Узбекистон Республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги Низомий номидаги


Х олатни  ю з а г а к е л т и р у в ч и х а р а к а т



Download 4,61 Mb.
Pdf ko'rish
bet5/25
Sana19.02.2022
Hajmi4,61 Mb.
#458224
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   25
Bog'liq
O`zbek tili fe`llarining ma`no tuzilishi 2 nashr

Х олатни 
ю з а г а
к е л т и р у в ч и х а р а к а т
б и р и н ч и т у р д а г и д е к а н и к
т а ш к и
" к у р и н и ш га "
эга 
б у л м а й д и . 
У я ш и р и н холда 
булади, 
И к к и н ч и
т у р
х ° л а т ф е ъ л л а р и д а г и
холат таъсирчанлиги, 
ан и к 
"шаклга" эгалиги билан аж р ал и б туради, Бунда холатнинг ю зага 
келиш ига сабаб саналувчи х а р а к а т н и н г якколли ги н а т и ж а х о л атн и н г 
якколли ги га н и сб ат ан ноаник, м авхум булади. Ш ундай булиш и 
табиий, ч у н к и б у н д а м у а й я н вактд а а с о с и й , м ухим б елги б улган
Холат 
п ред м етн и
"бахолайдиган", 
уни нг 
алохидалигини 
таъ м и н л ай д и ган белги - ху су си ят с и ф а ти д а кузатилади.
П ред м етн и н г 
би р 
холатдан 
и к к и н ч и
б и р 
холатга 
х а р а к а т
н а т и ж а с и д а у ги ш и д а х о л атн и ю з а г а к е л т и р у в ч и
хаРакат 
таш ки, 
я ъ н и м авж у д ва ички, я ъ н и я ш и р и н х а р а к а т булиб "гавдаланади". 
Таш ки х а р а к э т конуний ёки б и р о р п р ед м ет том онидан ам алга 
ош ирилган х а р а к а т саналади. М асалан: ботмок, тутам о к, букмок. И чки 
Харакат п ред м етл ар н и н г мохиятидан, 
узар о
таъсиридан,
предметдаги 
яш и ри н харакатдан ю зага 
келади. 
М асалан: 
таъмсизлалм ок, эскирмок, хиралаш мок.
И к к и н ч и т у р х о л а т ф е ъ л л а р и д а п р е д м е т н и н г б и р х о л а тд а н
и к к и н ч и х о л а т г а у ти ш и к у п и н ч а в а к т у л ч о в и билан богланади. 
Бундай холларда вакт белгиси н а т и ж а х о л а т н и н г м у а й я н , а м м о
д о и м и й б у л м а г а н б ел г и с и хисобланади.
Х а р а к а т н а т и ж а с и б у л ган х о л а т ф е ъ л л а р и д а ю з а г а келган
Холат кон уний холда м ан т и к и й -ф ал саф и й ж и хатд ан вакт ва у р и н
улчовига 
эга 
булади. 
Аммо 
ли сон и й
ж ихатдан 
б у н д а й
х о л а т
ф е ъ л л а р и к а т н а ш г а н г а п л а р д а в а к т ва у р и н н и н г алохида н у щ и й
10


и ф о д ага эгалиги н о зар у р и й д и р . Б у в а к т ва у р и н б е л г и л а р и н и н г
г р а м м а т и к
ж и х а т д а н
и ф о д ал ан и ш и
ни сби й
эканлиги, 
зар у р и й
эм аслиги билан изохланади.
Ж а р а ё н г а к у р а "б и р х о л а т д а н и к к и н ч и б и р х о л а т га утиш " 
ф арк,ловчи с е м ал и м аъ н о га эга х,олат ф е ъ л л а р и куйидагилар:
Б уй сунм ок ~ м аж б у р ан т о б е холатга угмок. Ж а х о н н и н г яр м и н и
килич билан буйсундирдим (Л атиф алар).
Б уш ам ок - I. В ази ф аси д ан о зо д килинган холатга утмок: У 
м ураббий ли кдан буш атилди (А.К/)хлор). С ут товар ф е р м а с и м у д и р и
Р .М у р о д о в в а з и ф а с и д а н б у ш а т и л д и (С анъат). II. Н а р с а д а н холи 
килган (булган) холатта утмок: Кдд,ахни буш атди (X. Гулом). Гулом ж он 
буш аган п и ёл аси н и Н аби кори га узатиб: ... (М. И см оилий ). С ахро 
аста -сек и н буш ади (А. Каххор).
Тугамок - тамом булган, ни хояси га етган х ° латга у г м о к : С а л
у т м а й т е м и р - т е р с а к хам т у г а д и (Ф. М у с а ж о н о в ). Т а б и и й о ф а т
о к и б а т л а р и т у г а т и л д и (У збекистон овози).
Битмок - 1. Т ай ёр булган х;олатга утмок: Кани? Ха, тамом, зовур 
битибди (АДахлор). Тилла у зу к бую рдим, эрта-и н д и н б и ти б колар (А, 
К одирий). II. Тугаган холатга утмок: У зумни к утарага олувчи ларн и н г 
иш и битган (С. Ю нусов). Э р и н ч окн и н г иш и би'гмас (Макол).
Т аъ м си зл ан м о к - м а за -та ъ м и н и йукоттан, б ем а за х о л атга утмок: 
А чи ган дан
к е й и н
катик и ч и ш га, 
нон
туграб 
ейи ш га 
б и р оз 
таъм си злан ади (Ш. Ш омаксудов, С. Долимов).
У чмок - ён и ш д а н (тутундан) т у х та га н х о л атга утмок: И к к и м арта 
тортдим -да, кулдонга эзги лаб уч и р д и м (ф. М у с а ж о н о в ). С а м а н д а р о в
б и р кош и паст, б и р кош и б ал а н д булиб, уч иб колган м а х о р к а с и н и
чирокд ан ту тати б олди (А.Каххор).
Бекилм ок - тусилган х олатта угмок: Бош ка йуллар хаммаси 
бекилган (X- Гулом).
Бойим ок _ I. Тулган холатга угмок: М адан иятим из, ад аб и ёти м и з 
х ази н аси м ан гу бокий ки тоб би л ан бойиди (X- Гулом). II. Усган, 
ю ксалган холатга утмок: Ю р ти м и з к и ш и л ар и н и н г м аъ н а в и й д ун ёси
бойиди (Т ош кент окш оми).
Ж и м и м о к - ж и м
булган, 
ш овкин 
тухтаган холатга у т м о к : 
Х о з и р г и н а с у ю н ч и л а р и и ч л а р и г а с и г м а й гу ву р л аш ган од ам лар 
б и р д ан ж и м и ш д и (М. И см ои ли й ). Кулгилар билан гу р к и р аб турган 
гузар бирдан ж и м и д и (М. Исмоилий).
П и ш м о к - и с т е ъ м о л ки лиш х о л а т и г а утм ок: Кизлар, овкат пиш ди 
(У. Хошимов).
У зу н л аш м о к - б уй и (у зу н л и ги ) о р тган , у з а й г а н холатга утмок: 
О ф то б
м агри б га 
энгаш ган, 
ар ч ал ар н и н г 
сояси 
узунлаш ган 
эди 
(О.Ёкубов). Ш ам ол кучайиб, оловнин г тили яна хам узунлаш ди (С.
17


Ахмад).
О м м алаш м ок -
гаркалган, 
ёй и лган ^олатта утмок: Бу ерда 
м ехн атн и т аш к и л эти ш н и н г илгор у сул и -б ри гад а п у д р ати к ен г 
о м м ал аш га н (Т ош к ен т окш ом и). П ах т а илгорлари н и н г т аж р и б аси
к ен г ом м алаш ди (Туркистон).
У збек тилининг изохли лутатида «амалдор», «лавозим» м аъ н оси н и
и ф од аловч и бек, б ек ли к сузлари ва нгулар билан богли к м а ъ н о л а р
и зо х и б е р и л а д и 1. А м м о ти л б и р л и ги с и ф а т и д а бу с у зл а р б и л ан хам 
ш ак л ан , хам м а зм у н а н м у н о с а б ат га к и р и ш у в ч и б ек л аш м о к с у зи
лугатд а кайд этилмайди:
«Б екл аш м ок» 
-
м а н с а б г а
к у т а р и л га н
^ о л а тга 
утмок: 
С и з 
б ек л аш ган и н ги зд ан б е р и ... с и зн и к у р сам уяладурган булиб колибман 
(А.Крдирий).
Т и к к ай м о к - т и к й у н алган холатд а булмок: М ад р аса, хонакох, 
ш и ф о х о н а , хам м ом ва б о ш к а к а т т а бин ол ар азам ат пеш токдари, 
гум базлари сам ога т и к к а й ган (Ойбек).
К ат тал аш м о к ~ х а ж м -у л ч о в и о р тган , к а т т а й г а н лрлатга утмок: 
Ш у билан бирга и о н о сф ер ад а электрон зичлигининг одатдагидан 
катталаш уви, кундузги ёруглик, лам почкаларнин г зилзи ла олдидан 
уз- 
узидан ёни б колиши... (Ф ан ва турм уш ). ... ш ахло к у зл ар и яна 
катталаш ади (М. Исмоилий).
Т укн аш м ок2 - тукнаш холатга утмок: Ш унда к у з л а р т у х н а ш а д и
(М. И с м о и л и й ). Т е ш а б о й хам а й н и н а зо к а т билан ж а в о б килди. 
Ш унда и к к о в и н и н г к у зл а р и тухнаш ди (М. Исмоилий).
Л о й к а л ан м о к - л ой к а, и ф л о с л а н г а н х о л а т г а утм ок: Б ул ок су ви
л о й к а л а н а р ун ч ак и р и м д а
(Ш арк юлдузи). Кулнинг суви нега 
лойкаланди? (Халк сузи).
Куримок - бутунлай йук булган, тугаган холатга утм ок: ... к у ш и н
ё м о н л а р н и
й у к
этд и , 
м а м л а к а т д а
б о с м а ч и н и
к у р и тд и
(Ф. 
Й у л д о ш ). Б у е р л а р г а к е л г а н одам нинг суяклари курийди, гуш тини 
бурилар ейди (Олмос Ботир). Я хш илик а в ж олса, ём онлик курийди 
(Ш .Тош матов).
«Холат» м у ш та р а к сем али , « х а р а к а т н а т и ж ас и » б и р л а ш т и р у в ч и
с е м а л и
х о л а т
ф е ъ л л а р н и н г ф а р х л о в ч и
сем аси 
«бир х;олатдан 
и кки н чи бир х,олатга утиш » ^уйидаги м антикий и ф од ал арга хам эга 
булади:
а) 
« ш ак л и й » : 
к а т к ал о к л ан м о к , 
и в и м о к , 
б у к м о к , 
эскирм ок, 
хиралаш м ок, хираланм ок, куримок, какрамок, нурамок, музламок,
'У зб ек тилининг изохли лугати, I, М., 1981. 97-98 - бет.
2 Узбек тилининг изохли лугати, II. М., 1981. 2 5 8 -бет.
18


яхламок, 
эримок, 
котмок, 
м айиш м ок, 
булутланм ок, 
тулмок, 
тиниклаш м ок, копламок, чукмок, зангламок, коронгилаш мок.. Ушбу 
холат ф еълл ари , 
асосан, 
предм етнинг, 
б аъ за н ш ахсн и н г таш ки 
кури н и ш и н и , 
ш акли й холати ни иф одалайди. 
Бунда предм етнинг 
(баъзан ш ахснинг) 
турли ш аклларда к у р и н и ш и холат си ф ати да 
кузатилади. Бу ш аклий белги ш ахе ёки пред м етн инг мухим белгиси 
булиб т у р и ш и , ку ч л и т а ъ с и р к и л и ш и б и л а н а ж р а л и б т у р ад и . 
Ш аклий и ф о д ага эга холат ф еъ л л ар и туб ва ясам а ф е ъ л л а р булиб, 
яса м а ф е ъ л от ва с и ф а т л а р г а -лан, -лаш , -а,-ла ясовчи лари н и н г 
куш илиш идан хосил булади.
« Ш ак л и й » м а н т и к и й и ф о д а л и х,олат ф е ъ л л а р и куйидагилар:
К а т к а л о к л а н м о к - н о т е к и с к о т га н , к а т к а л о к холатга утмок: 
Кучаларнинг 
балчиги 
каткалокланган (О й б ек). Э р у в вакти д а яр и м
б ел д ан
лой 
к е ч и ш га
ту гр и
кел ад и ган
к уч аларн и н г 
лойи 
каткалокланган (А. Кодирий).
«Узбек тили си н он и м лари н и н г изохли лутати»да 
ивим ок ва 
б у к м о к ф е ъ л л а р и а й н а н б и р х и л и зо х л а н а д и : «сув (суюклик) 
ш им илган холатли б улм ок»1. «У збек т и л и н и н г изохли л угати”да эса 
иви м ок с у зи н и н г б и р и н ч и к>илиб кайд этилган м аън оси син он и м л ар 
лугатидаги изохга ухш аш : «сув ёки б и р о р бош ка сую кликн и эмиб, 
ш имиб, хул булмок, нам торти б ю мш амок, букм ок»2. Букм ок су зи н и н г 
изохи эса ку й и д аги ч а: «нам то р ти б , н а м и к и б куп чи м ок, буртм ок, 
ш иш м ок, сув ш и м и б ш илта, ш ал аб б о булмок, и ви м о к» 3. М аълум 
булдики, 
«У збек ти л и н и н г изохли лутати»да иви м ок ва б укм ок 
ф е ъ л л а р и и зо х и га к у р а н и с б а т а н ф арк,лан ади . И вим ок ва букм ок 
су зл ар и и ф о д ал ай д и ган асо с и й м а ъ н о с и га к у р а б и р х и л були б, у з а р о
с и н о н и м и к м у н о с а б а т х о си л к,илади. А йни вактда бу су зл ар б и р - 
б и р и д ан н о зи к м а ъ н о ф а р к и г а к у р а а л о х и д а ти л б и р л и к л а р и
с и ф а т и д а н у т к д а м у ай я н с ем а н т и к -гр а м м а ти к в а з и ф а баж аради . 
Я ъни и ви м ок в а б у к м о к ф е ъ л л а р и н и н г м а ъ н о л а р и , а с о с а н , б ел ги
д ар а ж а с и г а к у р а ф арк,ланади:
И вим ок - сувни тула сингдирган холатга утмок:. 
У ст-бош и 
аллакачон 
иви ган
бола 
намдан, 
совукдан 
б и р о з 
т и т р а р д и
(О .М у х то р о в). 
С а ф а р о в п а п и р о с
н а й ч а с и н и н г и в и га н ж о й и н и
т и ш и б и л а н у зи б , п у ф л а б т а ш л а д и (А .К ах х о р ). К е й и н и в и т и л г а н
н о н у ш о к л а р и н и ч у к и д и (Шухрат).
Б у к м о к - с у в н и т у л а с и н г д и р и б , б у т у н л а й с у в д а колган холатга 
утмок: Ёмгирда б уккан С а ф а р у зи н и т о р ги н а олди о ч и к й у л а к к а олиб, 
эш и к н и з а н ж и р л а д и (А .Кодирий). Н он, х у сусан , б улка нон сувга 
туш еа, с у в н и у зи га ш и м и б букади, ш иш ади, б и р о н н ар сага илиниб,
1 КдранпА. Хожиев. Узбек тили синонимларининг изохли лугати, Т. 1974. 104-бет
' Узбек тилининг изохли лугати, 1,313-бет.
3 Уша лугат, 160-бет.
19


уш а 
ерда 
колади 
(Ш .Ш омаксудов, 
С.Долимов). 
Демак, 
букмок 
м а ъ н о с и д а « сувн и с и н гд и р и ш , ш им иш » д а р а ж а с и о р т и к булиб, у 
ш унга к у р а и ви м ок с у зи д ан фарк, килади.
Э ски рм ок - тузиган, я р о к с и з холатга утмок: К и й и м л а р и э с к и р га н , 
р а н г л а р и б и р х о л а тд а к о с и б л а р б ош ларин и эгиб ... б о р ар эдилар 
(М .Осим).
Х иралаш мок ~ I. Рангини, тиниклигини йукотган, хи р а холатга 
утмок: Й иллар давом ида халтачанинг ок матоси с ар га й и б х и р ал аш ган
(П .К рдиров). К уп я к и н л а ш а в е р с а н г эса наф аси н г тегиб, хиралаш ади 
(О.М атчон). И. Ё ритиш и к у ч с и з, х и р а х о л атга утм ок: Ч ул л о ч и н л ар и
х и р а л аш ти р и л ган ф о н а р ь таги да пап и рос тутатиб, тонг отш рдилар 
(Х-Гулом).
Х и р а л а н м о к - н у р с о ч и ш и к а м а й г а н , а н и к к у р и н м а й д и г а н
Холатга 
утм ок: С и й р а к ок б улут оркали х и рал ан и б кури н ган куёш 
гарбга ю м алай 
бош лаган... 
(М. 
Турсун). 
Ю лдузлар 
хирал ан и б, 
ж и м ги н а су н ар к ан ... (Ойбек).
К о в ж и р а м о к - 
с у в с и з л и к д а н
кури б, 
б у ж м а й г а н , 
сулиган 
Холатга утмок: Т ез к у н д а куёш д ев о р л а р ран ги н и кутарди, эндигина 
к у к а р а б ош лаган ги ёхларн и к о в ж и р ат д и (О .М ухторов). А долат ... 
ч ан каб, к о в ж и р а б ту р ган хар б и р гузага караб ач и н а р ... (И. Рахнм).
К у р и м о к - с у в с и з (н ам си з) х о л атга утм ок: Д арёда сув куриди 
(М. Эгамбердиева). У томда куритилган м ай и зл ар н и п астга т у ш и р и б ... 
(С Ю нусов).
К ак р ам о к - б у т у н л а й с у в с и з , с у в и (нам и) й у к холатга утмок: 
А риклар какраган, дарахт япроклари туз (М .Исмоилий). Агар сув 
булмаса, эки н лар какраб, д арахтлар курийди (С.Ю нусов). Ер какраган 
(Н.Ёкубов). К акрамок м аъ н о си д а белги д ар аж аси ортик.
Н урам ок - ем и р и л ган холатта утмок: Т еп аси н у р аган паст 
д еворга суянди (О йбек). ... 6 а хор ём гиридан нураган учокни яхш илаб 
сувади (С. Ахмад).
М узлам ок ~ музли, м узга айланган холатга утмок: Киров тушиб, 
далалардаги 
ут-уланларнинг 
тагини 
музлатган 
(П. 
Норматов). 
С овукнинг таъ си ри д а сув музлабди (Т ош кент окш ом и). И зги р и н
м у зл атар д ар ё л а р ч ет и н (Т. Хамид).
Яхламок - бутунлай совуккотган холатга утмок: И зги ри н ялайди 
яхлаган б ети н (Т. Тула).
Э рим ок - суюк, сувли холатга угмок: Э ри ган н о в в о т к аб и
суб х и д ам ш и р и н у й к у (А. О р и п о в). Я кинда ёккан д ек а б р ь кори сал- 
пал эри ди (Ш. Тош матов).
Котмок - I. К атти к холатга утмок: Оксокол, у ёкларда 
аллакачон 
кор 
ёгаб, 
ерлар 
м етин 
булиб 
котган (М и рм ухси н ). С овук дан
котиб, 
з а р а н г
б ули б
к е т г а н
е р
оёк 
б о сс а н г 
т ар ак л ай д и
(Ф .М у саж о н о в). 
Г у р б атх о н ад а 
к а зи -к а р т а
е г а н д а н
к у р а
20


б а х а м ж и х а т л и к б и л ан котган н о н н и су в га б о т и р и б еган а ф з а л р о к
(X. Н а зи р ). II. Б у тун лай х ар ак атги з холатга утмок: М амат-малла 
чопон эш и к ка чикди, сокчи хам т а р р а к д а й котибди (Т.Тула). С оя 
тош д ек котган кал такесакларн и ... чучитиб ... (А.Мухтор). Улар 
сехрлан ган дек ж ой и д а котибди (С .Ю нусов).
«У зб ек т и л и н и н г и зо х л и л у га т и » д а м а й и ш м о к с у з и ф ак ат
инсон, у н и н г м уай ян аъ зо си би л ан боглик хол атн и и ф од ал овч и тил 
бирлиги си ф ати д а изохланади; букилмох, эгилм ок (асосан ком ат ёки 
оёк-кул х аки да)1. Бу суз м аън оси б а ъ з а н п р е д м е т б и л ан хам боглани б, 
к,уйидаги м ан ти к и й иф одага эга булади.
М а й и ш м о к - е д и р и л и б к и й ш а й г а н х о л а т г а утмок: М ий иклари 
саб за урган, дурдок лаблари и л ж ай и б ту рган бу й и ги тн и н г елкаси га 
ямок туш ган, кухна этигининг п о ш н ас и м ай и ш ган (М. О сим).
Булутланмок 
-
булутли 
холатга 
утмок: 
Бу 
пайтда 
о см о н
б у л у т л а н га н . Ё м ги р т о м ч и л а й б о ш л а г а н д и (Н. Норматов).
Тулмок - I. Бурканган, копланган холатга утмок: Уй там ак и
тути н и га тулди (А. Каххор) II. Бан д булган, эгаллаган холатга утмок: 
У м енга п и ёлан и тулдирчб, сув куйиб б ерд и (Ф. М усаж он ов). Тонг 
аллакачон ёри ш и б , 
к у ч ал ар
о д ам га 
тулди 
(М, 
И см оилий ). 
б у лок н и н г т и н и к суви тулдирилган и д иш ни кутариб, ... (Л атиф алар).
Т иниклаш м ок 

лойкасини 
йукотиб, 
тини к 
холатга 
утмок: 
К иш локни халкадай ураб окаётган анхор бирдан гиниклаш ди (У. 
Хошимов).
К,опламок - тула эгаллаган, (кам раган) холатга утмок: О см он н и
коп-кора булут коплаган (Ф. М усаж он ов). Й улларн и ю п каги н а кор 
коплаган (А. М ухтор). К ук си н и коплаган кордай ок сокол (Т. Хамид).
Ч у к м о к - к,оплаган, к ам раган х о л атд а булмок: Тун ч уккан булса 
хам очик д ер аза д ан ти ки ли б ту рган осм он ёр и ш и б р о к кури н д и (А. 
М ухтор).
Занглам ок - занг босган, (зангли) холатга утмок: У нинг 
оёгига 
сол и н ган хам м а ки ш ан лар вакт-соати би л ан занглади 
(А.Каххор).
З ар г а р о в г а хам 
бу совук х аб ар занглаган михдай кадалди 
(А.Мухтор).
К о р о н ги л аш м о к

корон ги, 
к о р ам т и р
хо л атга 
утмок:Кум 
тузонидан 
осмон 
коронгилаш ди 
(М. 
Осим). 
Кулларидаги 
м аш ъ а л л ар н и н г 
ш уъласи 
д ев о р л ар н и н г 
тилла 
суви 
ю ри ти лган 
н акш л ари н и би р ялаб сунди, 
расад х о н а я н а коронгилаш ди 
(М. 
И см ои л и й ).
б) 
«зичлик»: куюклаш мок, калинлаш м ок. «Зичлик» ф арк,ловчи 
с ем а л и х о л а т ф е ъ л л а р и п р е д м е т н и н г таш к и к у р и н и ш и б и л ан б огли к 

Download 4,61 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   2   3   4   5   6   7   8   9   ...   25




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish