Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги т. Исокова, X. Хужак улов


/  7-жадвал Дунё мамлакатларида тугилиш курсаткичи



Download 4,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet43/72
Sana25.02.2022
Hajmi4,13 Mb.
#462758
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   72
Bog'liq
Demografiya statistikasi (T.Isoqova, X.Xo\'jaqulov) (1)


7-жадвал
Дунё мамлакатларида тугилиш курсаткичи
1 l)71 975 -19 79
19X0-19X4
19X5-19X9
1 9 9 0 -1 9 9 4
2000
Б \ т у н л у н е
4. 44
3. XI
3, 52
3. 2Х
3. 10
3.0
А ф рика
(), 5»
6. 43
6. 34
3. 14
2. S5
2,75
О с п ё
5. 06
4. 02
3. 54
3. 14
2. Х5
2,75
А м е р и к а
3, 63
3, 34
3. 14
2. 99
2, Х7
2,70
ж у м л а л а н . Л и т и и
А м е р и к а с и
5. 01
4. 47
4, 09
3. 73
3. 39
3,10
Ш н м о л м н
А м е р и к а
1, 95
1. N9
1. S3
1. Х9
2, 01
1,95
Сиропа
2, 16
1, 95
1, Х7
1
, ХЗ
1, N4
1,75
А в с т р а л и я на 
О к е а н и я
3. 15
2. К|
2. 65
2. 56
2. 47
2, 30
МДХ
2. 42
2. 33
2, 35
2. 37
2, 33
2,10
И ^ т и е о д и й
р и н о ж л а н г а н
д а ]ш а т л ар
2. 17
2. 01
1. 97
1. 37
2, 00
1,90
Н ц т и с о д и й
р и и о ж л а н а -
ёт га н да ип атл ар
5. 4 0
4. 51
4. 06
3. 69
3. 41
3, 30
Жадвал маълумотларидан куриниб турибдики, дунёдаги 
энг юкрри тугилиш Африка, энг ка ми Европа давлатларига 
тугри келади.
1970-1990 йиллар давомида тугилиш нинг энг тез камай- 
иши Осиёга мансуб. Осиснинг энг йирик давлатлари — Хитой 
ва Хчндистондир. Хитойда болалар сонини чеклаш давлат 
дастурига ки р и т и л г ан . 1970 й и л л ар д а н а \ о л и уртаси д т 
ту гил иш ни к ам айтириш учун к;атор тадби рлар утказила 
бошланди. Натижада Хитойда тугилиш кескин камайди. БМТ 
нинг маълумотларига Караганда, 1970-1974 йилларда Хитойда 
\ а р бир аёл узининг фарзанд куриш даврида ургача 4,8 ва 
1986-1990 й и л л а р д а эса 2,1 тад ан ф а р з а н д курган . Бу 
мамлакатда 2000 йилдан табиий усишни 0,00 га тушириш 
мулжалланган.
Хиндистонда \ а м тугилиш давлат том онидаи назорат 
к,илинади. Оилада болалар сонини чеклаш давлат дастурига 
киритилган. Бу масала юзасидан бир цанча гашкилотлар 
махсус тадкикрт олиб борадилар. Улар жумласига Оилани 
режалаштириш уюшмаси, Хиндистон тиббиёт уюшмаси,
www.ziyouz.com kutubxonasi


Хиндистон К,изил Ярим ой жамияти каби ташкилотлар 
киради. Хиндистонда турилишнинг камайишига а^оли савод- 
хонлик даражасининг ошиши \ам таъсир этмокда. Масалан, 
1971 йили Хиндистон ахдлисининг 29,4 фоизи саводли эди, 
\озирги даврда 40 фоизга як,ини саводлидир.
Туп-шишни назорат к,илиш \а м д а халкнинг саводхон- 
л и к д араж асини кутариш, тиббиётни ривож лантириш на- 
тижасида \ и н д и с т о н давлати тугилиш ни анча кам айти- 
ришга эриш ди. М асалан, 1970-1990 йилларда х,ар бир аёл- 
н инг ф арзанд куриш даври давомида курган фарзандлари 
сони 5,4 дан 3,3 га камайди. Х и н д и сго н л и к а \о л и ш у н о с - 
л арнинг ф икрича, 2001 йилдан \ а р бир \ и н д оиласида урта- 
ча иккитадан ф арзанд булади.
М аълумки, Осиё а \о л и с и н и н г 70 фоиздан купроп-ши 
Хитой ва Х индистон ахолией ташкил этади. Ш унинг учун 
х,ам Хитой ва Х инДистонДа турилиш нинг кам ай и ш и бутун 
Осиё буйича тугилиш курсаткичига таъсир цилади. 1970-
1990 йилларда турилиш бу ерда деярли 40 фоизга камайди. 
Холбуки, худди шу даврда турилиш Европада 16 фоизга, 
Австралия ва О кеанияда 19 фоизга, Африкада эса 5 фоизга 
камайган, холос.
XIX 
аср охирларига кддар чор Россияси \удудида яшовчи 
барча халкдарда турилиш нинг жуда юкррилиги кузатилган. 
Масалан, \ а р минг киш ига нисбатан турилган болалар сони 
1861-1865 йилларда 50,7 тани таш кил цилган булса, 1911- 
1913 йилларга келиб бу курсаткич 43,9 тага камайди, леки н
бу ра^ам \ а м юцори курсаткичдир. 1920 йиллардан бошлаб 
эса собик, иттифокда тугилиш жуда кескин, олтмиш беш 
йил ичида (1925-1990) деярли 2 марта камайди. Бирок, бу 
жараён барча республикаларда бир текисда борган эмас. 
А с о с а н Б ол тик;б уйи, Б е л а р у с ь , 
М о л д о в а , Р о с с и я ва 
У краинада, яъни хужалигида саноат етакчи булган р е с ­
публикаларда турилиш кескин камайиб кетган (18-жадвал).
Шундай кдлиб, биологик жараён булган турилиш ва унинг 
микдори ижтимоий-иктисодий омилларнинг оила мух,итига 
б е в о с и т а т а ъ с и р и о р ^ а л и узгари б боради. И ж т и м о и й -
ик^тисодий таракдаёт турилиш даражасини белгиловчи асосий 
омиллардан \исобланади.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 4,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   39   40   41   42   43   44   45   46   ...   72




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish