7-Мавзу: Термодинамика асослари. Ички энергия. М



Download 113,58 Kb.
bet1/3
Sana01.06.2022
Hajmi113,58 Kb.
#624636
  1   2   3
Bog'liq
7.docx amali


7-Мавзу: Термодинамика асослари.



  • Ички энергия. Молекуляр-кинетик назариясининг асосан жисмнинг ички энергияси уни ташки ташкил этган барча молекулалар (ёки атом) ларнинг хаотик ҳаракатлар кинетик энергияси билан барча молекулаларнинг бир-бири билан ўзаро таъсир потенциал энергиялари йиғиндисига тенг:


бу ерда - молекулалар (ёки атом) ларнинг кинетик энергияси, - потенциал энергияси.

  • Идеал газлар учун потенциал энергия эътиборга олинмаганлиги сабабли унинг ички энергияси фақат ҳароратга боғлиқ бўлади:


бу ерда - иссиқлик миқдори, - ўзгармас ҳажмдаги солиштирма иссиқлик сиғими, - газ массаси, - газнинг термодинамик температураси, К; , бу ерда - газ температураси, .

  • Газ молекулалари илгариланма ҳаракат ўртача кинетик энергияси қуйидагига тенг бўлади:


бу ерда - молекула массаси.

  • Молекуляр-кинетик назариясининг асосан газ молекулалари илгариланма ҳаракат ўртача кинетик энергияси термодинамик ҳарорат билан қуйидаги муносабат орқали боғланган:





  • Бир атомли идеал газнинг ички энергияси унинг абсолют ҳароратига тўғри пропорционал, яъни:



  • Жисмнинг ички энергиясининг ўзгариши иккита жараён ҳисобига юз беради, яъни иссиқлик алмашиниши ва механик энергиянинг жисм ички энергияси айланиши ( ёки иш бажариш) ҳисобига.

  • Термодинамиканинг биринчи қонуни(энергия сақланиш қонуни). Системага берилган иссиқлик миқдори системанинг ички энергиясини ўзгартиришга ва системанинг ташқи жисмлар устидан иш бажаришга сарф бўлади:

.

  • Иссиқлик миқдори. Массаси бўлган жисмни ҳароратдан ҳароратгача иситиш учун зарур бўлган иссиқлик миқдори:

.

  • Солиштирма иссиқлик сиғими бу 1 кг модданинг ҳароратини 1К га ўзгартиришда унга бериладиган ёки ундан олинадиган иссиқлик миқдоридир. Солиштирма иссиқлик сиғимини аниқлаш учун иссиқлик баланс тенгламасидан фойдаланилади.

  • Массаси бўлган суюқликни буғга айлантириб юбориш учун зарур бўлган иссиқлик миқдори:

,
бу ерда - буғ ҳосил бўлиш солиштирма иссиқлиги.

  • Массаси бўлган кристалл жисмни эритиб юбориш учун зарур бўлган иссиқлик миқдори:

,
бу ерда - солиштирма эриш иссиқлиги.

  • Иссиқлик баланс тенгламаси. Иссиқлик алмашиниш жараёнида ички энергия бир жисмдан бошқа бир жисмга ўтади. Агар иккита жисм бўлса:

,
бу ерда - биринчи жисм берган иссиқлик миқдори, - иккинчи жисм олган иссиқлик миқдори. Бу тенглама иссиқлик баланс тенгламаси дейилади. Умумий ҳолда, яъни бу жараён бир нечта жисмлар ўртасида содир бўлса, иссиқлик баланс тенгламаси қуйидаги кўринишда бўлади:
,
бу ерда - жисмлар берган ёки олган иссиқлик миқдорлари.

  • Тўйинган буғ. Тўйинган буғ деб,берилган ҳароратда босими ва зичлиги максимал бўлган буғга айтилади. Тўйинган буғнинг босими қуйидаги формула билан тақрибан аниқланилади:

.
Ҳавонинг намлиги планетамиз атмосферасида буғнинг мавжудлигини характерлайди. Абсолют намлик ҳаводаги сув буғининг зичлигига ёки унинг босими га тенг бўлган катталикдир. Абсолют намликнинг бирлиги – кг/м3.

  • Нисбий намлик деб абсолют намликнинг берилган ҳароратдаги тўйинган буғ зичлигига нисбатига айтилади:

,
бу ерда - тўйинган буғ зичлиги.



Download 113,58 Kb.

Do'stlaringiz bilan baham:
  1   2   3




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish