Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги тошкент Давлат Иктисодиёт Университети



Download 354,5 Kb.
bet12/19
Sana07.03.2022
Hajmi354,5 Kb.
#485631
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   19
Bog'liq
Маъруза матни

Таянч тушунчалар

Ахлокий онг - ахлокий талабларни, нормаларни коидаларни, адолат хакидаги тасаввурларни шакллантирадиган карашлар, іоялар, фикрлар, назариялардир. Ахлокий онгда вокелик конунлар сифатида эмас, балки инсоний хатти-харакатларга куйилган ижтимоий тартиб, талаблар, нормалар шаклида кайд этилади.


Ахлокий ишонч - узида рационал ва эмоционал томонларни ифодалаб, характерга туріунлик беради, шахснинг ахлокан «зангламаслигига» кафолат яратади, киши хар кандай кийин шароитларда хам уз принципларидан кайтмаслигини англатади.
Ахлокий сифатлар - ижобий ва салбий булади. Ижобий ахлокий сифатларга, биз буни фазилатлар деб хам юритамиз, масалан, мехнатсеварлик, камтарлик, хушмуомалалик, эзгулик, самимият, инсоф, андиша, хаё сингарилар киради. Бу бизнинг ахлокий кадриятларимиздир. Салбий сифатларга, буни иллатлар дейишимиз хам мумкин, масалан, хоинлик, порахурлик, иккиюзламачилик, лаганбардорлик, хасад, даіаллик, иродасизлик, мунофиклик, шахсиятпараслик, худбинлик, мансабпараслик кабилар киради.
Ахлокий амалиёт – амалда намоён буладиган ахлокдир. Унда шахснинг жамиятга муносабатигина эмас, балки жамиятнинг шахсга, шунингдек, табиатга ва уз-узига муносабати хам уз ифодасини топади.
Хулк - кишининг онги ва иродаси билан белгиланадиган ахлокий хатти-харакатларнинг йиіиндиси, системасидир.
Ахлокий муносабатлар – бу факат алокалар, боіланишлардангина иборат булмай, айни пайтда норматив асосга эга булган узаро таъсирни кишининг бошка одамлар, жамият олдидаги бурчларини хам уз ичига олади.
Бошкарувчи ахлокий муносабатлар - муайян жамиятнинг нормалари талабларига мувофик холда юзага келади, улар мажбурийлик вазифаларига дахлдордир.
Курикловчи ахлокий муносабатлар - шу нормаларни бузувчи хатти-харакатлар юз бериши натижасида пайдо булади ва ижтимоий таъсир чораларини амалга оширишни таъминлайди.
Ахлокнинг умумий функциялари: тартибга солиш (бошкарув), стимул, бахолаш, тарбиялаш функцияларидан иборат.

Download 354,5 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   19




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish