Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги т. Исокова, X. Хужак улов



Download 4,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet1/72
Sana25.02.2022
Hajmi4,13 Mb.
#462758
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   72
Bog'liq
Demografiya statistikasi (T.Isoqova, X.Xo\'jaqulov) (1)



УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА
МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ
Т. ИСОКОВА, X. ХУЖАК^УЛОВ
ДЕМОГРАФИЯ
СТАТИСТИКАСИ
Олий ва урта махсус тамим вазирлиги томонидан уцув цулпанма
сифатида тавсия этилган
Тошкент - 2004
www.ziyouz.com kutubxonasi


Исоцока Т ., Хужакулов X. Д ем ограф ия статпстикаси. Т.: «УАЖБНТ» 
М аркази, 2004, 144 б.
УКУЦ к,улланмада «Демография» курен буйича асосий мавзуларнинг 
матни берилган булиб, унда дем ограф ик жараёнлар ва а.\оли ,\ак,идаги 
маълумотлар м анбалари, а \о л и д и н ам и каеи , таркиби ва ж ойланиш и, 
а.\олининг табиий ^аракатлари, тугилиш ва репродуктив кайф ият, улим 
курсаткичи ва уртача умр куриш . а.\олини такрор ишлаб чицариш ва 
унинг купайиш и, дем ограф ик прогнозлаш , мустакиллик шароитида д е­
мографик сиёсат каби муаммолар ёритплган.
Укув кулланма маъруза матни сифатида «Демография» курсини урга- 
нувчи талабалар ва куп сонли укувчиларга мулжалланган.
Такризчилар: 
Андижон му\андислнк-ик,тисодиёт институти профес- 
сори, иктисод ф анлари доктори 
К,.Х. Иулдошев,
Ф аргона Давлат университетп профессори. иктисод 
ф анлари доктори 
К.С. Х,амламов
© «УАЖБНТ» М аркази, 2004
www.ziyouz.com kutubxonasi


КИРИШ
А\оли жамият тарак,к,иётида ишлаб чик,арувчи куч ва асо­
сий истеъмолчи сифатида намоён булади. Шу муносабат б и ­
лан инсоният тарихи а\о л и билан б о т и к , булган муаммо- 
ларни урганишни так,озо этади. Ах,оли ^аракатлари билан бог- 
лик, булган муаммоларни урганувчи фан «демография» деб 
аталади. «Демография» «демос» — халк,, «графия» — ёзаман 
сузларидан олинган булиб, ах,оли х;ак,идаги ёки ах;олишунос- 
л ик маъноларини англатади.
Демография янги фан эмас, унинг урганилаётганига уч юз 
йилдан ошди. Шу билан бирга фан узининг мазмун-мох,ия- 
тини йук,отгани, эскиргани йук,- Демографик жараёнларнинг 
т а м и л и мавзусида олимлар 5;ртасида анжуманлар утказилиб, 
матбуот х,амда давлат а\амиятига молик идораларда куплаб 
йигилишлар ушбу соната багишланмокда.
Ахолининг усиши табиий, ик;тисодий, ижтимоий шаро- 
итларга, миллий урф-одатлар ва удумларга боглик,.
Дунё буйича ахолининг купайиш салмоги ривожланаёт­
ган мамлакатларга тугри келади. Узбекистон Республикаси 
\ам а^олиси тез купаяётган мамлакатлар кдгорига киради. 
Ахолининг купайиши мамлакат мик,ёсида ижтимоий ва ик,ти- 
содий муаммоларни келтириб чик,аради.
Мустакдллик шарофати, юртбошимизнинг саъй-х,арака 
л ари билан м ам л ак ат и м и з а х о л и с и н и н г т и н ч , ф а р о в о н
турмуш кечиришлари учун барча шароитлар яратилмокда. 
Мамлакатимизнинг демографик сиёсати «муста\кам оила, 
соглом она ва бола, ме,\нат ресурсларидан самарали фойда- 
ланишга к,аратилган». «Биз учун устувор вазифа - бу барча 
ислох,отларимизнинг бош йуналиши ва самарадорлигининг 
пировард натижасини белгилаб берадиган инсон омили ва 
мезонидир. Бу демографик ва бошк,а миллий хусусиятларни 
х,исобга олган холла кучли ижтимоий сиёсат олиб
www.ziyouz.com kutubxonasi


бориш демакдир».1 Узбекистонда оила жамиятнинг бир 
булаги, мустацил кичик бир «мамлакат» сифатида кдралади. 
Айнан оилада авлодлар алмашинуви: тугилиш, улиш, ни ко\, 
ажралиш жараёнлари амалга ошади. Зеро, оила а\оли акдий 
ва жисмоний ш аклланиш инин г дастлабки боск^ичи \и соб - 
ланади. Шу ну^таи назардан оила дахлсизлиги У зб е ки с ­
тон 
Республикаси К онсти ту ц и я си н и н г 63, 64, 65-модда- 
лари билан м у\о ф аза ^илинган. О и л ан и н г муста\кам були­
ши а \о л и усиш ини таъминлабгина крлмасдан, балки акдий 
ва ж исм оний етук мех,нат ресурсларининг шаклланиш ига 
асос булади. М амлакат хдётида амалга ош ирилаётган ик,ти- 
содий ислох,отлар а \о л и н и н г фаровон турмуш кечириш и, 
келаж ак авлоднинг баркамол булиб усишига кдратилган. 
Узбекистон Республикасида кей и н ги 10 йилда д ем ограф и к 
жараёнларда катта узгаришлар содир булди. Жумладан, ту­
гилиш даражаси ва янги оилалар таш кил топиш и цискдр- 
ди. Бу узгаришлар а \о л и сонига уз таъсирини курсатмокда. 
Узбекистон а \о л и с и сони 2003 йил бошига келиб 25,3 млн. 
ки ш и н и таш кил этди. Ш ундан 62,7 фоизи кишлокдарда 
яш айди. Тарихий ва ижтимоий-ик,тисодий омиллар хдмда 
и
1
<;тисодиётнинг аграр хусусиятга эга булиши ш а\ар а\о л и си
улуш ининг жуда юкори эмаслигига сабаб булмокда. К е й ­
инги чорак аср м обайнида республика а \о л и с и н и н г сони 
I I млн. киш ига ошди. Мустак^иллик даврида эса а \о л и 4,2 
млн. киш ига купайиб, ургача йиллик микдори 420 минг 
к и ш и н и таш кил этди. Л ек и н а \о л и сони мутлак, сонларда 
ортиб боргани хрлда, унинг усишида йилдан-йилга пасайиб 
бориш кузатилмокда. М асалан, 1970-1979 йиллар орасида 
уртача йиллик усиш 3,0 ф ои зн и таш кил к,илган булса, к е й ­
инги 1980-1989 йилларда 2.3 фоизга тугри келди. 1990-1999 
йилларда бу курсаткич 1,8 фоизга тушди. Охирги икки йилда 
эса а^олининг усиш суръати 0,6 фоизга тенг булди.
Ах,оли рони усиш суръатларининг пасайишига респуб- 
ликада табиий усиш курсаткичининг пасайиб бораётганли- 
ги катта гаъсир курсатмокда. Масалан, 1991 йилда ахрли
1 Каримов И. А. И кки нчи чак,ирик, Узбекистон Республикаси Олий 
М аж лисининг IX сессиясидаги нутк,и / / Халк, сузи, 2002, 30 август.
www.ziyouz.com kutubxonasi


сони хар минг киши ^исобига 28,3 нафарга ортган булса, 
бу курсаткич 2000 йилда 17 нафарни ташкил этди. Демак, ке­
йинги 10 йилда табиий усишнинг умумий коэффициенти 11,3 
промиллега кис^арди. Агар мутлак, сонларда ифодаланса, 1991- 
2000 йилларда а^оли табиий купайишининг мутлак йиллик 
микдори 593,1 минг кишидан 394,5 минг кишига ёки 1,4 мартага 
камайди. А\оли билан боклик, булган муаммоларни \ал к,илиш- 
дан аввал ахрли \аракатлари узгаришининг ^озирги \олати 
х,амда унинг усиши истик;болларини илмий асосда урганиш 
демофафик маълумотларни тахдил к,ила билишни такрзо этади. 
Д ем ограф ик жараёнлар ицтисодий, иж тимоий ва сиёсий 
омиллар таъсирида ривожланишини таъкидладик. Уз урнида 
мамлакатдаги иктисодий, ижтимоий ва сиёсий ривожланиш 
даражаси демоф аф ик жараёнларга уз таъсирини курсатади. Шу 
муносабат билан демография фанини ик^гисодий, ижтимоий, 
сиёсий фанларни урганаётган мутахассислар, албатта, билиш- 
лари керак. Д ем о ф аф ия статистикаси фанини ишбилармон ва 
тадбиркор \ам билиши лозим. Чунки у уз махрулотини кимга, 
кднча ишлаб чик,аришни реж алаш тириш и керак. Бундай 
эх^иёжни урганиш учун ахолининг ёши, жинси буйича узга- 
ришларни, оилалар сони х,амда уларнинг катта-кичиклиги, 
оиладаги болалар сони, миллий урф-одатлар ва бош^а ахрли 
_ \акидаги маълумотларни билиши зарур.
АКД1да демографияни урганиш тадбиркорлар учун макрад- 
нинг бошланиши хисобланади. Шундай экан, демография 
статистикаси фанини факаг талабалар эмас, ишбилармон ва 
тадбиркорлар, жамият ривожланиши билан боглик, фаолият 
курсатаёган \а р бир шахе билиши шарт. Фанни урганишдат 
макрад — демографик жараёнлар х;акддаги маълумотларни тах,- 
лил килиш, ушбу жараёнлардаги муаммоларни \ал этиш тад- 
бирларини ишлаб чик,иш, жамиятдаги д емоф аф ик \олатга бахр 
бериш \амда ижтимоий-иктисодий истицболни белгилашнинг 
асоси \исобланган демоф аф ик прогнозлашдан иборат.
www.ziyouz.com kutubxonasi



Download 4,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   72




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish