Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги т. Исокова, X. Хужак улов



Download 4,13 Mb.
Pdf ko'rish
bet45/72
Sana25.02.2022
Hajmi4,13 Mb.
#462758
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   72
Bog'liq
Demografiya statistikasi (T.Isoqova, X.Xo\'jaqulov) (1)

5.8. Репродуктив кайфият
А.\оли уртасида социологик тадцикртлар утказиш оркдпи 
репродуктив кайфиятни урганиш хозирги даврнинг энг мак,- 
бул тахдилига айланиб бормокда. А.\оли уртасида утказила- 
диган тадк,икотлар аксарият \олларда аёллар фикрини урга­
ниш билан изо>у
1
анади. Аёлларнинг маълумот даражаси ор- 
тиб бориши билан бола куриш микдори камайиб боради. Аёл
www.ziyouz.com kutubxonasi


нинг маълумот даражасининг усиши бола сони камайи- 
шига ^аратилган булади. Бола куриш \акидаги ички истак 
билан таш^и таъсир бири-бирига мос келмаслиги мумкин. 
Купчилик аёллар, ай ник^са, мусулмон халк^тарининг аёллари 
болалари куп булишини хо>длайдилар, лекин болаларга ота- 
оналик вазифалари, юкларининг куп к;исми аёллар зимма- 
сига тушиб к^олиши уларни болалар сонини чегаралашга 
мажбур ^илмокда. Нима сабабдан болалар куп булишининг 
олдини о ляпсиз, деган саволга болалар тар б и яси билан 
шурулланиш аёлларнинг жамоат ишлаб чи^аришидан ажраб 
крлишига сабаб булиши, болаларни уй-жой билан таъмин- 
лашнинг кийинлиги, аёллар 
сорлирини
йуцотиб куйишини 
сабаб к,илиб курсатмоадалар.
Репродуктив ахлок; умумий ахло^нинг бир булаги булиб, 
бу тугиш ёки тутишни инкор килиш ^ак,идаги шахснинг ру^ий 
кечинмаси, муносабатларининг йигиндисидир.
Ички кечипма — бу э\ти ёж , болали булишга э^тиёж, 
\иссиёт.
Таш^и омил эса жамиятдаги ижтимоий талаб, кдцрият 
ва бош^алар.
Репродуктив ахлокнинг ташк;и омили ота-онапик, болалик 
Кадриятларининг жамиятдаги урни билан ба\оланади ва инсон 
ру\иятига бевосита таъсир этади, ички э\тиёж эса шахснинг 
шахсий э\тисжи. оиладаги болага булган э\тиёждир.
Репродуктив кайфият шахснинг бола тугиш ёки тугмас- 
лик туррисидаги кечинмаларининг йигиндиси ,\исобланиб, 
бу суз мутлак, ^ар бир шахснинг узига хос хусусиятдир. Шу 
билан бирга репродуктив кайфият жамият, бир гуру\ шахс- 
лар к;арашларининг бир булаги сифатида, ички ва таш^и 
омиллар таъсирида шаклланади.
Таш ки таъсир деганимизда расман кр нунлаш тирилм а- 
са-да, лекин жамият уртасида о та-она булиш истаги, ж а­
мият уртасидаги фарзапдлиларга булган хурмат-эътибор, 
к,адрланиш ва бошк.алар ^ар бир инсон ру\иятига бевосита 
таъсир к^илади.
Репродуктив кайфият шахе \аётида бир неча бос^ичлар- 
да амалга ошади: болати булиш истаги, болали булишга цизи- 
к;иш, болали булишдан мак^сад, болали булиш режаси, уни 
амалга ошириш, натижа. Репродуктив кайфиятнинг натижа- 
си, албатта, фарзанд куриш билан эмас, балки фарзанд
www.ziyouz.com kutubxonasi


куришнинг олдипи олиш билан \ам якунланишм мум­
кин. Репродуктив кайфиятни тула белгиловчи маълумот а\оли- 
ни умумий руйхатга олишда аникданади. Аксарнят \олларда 
маълум \удудларла тайлов асосида социологик тадк.икрт утка- 
зиш ор^али аникданади.
Мусгацил д и ё р и м и зн и н г эртанги куни, нурли келажа- 
ги, адолатли ж а м и яти буюк давлат п ой девори нечогли 
м у ст а \к а м б у л иш ида ёш а в л о д н и н г ю ксак м аъ н а в и я ти , 
жисм онан баркарорлиги улкан а \а м и я т касб этади. Маъ- 
навиятли баркамол шахсни эса жам ият ш акллантиради, 
а н и к р о ш , жамият ичидаги митти жамият булмиш оилада 
ин со н н и н г маънавий, ахло^ий, ру.\ий ва жисм оний к*иёфа- 
сига пойдевор куйилмокда.
Ю ртбош имиз нутк^тарида \а м «Оила — жамият асоси, 
ма\алла — миллий цадриятлар бешиги. А\ил хонадонда, маъ- 
рифатли м а\аллада ок^илона кизлар, умр буйи элим деб, 
юртим деб ёниб яшайдиган комил фарзандлар улгаяди», деб 
бежиз аптилмаган. Бинобарин, инсон айнан оилада м е\р- 
ок,ибат, у з а р о \ у р м а т , м е \ н а т с е в а р л и к , \ а л о л л и к ,
инсонпарварлпк, ватанпарварлик каби сифатларни узида 
шакллантиради. Бу йулда эса оиланинг асосий тарбиячисига 
айланган аёлл ари м и з зим масига гоят шарафли ва масъ- 
улиятли вазифа юкланади. Бу шарафли ишнинг уддасидан 
чикишда эса аёлларимизнинг, оналаримизнинг илми ва би- 
лими, юксак маънавиятли булиши \ам катта роль уйнайди.
Бу билан оиладаги соглом му\ит, репродуктив маънави- 
ят шаклланишини бевосита аёлларгина ташкил 
1
<;ила олиши 
мумкин, дейиш ногугри. Чумки оилада ога булмаса, унинг 
узига хос урни, \урм ати булмаса, оилани бир бутун деб 
тасаввур к,илиш к;ийин. \ а з р а т Навоий: «Бирисин ой англа, 
бирисин куёш» деб, онани ойга, стами к,уёшга ухшатади, 
улар булмаса ер юзининг к,ай \олатда булиши axyira сигмас 
мав^ум \олдир. Шунимг учун \ам оиладаги \а р цандай муам- 
мони \ал к,илиш, доимо тугри йул тутишдек инсоний масъ- 
улиятлар ота зиммасида булади. Бундам ташцари, отанинг уз 
фарзандларига \ а р со\ада урнак булиши унинг оиладаги обру- 
эътиборини муста\камлайди.
Отанинг ичкилик, кашандалик каби салбий иллатларга 
ружу куйиши, бунимг натижасида оилада тинчликнинг йукр- 
лиши, албатта, фарзандлар ру\иятига таъсир этмасдан крл-
www.ziyouz.com kutubxonasi


майди. Бу оилада шаклланиши мумкин булган соглом му- 
\итни батамом мук^а ч и ка рад и. Оиладаги соглом му\ит эса 
ота-онанинг х;амма тотув булиши, фарзандларининг ру\ий 
дунёсини билиш и ва уларнинг узига хос хусусиятларини 
\исобга олиши билан шаклланади. Зеро, оиладаги тотувлик 
барча муваффакиятларнинг гарови \исобланади.
Узбек халк^и азалдан болажон халкдир. Куп оилалар сер- 
ф арзандлик хислатлари билан ажралиб гуради. Шунга кура, 
оилада \ а р бир ф арзандга, тунгичга \ а м , кенжага \ а м бпр- 
дай тенг одил муносабатда булиш, э р к ал атм асл и к, каттаси 
ор^али кичигини тарб иялаш , албатта, уз ижобий нати- 
жасини беради.
Кам болали оилаларда эса айрим >;олларда болалар эрка, 
т а н т щ , одобсиз, ахлок,сиз булиб крладилар. Бунинг сабаби 
аник,, фарзанд слгиз булганлигидан ота-онанинг ягона овун- 
чогига айланиб кол ад и. Бундай му\итда бола тарбияси, ал­
батта, издан чикдди. Болани жисмонан ва маънавий барка- 
мол цилиб тарбиялаш учун эса ота-онанинг уз ролида тури- 
ши, оилада катъий интизомли кун тартиби жорий кплиб, 
аввало, бунга амал килган хрлда боланинг иш урганиши, 
ахлоки, одоби, саломаглигини мунтазам назорат килиб бо- 
риши катта а\амиятга эгадир.
Ота-онанинг оилада бир-бирига узаро муносабагдаги \ам - 
жи\атлиги, ме\р-окибати, ?офмати, муомала маданияти, бир- 
бирига доимий гамхурликда булиши фарзандларининг маъ­
навий дунёсини такомиллаштиришда мух,им омил \исобла- 
нади. Уларнинг бир-бирини тушуниб турмуш кечиришлари, 
фарзанд тарбиясидаги вазифа ва бурчларини х,амда \аётда 
учрайдиган \а р кандай тусиц ва муаммоларни биргаликда 
бартараф эта олишлари соглом ва муста\кам оила му\итини 
шакллантиради.
Демак, оилада ота-она а\ил булса, уларнинг фарзандла- 
ри \ам ах,ил ва инок, яшайдилар, десак янглишмаймиз.

Download 4,13 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   41   42   43   44   45   46   47   48   ...   72




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish