Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий


з: XVI асрда итальян савдогар са й ё\и Ф илиппо С оссети Х индистонда 5



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet31/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

з: XVI асрда итальян савдогар са й ё\и Ф илиппо С оссети Х индистонда 5
йил (1583-1588) яшаши натажасида \инл гили билан итальян тили уртасида
ухшашлик 
борлигини 
аникдайди 
ва 
санскритдан 
намуна 
сифатида
келтирилган бир канча сузлар билан фикрини исботлайди.
79


Таъкидлаш шарт, киёсий-тарихий методнинг очили- 
шигина тилшуносликнинг фан сифатида тан олини- 
шига, бошка фанлар каторидан мустахкам урин эгалла- 
шига олиб келди. Чунки мана шу методгина тил ха- 
кидаги фанга чинакам, хакдкий илмийлик гоясини 
берди, илмийлик рухини киритди.
Киёсий-тарихий методнинг яратилиши билан тил­
шунослик хам тарихий, хам илмий-назарий жихатдан 
мустахкам асосга эга булди.
Эслатиш жоизки, Махмуд Кошгарий, Вильям Джонс, 
Фридрих Шлегель каби олимларнинг хам киёсий-та- 
рихий методнинг яратилишидаги хизматларини инкор 
Килиб булмайди. Улар киёсий-тарихий методнинг очи- 
лишига жиддий, чинакам якинлашишди. Аммо киёсий- 
тарихий методнинг яратилишида Ф ранц Бопп, Расмус 
Раск, Якоб Гримм, Александр Востоковларнинг хиз­
матлари нихоятда катта булиб, улар ижодкор (новатор) 
тилшунослар сифатида майдонга чикди.
Киёсий-тарихий метод илмий-текшириш усулла- 
рининг муайян системаси булиб, уз олдига кариндош 
тилларни киёслаш оркали урганиб, у ёки бу тилнинг 
тарихини, ундаги узгаришларни, лисоний ходисалар- 
нинг мохиятини, унинг тараккиётидаги конуниятларни 
курса-тиб бериш, тушунтириш вазифасини куяди.
Хинд-Европа тилларини киёсий-тарихий урганиш 
тарихи турт даврни уз ичига олади:
1. Киёсий-тарихий методнинг яратилишидан то ёш 
грамматикачиларгача булган давр (XIX асрнинг биринчи 
чораги-1870 й).
2. Ёш грамматикачилар даври (1870-1890 й).
3. Ёш грамматикачилар давридан то Ф де Соссюр- 
нинг «Умумий тилшунослик курси» асари ва хет ёзма 
ёдгорликларини укиб, маъносини очиб беришгача бул­
ган давр (XIX асрнинг охири ва XX асрнинг икки ун 
йиллиги).
4. Ф. де Соссюр гояларидан бизнинг давримизгача 
булган давр.
80


X
X
X
Биринчи давр, айтилганидек, 
1
диёсий-тарихий ме- 
тоднинг очилишидан бошлаб, ёш грамматикачиларгача 
булган даврни, яъни тахминан 1816-1870 йилларни уз 
ичига олади.
Ушбу даврнинг етакчи, бош йуналиши 
1
диёсий- 
тарихий методнинг яратилиши ва умумий тилшунослик 
фанининг асосланиши булди.
Биринчи давр иккига:
1. Ф. Бопп — В.Гумбольдт
2. А.Шлейхер — Г. Штейнталь боск^чларига були- 
нади.

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   27   28   29   30   31   32   33   34   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish