У'збекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги


) .14 Шунингдек, немис тилшунослигида валентлик назарияси  асосида ran конфигурацияси тушунчаси ишлаб чикдлган .15



Download 10,12 Mb.
Pdf ko'rish
bet57/130
Sana12.11.2022
Hajmi10,12 Mb.
#864645
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   130
Bog'liq
Filologiyaning dolzarb muammolari

) .14
Шунингдек, немис тилшунослигида валентлик назарияси 
асосида ran конфигурацияси тушунчаси ишлаб чикдлган
.15
Бу тушунча остида ran мазмунига эга булган минимал 
тузилмалар англашилади: мазмун планида ran конфигурацияси 
в ал ен тл и к таш увчиси ва у н и н г аргум ентидан (улар 
факультатив ^ам, зарурий хам булиши мумкин), ифода пла­
нида синтактик валентлик модели предикат ва актантлардан 
иборат булиши мумкин.
Шунингдек, немис тилшунослигидаги куплаб ишларда 
феъл, сифат ва отларнинг турли семантик гурухдарининг
11
Степанова М.Д.. Хедьбиг Г. Части речи и проблема валентности в 
современном немецком языке. —М.: Высшая школа 1978.-С.223-250.
12
Шу асар. 163-164 - б.
13
Bondsio W., Goldmer В. Wortbedeutung und syntaktische 
Realisierungsmodelle / / Materialien zur semantischen Valenztheorie. - 
Wz HU, GSR XXV/ 1996), №
6
.
14
Pasch R. Zum Stamus der Valenz. - hS 42. 1987, s.38.
15
Wotjak G. Valenzmodelle und semantische Merkmalanalyse. HA
11.-Leipzig, 1985.
97


валентлиги ишланяпти. Уларда, асосан, бир узакли феъл, 
сифат ва отларнинг валентлигини тахдил к,илиш оркали бир 
хил категориал семантикага эга булган турли суз туркумларига 
мансуб сузлар валентлигидаги у мумий крнуниятларни очишга 
Харакат кдлинган
. 16
Хуллас, валентлик назарияси хозирда 
немис тилш унослигида, асосан, сем антик йуналиш га 
асосланилган х°лда, кенг к,амровли тил материаллари 
базасида урганилмокда.
ХОТИРА - МУРАББИЙ, КДДР - ФАЗИЛАТ
Устоз Кайбуллох, ас-Саломнинг ёрцин хотирасига
багашлайман
Урмонова Н.М . - НУУз
Як,инда У збекистан Республикаси П резидентининг 
Тош кент Давлат университетига “У збекистан Миллий 
университета” макрмини бериш тукрисидаги фармони эълон 
кдлинганининг 10 йиллигини нишонланди. Университетимиз 
юк;ори малакали, илмий мактаблар яратган ва яратаётган, 
фанимиз мавкрини жахон фани даражасига кутараётган, 
истикуюл олдимизга куйган барча талабларга жавоб берувчи 
салохиятли, фидоий олимларга эга. Биз шогирдлар уларнинг 
мехнатларини кддрлашимиз, улардан илм-фан сирларини 
урганишимиз зарур. Биз билан бирга фаолият олиб бораётган 
кекса устозларимизга умр тилаб, утганларини хотирлаш эса 
бизнинг вазифамиз. Байрам арафасида мен хам узбек 
таржимашунослик илмий мактабини яратган, узини жахон 
таниган ва тан олган инсон устоз Райбуллох ас-Саломнинг 
кенжа шогирди сифатида уларни хотирлаб куйидагиларни 
ёзишга узимни бурчли хисобладим.
Кечагидай хали ёдимда. Талабалик йилларимда устоз 
Райбуллох ас-Салом “Таржима назарияси ва амалиёти” 
фанидан сабок* бердилар. Домла дарсларни шундай жонли 
утардилар-ки, вак^ к;андай утганини билмай крлардик. Улар 
Хар 
биримизни уз фанларига кдзик^ира олган эдилар. Натижада
16 
Wotjak G. Semantische Merkmalanalyse und Valenzmodelle. - 
Voxromanica, 34, Bern, 1986. -S. 1-267
98


мен “Сиёсий матнлар таржимасининг к^иёсий гадкдци” 
мавзуидаги диплом ишимни мувофакдиятли \имоя кдлдим.
Тошкент Давлат университетини имтиёзли диплом билан 
тамомлаганимдан сунг 11 йил угиб, 1999 йили эзгу ниятимга 
етдим. Эцци мен Узбскистондаги эн г нуфузли универсигетнинг 
аспиранти эдим. Олдинда илмий рахбар хамда диссертация 
мавзусини тасд и хватит лозим эди. Мен эса Райбуллох ас- 
Салом домлага шогирд булишни жуда орзу кдпардим. 1999 
йилнинг охирлари, янги йил арафасида университетнинг 
Хорижий филология факультета к;ошидаги устоз раислик 
кдлаётган Ихтисослашган Кенгашда навбатдаги диссертация- 
лар химояси булиб утиши ва мен улар билан химоядан олдин 
учрашишим керак эди. “К,иёсий тилшунослик ва таржима 
назарияси” кафедраси томон домла хузурига борар эканман, 
хаяжонимни босолмас эдим. Сабаби, шу пайтгача устоз 
раислик кдлган бир неча химояларда иштирок этиб, уларнинг 
таржима муаммолари хак,ида куюниб гапиришларининг, 
ф аннинг чинакам фидойиси эканликларининг гувохи 
булганман. Энди булса, шундай таникди инсон мен билан 
якка сухбатлашиши ва менинг такдирим хал булиши керак 
эди. Кафедрага кирганимизда устоз билан уларнинг ёрдам- 
чилари Магфират опа (Аллох уларни у:з рахматига олеин) 
бизни самимийлик билан кутиб олдилар. Устоз мен хак,имда 
сураб билганлар шекилли, узок, сурок,кэ тутмай утиришга имо 
кдадилар. Мен жон кулогим билан домлани тинглар эдим. 
“Болам, жуда машакуфтли йулни танлабсан. Илм к,илиш игна 
билан кудук кэзишдай ran. Сенга чидам ва бардош талайман. 
Бу даргох жуда азиз-муьтабар даргох. Бу ердан не-не азиз 
устозлар утмаган. Уларнинг рухи поклари сени кулласин. Иш 
жараёнида хаётнинг баланд-пасгини, яхшию ёмонини курасан. 
Курганларингни, эшитганларингни яхшисини ол, ёмонини 
унут. Илохим униб усгин” - дея о к; фотиха бердилар.
Устознинг олдига киришдан аввалги бироз курку в, хадик 
Хамда хаяжон урнини энди уларга булган самимий хурмат ва 
мехр эгаллаган эди. Гуёки эртагаёк, химояга чщадигандай хис 
кдцдим узимни. Сухбатдан сунг биргалашиб химояга кирдик. 
Кейинчалик яна бир неча бор учрашиб, телефон орк,али 
богланиб, диссертация мавзусини танладик. Устознинг 
фикрига кура университет тантаналаридан кейин мавзуни 
кафедрада тасдикдан утказишимиз керак эди.
99


Мана байрам кдлинадиган кун х;ам етиб келди. Хамма 
хурсанд. Маданият саройига кирищда карнай-сурнай чалинган, 
\аммани байрамга чорлаган. Мажлислар зали укуиувчилар, 
мщмонлар, талабалар билан тула. Барчанинг дикдати минбарда 
нущ сузл аётганларга^ кдратилган. Суз навбати устозга берилди. 
Улар университета Узбекистан Миллий университета макрми 
берилганлигидан жуда хурсавд булиб, жушиб гапирардилар. 
Аммо бу хурсандчиликни уларнинг юраклари кутаролмади. 
Устоз у зл ар и н и н г «Х алоллик бозорда сотилм айди» 
китобларида университетам из хакида шундай ёзадилар: 
“Шунча йил тупрошни ялаганим бу янги тарихий 
Мадраса
илму урфон ва мураббийлик олий мактаби, куглук минбаргох, 
(кафедра) менинг сунгги купал гам булиб крлди. “ТошДУ - 
илмий Ватаним” дейишга маънавий хак^им бор. Ушалган- 
ушалмаган орзу-армонларим, к^анотли, елдирим йигитлик 
чокларим, кексалик палласининг гаиггларию изтироблари ила 
Хасрат надоматларим хам бари у билан 

Download 10,12 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   53   54   55   56   57   58   59   60   ...   130




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish