Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги бухоро озик-овкат ва енгил саноат


Ташки мухитнинг каналар, хашоратлар хаёт фаолиятига кур-



Download 1,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet40/85
Sana21.02.2022
Hajmi1,45 Mb.
#75814
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   85
Bog'liq
don va don mahsulotlarini saqlash texnologiyasi

6.6. Ташки мухитнинг каналар, хашоратлар хаёт фаолиятига кур-
сатадиган таъсири. 
Кана ва зараркунандаларнинг хаёт фаолиятига таъсир килувчи 1 чи 
омил - бу озука моддасининг мавжудлиги. 
Дон массасидаги зараркунандалар озикланиш объектига караб 2 хил 
булади: олигофаглар (айрим) ва полигофалар (ялпи). 
Олигофаглар айрим дон ёки дон махсулотлари билан озикланади. 
Буларга омбор узунбурун кунгизи, дон куяси, ловия донхур кунгизи мисол 
булади. 
Полигофагларга мугамбир кунгизлар, дон эговловчи кунгиз, мита ва 
капалакларнинг парвона деган тури киради. Бу барча дон махсулотларида 
учраши билан, куритилган меваларда ва кишлок хужалигининг бошка 
махсулотларида хам учраши мумкин. 
2-омил. Дон махсулотининг намлиги хам зараркунандаларнинг хаёт 
фаолиятига таъсир килади. 
Зараркунандалар таркибининг 48-67 % сув ташкил килади. Гумбак ва 
куртлар таркибида эса 63-70 % ни сув ташкил килади. Шу сабабли ташки 
мухитнинг намлиги зараркунанда танасида намликни доимий саклаб


туришга имкон берган такдирдагина зараркунанда фаол хаёт кечириши 
мумкин. 
9-расмда бугдой донидаги кичик ун митасининг яшаб колиш муддати 
курсатилган. 
3-чи омил. Зараркунандаларнинг хаёт фаолиятига ташки мухит 
харорати хам таъсир килади. Умуман олганда кана ва зараркунандаларнинг 
минимал яшаб колиш харорати 6 - 12оС ни, максимал харорати 36 - 42оС ни 
ташкил килади.
Дон махсулотлари зараркунандалари билан кураш чоралари умуман 
иккита гурухга булинади: профилактик (олдини олиш) ва кириш. 
Зараркунандаларга карши курашда профилактик усул катта ахамият касб 
этади. Чунки бу усулни куллаш дон ва уни кайта ишлаш махсулотларини 
ортикча зарарланишни юзага келтирмайди. Кириш чоралари зарарланган 
объектларга нисбатан кулланилади ва хашоратларни, каналарни хар хил 
усуллар ва моддалар билан йукотишга мулжалланган. Дон махсулотлари 
зараркунандаларининг айримлари табиатда кенг таркалган булиб, улар дон 
саклагичларга утади. Дон массаси зарарланишининг асосий манбаи эса 
донларнинг хужаликлардан зарарланган холда келишидир. Бундай дон 
партияларининг 
корхона 
ичига 
киритилиши 
зараркунандаларнинг 
таркалишига сабаб булади. 

Download 1,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   ...   85




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish