Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги т. Исокова, X. Хужак улов



Download 4,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/72
Sana25.02.2022
Hajmi4,13 Mb.
#462758
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   72
Bog'liq
Demografiya statistikasi (T.Isoqova, X.Xo\'jaqulov) (1)

5.4. Нико^ли ва нико^сиз тугилиш
Никох, тугилишнинг му\им омилларидан биридир. Бола­
лар асосан никохли тугилади. Никохди ва н и ко\си з тугилиш­
н и н г м ах су с ва ёш б у й и ч а к о э ф ф и ц и е н т и т у г и л и ш
динамикаси буйича зарур маълумотларни беради. Нико>уш 
тугилишнинг махсус коэффициенти:
Fx
="' 
N x
/"' Ж| 5_49 х 1000,
бу ерда, mFx~ никохли тугилишнинг махсус коэффициенти
mN x — х ёшдаги нико\да турган аёллардан тугилган фарзанд­
лар сони; raWx— х ёшдаги никогда турган аёллар сони. 
Никохли тугилишнинг ёш буйича коэффициенти:
Fx ='" N х
/"' 

х 1 ООО,
бу ерда, mF x — н и к о \ л и т у г и л и ш н и н г ёш б у й и ч а к о э ф ­
ф и ц и е н т и ; mN x— х ёшдаги н и кохда турган аёллардан ту-
www.ziyouz.com kutubxonasi


галган фарзандлар сони; mWy— х ёшдаги никогда турган аёл­
лар сони.
Н и к о л и тугилиш коэффициенти бизнинг мамлакатимизда 
танланма социологик тадкикрт асосида амалга оширилади. Рас- 
мий статистика бундай усулни тан олмайди. Бу иккита муам- 
мо билан ботик,- Биринчидан, никохди тугилиш курсаткичи 
никох,га кириш ёши ва нико\ца туриш давомийлиги билан 
боглик, булиши керак. Иккинчидан, нико\ли тугилиш курсат- 
кичини ^исоблашда х^кицатдаги н и к о \ билан расмий руйхат- 
даги н и к о \ микдорий нисбатларининг т у ф и келмаслигидир. 
Лекин утказилган а^оли руйхати маълумотлари натижасида 
аксарият х,олда, яъни 90 фоиз н и к о \ расмий руйхатга олин- 
ган. Баъзи тадкикртчилар \ам м а янги тугилган чакдлокдарни 
расмий никоадаги оилада тугилган, деб \исоблайдилар. Буни 
т у ф и деб х,исобга олиш цийин.
Ю кррида келгирилган формула буйича н и к о \с и з тугил­
га н
ч а к а л о к л а р
с о н и н и
\ и с о б л а ш
у ч у н
у н д а г и
« т » и н д е к с и н и (marriage) « п т » (nonm arriage) би лан ал- 
маштириш керак. Лекин бундай ^олат кам микдорда булган- 
лиги учун формула кам дан-кам \олларда узгартирилган и н ­
декс билан \исо б л а н а д и .
Куп давлатларда ф укдролик \о лати далолатном алари- 
ни ёзиш давлат органлари том онидан расман руйхатдан 
утган никохдаргина ха^иций х,исобланади. Б и зн и н г давла- 
т и м и з д а эса н и к о ^ га булган м ун осаб ат и к к и хил. Бир 
том он дан, Узбекистон Республикасининг амалдаги Оила 
Кодексига мувофик;, ф укдролик \олати далолатномалари- 
нп ёзиш давлат органлари том онидан расман руйхатдан 
утган н и к о \л а р г и н а \акик;ий \и соблан ади . Факдт шу \ о л -
дагина э р -х от и н л арн и н г крнун олдидаги мулкий ва бошка 
муносабатлардаги узаро \укУК ва мажбуриятлари пайдо 
булади. Бу \о л д а ф арзанд билан ота уртасида х,ам бир канча 
\УКУКИЙ муносабатлар вужудга келади:
1. Аёл билан эркак киши н и к о \и булиб ажрашгандан кей- 
ин, конуний ажрашган вакгидан 300 кун утгунга кадар фар­
занд тугилса, фарзанд шу эркакдан тугилган булади (фарзанд 
келиб чикиш сабаби аникданиб, исботланмаган булса).
2. Аёл билан эркак расман никохдан утмаган \олда ф ар ­
занд тугилиб, сунгра никохдан утиш учун ариза берилса ва 
н и к о \ расмийлаштирилган булса, оталик ва болалик кону-
www.ziyouz.com kutubxonasi


ний ХУКУК ва мажбуриятлари пайдо булади, лекин фарзанд 
н ико\сиз тугилган \исобланади.
3. 
Фарзанд отасининг «хациций отаси» деб тан олиб бер- 
ган фамилияси буйича тугилганлик хакидаги гувохномасида 
отасининг фамилияси курсатилади ёки ёлгизгина онасининг 
фамилиясига расмийлаштирилиши \ ам мумкин. Бундай холда 
эр-хотинлик хукукДОри булмагани каби, оталик ва фарзанд- 
лик хУКУКлари хам булмайди.
Мусулмончиликка асосланиб, кишилар томонидан фак,ат 
шаръий никоздан утиб оила куриш ёки купинча оила куриб, 
биринчи фарзанд тугилгандан сунг фарзандига тугилганлик 
Хак^идаги гувохнома олиш учун р асм ан руйхатдан утиш 
Холатлари булаётганлиги сабабли хам, р асм и й никохдан 
утганлар сони билан хаки^атда мавжуд оилалар сони (шунга 
мос равишда тугилишлар сони хам) тугри келмайди.

Download 4,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   35   36   37   38   39   40   41   42   ...   72




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish