Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги бухоро озик-овкат ва енгил саноат


Доннинг йигимдан сунгги пишиб етилиши



Download 1,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet26/85
Sana21.02.2022
Hajmi1,45 Mb.
#75814
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   85
Bog'liq
don va don mahsulotlarini saqlash texnologiyasi

4.7. Доннинг йигимдан сунгги пишиб етилиши. 
Саклашнинг дастлабки даврида,маълум бир шароитда доннинг 
йигимдан сунгги пишиб етилиш холати юзага келади. Бунда уруглик доннинг 
униб чикиш ва кукариш энергияси кутарилиб, хаёт фаолияти ошади. Баъзан 
эса доннинг технологик сифати яхшиланади; масалан бугдойда 


клейковинанинг микдори ошиб сифати яхшиланади. Мойли усимликларда 
эса ёг синтези кучаяди. Бошка моддаларнинг микдор ва сифати хам узгаради. 
Саклашда дон ва уругларда уларнинг экиш ва технологик сифатларини 
яхшилашга олиб келадиган жараёнлар мажмуасига йигимдан сунги пишиб 
етилиш дейилади. 
Агар мазкур жараён тахлил килинса, унда жараён ферментларнинг 
фаоллиги ва нафас олиш жадаллигининг камайиши билан тугайди. Дон 
физиологик жихатдан пишиб, тинч холатга келади. 
Бу холатни Прохоров А.П.намлиги 14,2....14,5% булган сули дони 
партияси учун куйидагича тасвирлайди. 8-расм. Йигимдан сунгги пишиб 
етилишда сули донидаги физиологик жараёнлар жадаллигининг 
узгариши. 
Йигимдан сунгги пишиб етилиш жараёни уруглик донда синтетик 
жараёнлар гидролитик жараёнлардан кучлирок боргандагина юзага келиши 
исботланган. Бу факат доннинг намлиги кичик булгандагина руй беради. 
Йигимдан сунгги пишиб етилиш жараёнига куйидаги факторлар таъсир 
килади: 
-харорат; 
-хаво; 
-хамлик; 
-доннинг биологик хоссалари. 
4.8. Саклашда дон ва уругларнинг кукариши. 
Амалда саклаш даврида дон массасининг у ёки бу кисмида анчагина 
микдорда ёки айрим донларнинг кукариш холати руй беради. Саклаш 
пайтида бу холатнинг юзага келишига асло йул куйиб булмайди. Маълумки, 


кукариш жараёнини белгилайдиган асосий омиллар намлик, хаво ва 
иссикликдир. 
Уругнинг ривожланиши унинг букишидан бошланади. Бунда намлик 
гидрофил коллоидлар, асосан оксил ва крахмал билан сурилади; доннинг 
хажми катталашади. Букиш даражаси ва жадаллиги доннинг кимёвий 
таркиби, кобигининг утказувчанлиги ва бошка шароитлардан боглик. 
Бугдой, жавдар, арпа, сули, каноп ва гречиха донининг кукариши учун 
2...5оС кифоя. Кунгабокар ва маккажухори донлари учун эса кукариш холати 
8...10оС дан бошланади. 
Саклашда доннинг кукариши куйидаги асоратларга олиб келади: курук 
моддалар йуколади; дон массасининг температураси ошиб, окибатда хаёт 
фаолияти жадаллашади; доннинг сифати ёмонлашади. 

Download 1,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   22   23   24   25   26   27   28   29   ...   85




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish