Узбекистон Республикаси Олий ва Урта Махсус таълим вазирлиги Бухоро Озик- овкат ва Енгил саноат


Мавзу: 4. Нефтнинг физик – химиявий хусусиятлари



Download 0,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet12/38
Sana24.02.2022
Hajmi0,71 Mb.
#241042
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   38
Bog'liq
neft va gaz kimyosi va fizikasi

Мавзу: 4. Нефтнинг физик – химиявий хусусиятлари. 
 
Режа: 
Нефтнинг туйинмаган буг босими критик кийматлари, учувчанлиги ва 
уларни аниклаш усуллари. 
Нефт ковушкоклигининг температура ва босимга богликлиги. 
Аралашмаларнинг ковушкоклиги, ковушкокликни аниклаш усуллари. 
Фойдаланилган адабиётлар: 
1. М.Г.Рудин. А.Е.Драбкин «Краткий справочник нефтепереработка» Л 
«Химия» 1980г. 
2. «Химия нефти» Под реакций проф. З.И.Сюняева. Л.Химия 1984г. 
Бизга маълумки, молекуляр кинетик назария модданинг нима сабабдан 
газ, суюк ва каттик холатга була олишини тушуниб олишнигина эмас, балки 
модданинг бир холатдан бошка холатга утиш жараёнининг сабабларини хам 
изохлаб бера олади.
Туйинган буг. Агар идиш зич килиб беркитиб куйилса, суюкликнинг 
камайиши тезда тухтайди. Температурада узгармай турганда, суюклик – буг 
системаси иссиклик мувозанати холатига келади ва бу холатда истаганга узок 
вакт була олади. Бугланиш жараени билан бир вактда конденсацияланиш хам юз 
беради ва бу иккала жараен урта хисобда, бир – бирини компенсациялайди. 
Суюклик идишга куйилиб, эндигина копкок ёпилган дастлабки пайтда суюклик 
хали бугланаверади ва суюклик устида буг зичлиги ортади. Бирок, бу билан 
бирга суюкликка кайтиб тушуетган молекулалар сони хам ортиб боради. Бугнинг 
зичлиги канчалик катта булса, шунчалик куп молекула суюкликка кайтиб 
тушади. Натижада епик идишда температура узгармай турганда бора-бора 


суюклик билан буг уртасида динамик мувозанат карор топади. Суюклик ичидан 
бирор вакт ичида чикиб келаетган молекулалар сони, уша вакт ичида суюкликка 
кайтиб тушаетган буг молекулалари уртача сонига тенг булади.
Узининг суюклиги билан динамик мувозанатда булган буг, туйинган буг 
деб аталади. 
Туйинган буг босими. Туйинган буг сикилса мувозанат бузила 
бошлайди, дастлабки вактда бугнинг зичлиги бир оз ортади ва газдан суюкликка 
утувчи молекулалар сони, суюкликдан газга утувчи молекулалар сонидан ортик 
булади. Туйинган буг молекулаларининг концентрацияси узгармас температура 
шароитида хажмга боглик эмас. Босим концентрацияга пропорционал булгани 
сабабли: 
Р = nКТ  

уринли булади. 
Суюклик узининг буги билан мувозанатда булган холдаги хажмига 
боглик булмаган Р
о
босим туйинган буг босими деб аталади.
Иккинчи томондан, суюклиги билан динамик мувозанатда булган 
бугнинг босими, температура ошиши билан молекулаларнинг иссиклик харакати 
тезлиги ошади, хамда туйинган бугнинг хам харакати тезлиги ошади. Бу 
катталикни топиш учун бир канча формулалар келтирилган лекин, шулардан 
купрок таркалгани Антуан формуласидир: 
Lg P = A – B/(C+t);
 
 

бу ерда: Р – туйинган буг босими, А,В,С - бу босимнинг 3 та хар хил 
кийматига мос келувчи кайнаш температураларининг константалари. 
Нефт ва нефт фракцияларининг туйинган буг босимлари - шу аралашма 
компонентларининг парциал босимларининг йигиндисига тенг. Амалий 
хисоблашларда, асосан нефт технологиясида босимни хисоблаш Антуан 
формуласи билан эмас, балки Кокс еки Ашфорт графикларидан фойдаланилади. 
Бу графикларда Lg P нинг температурага богланиши график усулда тугри 
чизикдан иборат. Нефт фракцияларининг битта гомологик каторини еки бир хил 
кимевий табиатли каторлари, кутбнинг битта нуктасида кирувчи тугри 
чизикларни хосил килади. Туйинган буг босимини температурага богланишини 
топиш учун, бир хил босимда шу суюкликнинг кайнаш температурасини билиш 
керак. Нефт фракциялари учун эса уртача кайнаш температурасини билиш керак.
Мувозанат икки фазали; «буг-суюклик», системасида температуранинг 
ошиши, босимнинг ошишига олиб келади, хамда бугнинг зичлиги хам ортади. 
Натижада босимнинг бирор бир кийматида бугнинг зичлиги суюкликнинг 
зичлигига тенг булади. Бунда икки фазали система бир фазали системага 


айланади. Шу босимга ва температурага мос келувчи жараен критик холат 
дейилади, хамда t
kp
ва P
kp
каби белгиланади. Критик параметрларни аниклаш 
учун такрибий Гульберг-Гюи тенгламасидан фойдаланилади. 
Т
кай
 = 0,64Т
кр
 
 
 

Нефт махсулотлари, температуранинг кенг интервалида узини Ньютон 
суюклиги каби тутади. Агар паст температурада булса, бундан четланиш 
кузатилади.
Нефт махсулотининг ковушкоклиги бошка суюкликларники каби
температура ошиши билан камаяди. Ковушкокликнинг температурага 
богланишини Вальтер тенгламаси оркали топиш мумкин. 
(

t
 + 0,8)
T

m = К 
Бу тенгламани ковушкокликнинг иккита температураси учун икки марта 
логорифмласак: 
Lg[lg(

1
+0.8)] = m (lgT
2
 – lgT
1
) + lg[lg(

2
+0.8)] 
эга буламиз. 

1
,

2
лар Т

ва Т
2
га мос келувчи кинематик ковуш-коклик, 
ковушкокликнинг икки температурасидан топиладиган доимий 
1
2
2
1
lg
lg
)]
8
,
0
lg[lg(
)]
8
,
0
lg[lg(
T
T
m







Бундан ташкари нефт махсулотлари маълум даражада 

1
босимга хам 
боглик. У эмперик формула оркали топилади: 
)
01638
,
0
0239
,
0
(
0142
,
0
lg
278
,
0
0
0






p

р
– ихтиёрий босимдаги кошуккоклик;

0
- атмосфера босимидаги ковушкоклик. 
Газлар ковушкоклигининг босимга богликлиги куйидаги тенгламадан 
топилади: 


;
1
/
)
1
(
0
0
0
CT
T
c
T
T
n
n



n – динамик ковушкоклик; 

2
2
4
м
к
кг

с – Сезерланд доимиси; 
Газлар аралашмасининг ковушкоклиги куйидаги формула билан 
топилади. 
n
n
n
n
m
M
n
M
n
M
n
Mn
h
n
M
h
n
M
h
n







...
...
2
2
1
1
2
2
2
1
1
1



h
m
– аралашма ковушкоклиги; 
n – моллардаги улуши;
η – n компонентанинг ковушкоклиги;
M – моляр масса. 
Мойларнинг 
“температуравий-ковушкоклиги» хоссасига асосан
сифатини тахлил килишнинг бир канча усуллари таклиф этилган. Асосан бу 
мойнинг икки температурадаги ковушкоклигини аниклашдан иборат. Энг 
оддийси 100
0
С даги мойнинг ковушкоклигини 50
0
С даги ковушкоклик билан 
таккослашдир. 

Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   8   9   10   11   12   13   14   15   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish