Узбекистон Республикаси Олий ва Урта Махсус таълим вазирлиги Бухоро Озик- овкат ва Енгил саноат



Download 0,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet21/38
Sana24.02.2022
Hajmi0,71 Mb.
#241042
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   38
Bog'liq
neft va gaz kimyosi va fizikasi

Адабиётлар: 
И.Сюняева. Химия нефти. Ленинград, Химия, 1984, -183-187 с. 
В.Н.Эрих. Химия нефти и газа. Химия, 1969, - 27-37 с. 
Углеводородлар катори С
1

4
метан, этан, пропан, бутан, изобутан хамда 
2,2-диметилпропан, нормал шароитда газ холатда булади. Бу газларнинг хаммаси 
нефтнинг таркибига киради. Газ конлар 3-турда булади. Биринчи тур табиий 
дейилиб, у асосан таркиб жихатдан метан газига тугри келади. Метан газига 
аралашма сифатида газлар этан, бутан, пропан ва пентан, ундан юкори газ 
буглари учраши мумкин. Бундан ташкари карбонад ангидрид, азот ва айрим 
холларда олтингугурт сульфиди хам булиши мумкин. Масалан, Газли конидан 
чикадиган газларнинг 93-98 % метан газига тугри келади. Баъзи бир табиий 
газлар таркибида, масалан, Россиядаги Куйбишев областининг Султонгул газ 
конида 20 % гача азот борлиги аникланган. Бу азот билан бирга учрайдиган 
лекин, микдора кам булган газлар; аргон, гелий ва бошка йулдош газлар хам 
булиши мумкин. Умуман, табиий газ таркибида метаннинг гомологлари этан (0,1 
- 8,0 %), пропан (0,7- 3 %), бутан ва ундан юкорилари (0,1-0,90%) гача булиши 
мумкин. СО
2
нинг микдори эса (0,1

2,5 %) дан ошмайди.
Таркибида метан газининг микдори жуда куп булганда ва унча куп 
булмаган микдорда С
4

5
газларининг хам булиши бундай табиий газлар курук 
газлар деган номни олган.


Нефт конларидан чикадиган газлар хамрох нефт газлари дейилади. Бу 
газлар нефтда эриган булиб, нефтни ер остидан ер юзасига чикараётганда, у 
нефтдан ажралади. Нефт таркибидаги хамрох газлар «курук» газлардан этан, 
пропан, бутан ва юкори углеводородларнинг микдори билан фарк килиб, улар 
«мойли» ёки «бой» газлар деган номни олган. Унга мисол килиб, 
Туркманистоннинг гарбидаги Кум-дог конини олиш мумкин. Ундаги газларнинг 
фоизлардаги улуши куйидагичадир; 
СН
4
– 86,8 %, С
2
С
6
-4,5 %, С
3
Н
8
-3,0 %, С
4
С
10
-2 %, С
5
Н
12
ва ундан 
юкорилари –3,2 %, хамда СО
2
-0.4%, 
N
2
-0,1 
% булиши мумкин. 
Бошкирдистондаги Шпаковское конда эса СН
4
-41,2 %, С
2
Н
6
-41 %, С
3
Н
8
-15,8 %, 
С
4
Н
10
-6,9 %, хамда С
5
Н
12
ва ундан юкорилари 5,8 гача булиши мумкин. СО
2
-1 %
нинг хамда N
2
-10 % нинг микдори булиши мумкин. Бу ерда шу нарсани айтиш 
жоизки, нефт таркибидаги газлар микдори нефт казиб чикариладиган худудга 
караб турли хилда эканлиги маълумдир. Асосан булар нефт генезисига боглик 
булган факторлардир. 

Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   17   18   19   20   21   22   23   24   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish