Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий


К,аранг. С. Усмонов. Уша асар. 54-бет; А.Н урмонов. Уша асар. 91-бет



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet22/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

К,аранг. С. Усмонов. Уша асар. 54-бет; А.Н урмонов. Уша асар. 91-бет
62


биргалик нисбатларини, равишдош шаклини, кумакчи 
феъл ёрдамида тузилган мураккаб феълларни кайд 
этади25.
Навоий феълнинг ортгирма нисбат шакли ^акдда 
фикр юритар экан, айни нисбат тушунчаси-т кушимчаси 
оркали хосил булишини айтади, катор мисоллар кел­
тиради. К,иёсланг: югурт, яшурт, чикарт26 ва бопщалар.
Мирзо Мевдихон
Алишер Н авоийнинг дунёвий ахамиятга эга булган 
улкан илмий ва адабий меросини уРганиш_лисоний 
йуналишда у яратган асарларни тахлил кдлиш -сузларга, 
суз маъноларига эътибор бериш, уларни изохлаш, маъ- 
навий камровини, матндаги кувватини очиб бериш, узга 
тилларга таржима килиш кабилар, XV асрдан бошлаб, 
ф илологик тадкикотларнинг лексикограф ик ишларнинг 
асосий максади, вазифаси булиб колди. Шунга кура, 
айн икса, ушбу даврдан бошлаб, куплаб лутатлар яратила 
бошландики, бу лутатлар ичида Эрон шохи Нодир 
ш охнинг котиби астрободлик Низомиддин Мухаммад 
Ходи ал Хусайни ас С аф авийнинг — М ирзо Мехдихон- 
нинг (XVIII) «Сангло\» (1760) лугати алохида ахамиятга 
эгадир.
Ушбу асарнинг узига хос том они шундаки, айни 
лугатга «Мабони ул - лугат, яъни сарфи ва нахви лугати 
чигатой» номли эски узбек тилининг грамматикасига 
оид тадкикрт хам киритилган.
Маълум булдики, Мирзо М ехдихоннинг «Санглох» 
асарида \ам лексикологияга, лексикографияга, грамма­
тика-морфология ва синтаксисга оид масалалар юзаси- 
дан фикр юритилади.
Асарнинг лугат кисми, асосан, шеъриягдаги хамда 
Лутфий, Бобур асарларидаги туш унилиши кийин булган
2' К,араш,С.Усмонов. Уша асар. 53-бет; Д .М .Н асил ог Уша асар, 152-бет
26 К,аранг, А Нурмонов Уша асар, 93-бет.
63


сузлар изо^ига, уларнинг форс тилига таржима к,илини- 
шига каратилгандир27.
Асар га кушимча киритилган «Мабони ул - лутат» 
икки к,исмдан: мукддцима ва тарсиф (грамматика) дан 
иборат.
«Мукдддима»да асарнинг ёзилиш сабаблари бери­
лади. И ш нинг тарсиф-грамматикаси эса олти булимни 
уз ичига олади. Ушбу булимларда феъл - феълнинг 
турли нисбат ш аклларининг келиш и, феъл замонлари, 
ф еълнинг функционал шакллари (сифатдош, равиш - 
дош ), феъл майллари, феълларнинг ясалиш и, аф ф икс - 
лар олиши, олмошлар, уларнинг турлари, кушимчалар, 
кумакчи феъллар, сузлар имлоси ва боцщалар хакдда 
фикр юритилади.28
Мирзо Мездихон узбек тилининг морфологиясига 
тухталар экан, у бешта келиш ик шаклини к,айд этади. 
Булар: 1. К,араткич келишиги (-нинг). 2. Тушум кели- 
шиги (-ни, -н). 3. Ж уналиш келишиги (-ка, -га, 
-F a ).
4. Чик;иш келишиги (-дан). 5. Урин-пайт келишиги (-да).
Мехдихон, шунингдек, эгалик кушимчалари, сон- 
лар-уларнинг турлари: тартиб (-нчи, - инчи), жамловчи 
(-ов, -овла, -лон) —биров, икков, учовла, уччовлон, 
та^сим сонлар (-ар, -ин) - юзар, бирин хдкд-да, 
олмош лар-киш илик (ман, сан, биз, сиз), курсатиш: (бу, 
ул, шул, ушал, мун, анлар, алар), кумакчилар (учун, ила, 
илан, билан, бирла, бирлан) хдмда ф онетик ходисалар 
(элизия-бую н-буйни, огиз-огзи) хдкдда маълумот бера­
ди.
М ирзо Мехдихон, юкррида айтилганларга кура, аса- 
рини узбек тилининг биринчи илмий грамматикаси деб 
атайди.29

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   18   19   20   21   22   23   24   25   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish