ
к
– 14 
Ж-10 
ЖF – 19 
F – 28
ШF – 60
Муайян жойда хукмрон шамол шимол гарб, хар замонда бир эсадиган шамол 
эса жануб, шарк ва жанубий шарк томонга караб йуналади. Демак, саноат 
районларини ахоли яшайдиган жойнинг жанубий, шаркий, ѐки жануби-шарк 
чеккаларига жойлаштириш – бир мунча максадга мувофик булади. Ана 
шунда йилнинг куп вактларида саноат чикиндиларини шамол ахоли 
яшайдиган жойдан бошка томонга олиб кетади. 
Барометрик босим. С
имоб устунининг миллиметрлари /симоб, устун, 
мм/ Билан улчанади ѐки 1 паскаль кабул килинган. Хавонинг харорати денгиз 
сатхида 0
0
С ва 45

географик кенгликда булган вактда симоб устунининг 760 
м.га тенг булган атмосфера босими нормал атмосфера босим деб кабул 
килинган булиб, бу 1013 гектопаскальга /гПа/ тугри келади. 
Атмосфера босими икки турдаги барометрлар билан улчанади: симобли 
/косачали ва сифонли/, металлдан ясалган анероидлар билан. 
Купрок эластик, тулкинсимон девори хавосиз металл кутичадан ташкил 
топган, металлдан ясалган барометрлар – барометр-анероидлар кулланилади. 
Атмосфера босимининг тебранишлари кутича хажми ва шаклини 


13 
узгартиради. Бу узгаришлар пружина ва ричаглар системаси ѐрдамида 600 
дан 790 мм. Симоб устунигача булинмалар булган циферблат буйлаб 
харакатланадиган стрелкага узатилади. Асбобнинг шкаласи симоб 
устунининг мм.лари билан градусларга булиб чикилган. Барометр 
циферблатида симобли термометр булиб, унинг ѐрдамида харорат 
тузатишини аниклашга зарур булган харорат хисоблаб чикилади. Асбоб 
горизонтал холда урнатилади хамда тик куѐш нурлари тушиш таъсиридан ва 
хароратнинг кескин даражада узгаришларидан эхтиѐт килинади. 
Атмосфера босим тебранишларини мутассил кузатиш лозим булганда узи 
ѐзадиган асбоб-барографдан фойдаланилади. Унинг тузилиш асоси 
термографники билан бир хил, аммо ѐзадиган калам металлдан ясалган, у
анероид кутичасига уланган.

Download 0,83 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   6   7   8   9   10   11   12   13   ...   77




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish