Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги бухоро озик-овкат ва енгил саноат


Капалаклар (Тангаканотлилар, Lepidoptera)



Download 1,45 Mb.
Pdf ko'rish
bet38/85
Sana21.02.2022
Hajmi1,45 Mb.
#75814
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   85
Bog'liq
don va don mahsulotlarini saqlash texnologiyasi

6.4. Капалаклар (Тангаканотлилар, Lepidoptera). 
Капалакларнинг 80000 хилидан айримларигина дон ва дон мах-
сулотларининг зараркунандалари хисобланади. Капалаклар хам кунгизлар 
босиб утган боскични утайди: тухум, курт, гумбак, капалак. Капалаклар 
куйдаги белгилари билан кунгизлардан фарк килишади: огиз аппарати 
суришга мослашган; икки жуфт каноти бор; куртлари уч жуфт кукрак 
оёкларидан ташкари икки-уч жуфт корин оёкларига хам эгалар. Купгина 
куртлар узларидан суюклик ажратиб чикаришади ва бу суюклик котиб 
ургимчак ипига ухшаш толага айланади. Кунгиз ва каналар каби капалаклар 
хам дон махсулотлари билан нафакат озикланади балки уни узининг пусти
пилласи, чикинди ахлатлари ва мурдаси билан ифлослантиради. 
Дон махсулотлари зараркунандалари - капалаклар куя, парвона ва 
тунлам оилаларига мансубдир. 
6.4.1. Дон куяси (Sitotroga cerealella oliv). 
Бу капалак уйик канотли куялар оиласига киради. Капалак унча катта 
булмаган улчам (4 - 6 мм)га эга. Канотларининг ёйилмаси 11...16 мм. Танаси 
ок рангли, канотлари кулранг-саргиш. Дон куяси донни далада, омбор ва 
элеваторларда зарарлайди. Кулай шароитда капалакнинг бутун ривожланиш 
цикли 27...30 кунни ташкил килади. Дон куяси жуда хавфли зараркунанда. 
6.4.2. Омбор ёки нон куяси (Tinea granella L.). 
Факат саклагичларда дон зараркунандаси булиб хисобланади. Бу 
капалак ола рангли канотга эга. Олдинги канотлари ёйилганда улчами 9...14 
мм га етади. Капалаклар дон саклагичларнинг коронгу жойларига урнашиб 
олади ва сунгра тиркишларга кириб кетади. Тунда дон саклагич ичида учиб 
юради ва дон юзасига тухум куяди. 
Тухумдан чиккан куртларнинг узунлиги 7...10 мм га етади. Куртлар 
саргиш-ок рангли булиб, калта сийрак туклар билан копланган булади. Ёш 
куртлар доннинг ичига тешиб киради. Бироз вакт утиб вояга етган сайин дон 
ичидан чикиб, дон уюмининг юза кисмида хаёт кечиради. Эндоспермнинг 
асосий кисмини еб, донни кемириб бошлаган куртлар харакатланиб ургимчак 
ипи чикаради. Бир неча унлаб донларни ураб олган толалар гувала хосил 
килади. Дон массасининг юкориги катламида шунака гувалалар хосил 
булиши омбор куясининг ривожланганлигидан далолат беради. 
Узбекистон худудида омбор куяси бир йилда икки марта авлод беради. 


6.4.3. Тегирмон парвонаси (Ephestia kuchniella Zell.) 
Бу капалакни бошка зараркунандалардан осон фарклаш мумкин. 
Капалакнинг узунлиги 10...14 мм ни ташкил килади. Канотлари корамтир-
кулранг булиб, устида унча катта булмаган нукталар ва кундаланг эгри-бугри 
кора рангли чизиклар мавжуд. Олдинги канотларини ёйганда ёйилма 20...25 
мм га етади. Капалак курти саргиш-ок ёки пушти рангли булади. 
Куртларнинг узунлиги 20...35 мм га етади. Жуда харакатчан ва очкуз. 
6.4.4. Жануб парвонаси (Plodia interpunctella). 
Донсаклагичларда кенг таркалган. Капалак тана узунлиги 9 мм га, 
канотларининг ёйилмаси эса 20 мм гача булиши мумкин. Олдинги канотлари 
оркадагиларига нисбатан ингичкарок. Олдинги канотларининг асосий кисми 
окиш-сарик рангда булиб, канот учлари эса кизгиш-сарик рангда булади. 
Ургочи капалак 10 сутка атрофида яшайди ва бу даврда 100 тадан 300 
тагача тухум куяди. Тухумдан чикиш пайтида курт ургимчак толаларидан 
кувурча тукиб ясайди. Киш пайтида куртлар дон уюмига 1,5...2 м 
чукрликкача кириб олади. Куртлар доннинг муртагини кемиради. 
Куртларнинг нормал хаёт кечириши учун оптимал харорат 28...32 оС булиши 
керак. 20, 25 ва 30 оС хароратда битта авлоднинг ривожланиш даври мос 
равишда 62, 33 ва 23 суткага тугри келади. 
6.4.5. Дон тунлами (Hadena basilinea Sehiff). 
Капалак тунламлар оиласига мансуб булиб; вакиллари усимликлар 
оламида жиддий зараркунанда булиб хисобланади. Ер юзида бир неча минг 
тури булиб, анча хавфлиси дон тунламидир. Бу капалак курт пайтидаёк
хосилни йигиш даврида дон массасига тушади ва саклашда дон сифатини 
буза бошлайди. Дон тунлами етарли даражада йирик капалак булиб, йугон ва 
тук босган танасининг узунлиги 
17...20 мм га, канотларининг ёйилмаси эса 38...40 мм га етади. Капалак 
тунги хаёт тарзини кечиради. Курт кунгир-кулранг тусли булиб, икки 
томонида узунаси буйлаб иккитадан кам булмаган йули мавжуд. Боши 
корамтир рангда булади. Куртнинг узунлиги 20...28 мм га тенг. 

Download 1,45 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   34   35   36   37   38   39   40   41   ...   85




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish