Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги р. Расулов умумий



Download 5,09 Mb.
Pdf ko'rish
bet24/133
Sana21.03.2022
Hajmi5,09 Mb.
#504893
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   133
Bog'liq
2 5242426163690738508

Эфиопия 
тиллари тадкик к и : инди. К,атор 
асарлар яратилди. И.Рейхлин кадимги яхудий тили 
грамматикасини (1506; яратиб унда биринчи булиб, 
«аффикс» терминини 
куллади 
ва бу термин XVI-XVIH 
асрларда фаол ишлатила бошланди. Г де Алкам араб
67


тили грамматикасига оид асарларини (1506) эълон кил- 
ди. Яков Холиус ва Эрленийлар араб тили тадк^щи би­
лан шугулланган булсалар, Иов Лудольф Эфиопия тили 
юзасидан иш олиб борди.
Айникса, XVI асрда катор тилларнинг — немис 
(1527), француз (1531), инглиз (1538), венгер (1539), чех 
(1567), поляк (1568), славян (1596) ва бошка тилларнинг 
граматикасига оид асарлар майдонга келди.
1696 йилда Англияда (Оксфорд) Генрих Вильгелм 
Лудольфнинг лотин тилида тузилган «Рус граммати- 
каси» асари яратилди. Биринчилардан булиб, итальян 
(1612) ва француз (1694) тили лугатлари чоп этилди.
Агар урта аср ва уйгониш даврида классик фило- 
логиянинг гоялари тараккий эттирилган булса, XVII ва 
айникса, XVIII аср тилшунослигида тубдан узгариш 
булиб, янги типдаги грамматика, лугатлар куп томли 
катта лугатлар майдонга келди.
Ана шундай лугатлардан бири рус сай ё\и академик 
Пётр Симон П алласнинг «Барча тиллар ва ш еваларнинг 
(ла^жаларнинг) киёсий лугати» асаридир. 272 тилга оид 
турт тилли 
бу лутат Петербургда 1786-1791 йилларда 
нашр килинган булиб, унда русча сузларнинг 272 тилга 
Килинган таржимаси берилади ва киёсланади. Бу лугат 
киёсий-тарж има лугат сифатида эълон килинади. М аз- 
кур лугатга Осиё, Оврупо, Африка ва Америка тиллари 
киритилади, ушбу тилларга оид материаллар берилади.
Яна бир катта лугат испаниялик Л оренцо Гервас- 
нинг «Маълум халкдар тилларининг каталоги» (М адрид 
1800-1804 й) асаридир. Ушбу лугат 307 тилга оид лексик 
ва грамматик маълумотларни бериши билан ажралиб 
туради.
Л ексикограф ик тадкикотлар йуналишида маълум 
булган ишлардан бири немис олимлари И.К.Аделунг ва 
И .С .Ф атерларнинг «Митридат ёки умумий тилш унос­
лик» лугатидир. Ушбу лугат 500 та тилни камраб олиш и, 
улар хакида маълумотлар бериши билан эътиборга лой- 
ик булган.
68


Хуллас, куплаб тилларни уз ичига олган к,атор лугат- 
ларнинг нашр кдлинишига, улардаги маълумот-ларнинг 
тулик, ва мукаммал эмаслигига к;арамай, бундай ишлар 
тилларни таккослаб, киёсий урганишга - киёсий — тари­
хий тилш уносликка замин яратди.

Download 5,09 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   20   21   22   23   24   25   26   27   ...   133




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish