5.1. Дон массаси микрофлорасининг пайдо булиши.
Махсус стерилланмаган бошка усимлик ва хайвонат олами мах-
сулотларида булгани сингари дон массасида хам жуда куп микроорганизмлар
учрайди. Текширишлар шуни курсатадики,1 г донда бир неча 10 мингдан 100
минггача ва хатто миллионгача турли микроорганизмлар учрайди.
Усимлик ризосферасида,1 г тупрокда 4 миллиардга кадар мик-
роорганизмлар булади.
Усимлик илдизи оркали органик бирикмалар ажралиб чикади, илдиз
толалари улади. Илдиз, эпидермиснинг улган хужайраларини чикариб
ташлайди. Буларнинг хаммаси микроорганизмларнинг ривожланишига
имкон беради.
Микроорганизмлар дон юзасига хаводан, тупрокдан, бошка
усимликлар уругидан утиши мумкин. Айрим микроорганизмлар усимлик
органларининг юза кисмида хаёт кечиради. Улар - эпифитлардир.
Бошкалари усимликнинг ички кисмларига урнашиб уни нобуд килади,
буларга эса паразитлар дейилади.
5.2. Дон массаси микрофлорасининг тавсифи ва туркумланиши.
Дон массасининг таркибида хар-хил бактериялар, замбуруглар ва
ачиткилар булиши мумкин. Хаёт тарзи ва дон массасига курсатадиган
таъсирига караб микроорганизмларни куйидагича туркумлаш мумкин:
1. Сапрофитлар;
2. Фитопатогенлар;
3. Патогенлар.
Дон массасида асосий микроорганизмларни сапрофитлар ташкил
килади. Улар дон ва уругларнинг юза кисмида учраб дон сифатини
белгилайди.
Фитопатогенлар - эса усимлик ва доннинг касалланишига олиб келувчи
микроорганизмлардир.
Патогенлар - дон массасида учраб хайвон ва одам организмига таъсир
килади ва касалликларга олиб келади.
5.3. Сапрофит микроорганизмлар.
Бактериялар - янги йигиб олинган дон массасида жуда куп микдорда
бактериялар учрайди. Бу бактериялар жуда кичгина 2 - 3х0,5...1 мкм булган
харакатланувчи
микроорганизмлардир.
Асосан
буларга
аэроб
микроорганизмлар киради.
Pseuvdomonas - Ervinia - бактериялар учраб улар микроорга-
низмларнинг 92-95 % ни ташкил килади. Улар сапрофит бактериялардир.
E-herbicola, Var-herbicola бактериялари. Улар доннинг доимий йулдоши
булган бактериялар булиб, типик вакили - Subtilis бактериялари (дон уз-
узидан кизиш пайтида купрок ривожланади).
Замбуруглар. Янги йигиб олинган дон массасида у ёки бу микдорда
микроскопик замбуруглар учрайди. 1 г донда унинг микдори умумий
микроорганизмларнинг 1-2 %и ни ташкил килади. Кулай шароитда (керакли
намлик ва хароратда) бу замбуругларнинг споралари униб чикиб - мицелий
ва мева уругларини юзага келтиради.
Дон массасида 100 дан ортик замбуруг турлари топилган.Булардан энг
асосийлари ва дон массасига таъсир киладиганлари Aspergillus ва Penicillum
замбуругларидир.
Ачиткилар. Бир хужайрали ва куртакдан униб чикадиган юкори
замбуруг организмларига ачиткилар дейилади. Дон массасида асосан
ачиткиларнинг ривожланиши омбор хидини юзага келтирилади.
Do'stlaringiz bilan baham: |