Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий


  Суз \аки да «Тилнинг икки ж щ ати: ифода ва мазмун жи\атлари»



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet117/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

143 
Суз \аки да «Тилнинг икки ж щ ати: ифода ва мазмун жи\атлари»
булимига каранг.
230


5. Суз перецептив, номинатив ва сигнификатов ва- 
зифаларига кура ажралиб туради.
6. Суз нуткда гапнинг вазифаси булган фикр ифо- 
далашни \ам бажаради. Суз ran булиб кела олади.
7. Суз узаро боглик булган фонетик, грамматик ва 
семантик жихатларнинг жамидир.
III. Суз бирикмаси
Нутк бирлиги булган суз бирикмаси нуткий хосила 
сифатида тил ва нутк бирликларининг — лексема ва 
сузларнинг нутк фаолиятида эркин бирикувидан, ман- 
тикий — маъновий муносабатга киришувидан 
юзага 
келади. Аникроги, суз бирикмасининг узига хослиги, 
яратилишига кура энг мухим жи\ати шундаки, у нутк 
жараёнида «етиштирилади», хосил булади, актуал бир- 
ликка айланади.
Суз 
бирикмаси 
мустакил 
маъноли 
сузларнинг 
(лексемаларнинг) узаро богланишидан юзага келиб, ran 
билан суз орасидаги оралик нуткий бирлик — нутк 
махсули сифатида ба\оланади. У ran учун курилиш 
материали булиб хизмат килади. Айни вакгда суз 
бирикмаси сузга нисбатан хам шаклан - микдоран, хам 
мазмунан-сифат жихатдан бойлиги, кенглиги, мукам- 
маллиги ва аниклиги билан устун туради.
Маълум булдики, суз бирикмасининг яратилишида 
сузлар хизмат килади, гапларнинг яратилишида эса суз 
бирикмалари хизмат килади.
Суз бирикмаси муайян мазмун жщатнга эга булиб, 
ушбу мазмун жихати бирикма таркибидаги сузларнинг 
маъноларига асосланади. Шунга кура суз бирикмаси 
семантикаси суз семантикасига кура ан«крок, чукур- 
рок, 
мураккаброк ва туларок булади. Негаки, у бир 
нечта суз маъносининг узаро «кс лшувидан», ички 
муносабатидан, занжирли богланишидан юзага келади.
231


Суз бирикмаси \ам , аслида суз каби, аташ вази- 
фасини — номинатив вазифани бажаради. Ahhfh, суз 
бирикмасидаги аташ вазифаси бир нечта сузларнинг 
(лексемаларнинг) узаро эркин синтактик 
алок,ага, 
муносабатга киришувига кура амалга ошади. «Эркин 
синтактик алок,а деганда эса сузларнинг мувакдат, фак,аг 
нутк, эх,тиёжи ва зарурий аташ вазифасини бажариш 
учун 
тобе 
-
хоким 
муносабатларига 
киришиши 
тушунилади».144 Киёсланг: 

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   113   114   115   116   117   118   119   120   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish