Узбекистон Республикаси Олий ва Урта Махсус таълим вазирлиги Бухоро Озик- овкат ва Енгил саноат



Download 0,71 Mb.
Pdf ko'rish
bet8/38
Sana24.02.2022
Hajmi0,71 Mb.
#241042
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   38
Bog'liq
neft va gaz kimyosi va fizikasi

Назарий саволлар. 
1. Нефтни пайдо булиши тугридаги барча гипотезаларни изохлаб беринг? 
2. Нефтнинг дастлабки миграцияси деганда нима тушунасиз?
3. Нефт таркибидаги газ кандай хосил булади? 
4. Углеводородлар хосил булишини изохлаб беринг? 
5. Алканлар ва циклоалканларнинг кимевий тузилиши, уларнинг 
хоссалари нималар иборат? 
6. Ароматик 
углеводородларнинг кимевий тузилиши, хоссаларини 
тушунтиринг? 
Таянч иборалар. 
Органик, анорганик, ароматик, миграция, биорганик, метоболизм, 
генерация, деструкция, алканлар, циклоалканлар, конденсат.
Мавзу: 3: Нефтнинг физик – химиявий хусусиятлари. 
 
Режа: 
Нефтнинг ва нефт махсулотларининг физикавий хоссалари:
а) зичлиги;
б) молекуляр массаси;
в) ковушкоклиги;
г) котиш температураси. 
Нефтнинг хираланиши (лойкаланиши) ва котиши (кристалланиши). 
Нефтнинг ениши, алангаланиши, уз – узидан алангаланиш температураси. 
Нефтнинг оптик хусусиятлари. 
Нефтнинг синдириш курсаткичи. 
Нефт поляриметрияси. 
Фойдаланилган адабиётлар: 
1. В.Н Эрих «Химия нефти и газа», 23-27 бетлар. 


2. А.Г Сарданашивили, А.И Львова «Примеры и задачи по технологии 
переработки нефти и газа. 23-27 бетлар. 
Нефт ва унинг фракцияларининг физикавий ва кимевий хоссаларининг 
функцияси булиб, кимевий таркиби, алохида олинган компонентларнинг 
(структураси) тузилиши хамда молекулалараро узаро таъсир кучлари хизмат 
килади. Нефт ва унинг фракциялари тузилиши жихатдан жуда мураккаб булгани 
учун барча физикавий ва кимевий характеристикалари хаттоки хар хил 
нефтларнинг бир хилдаги фракциялари , айнан бир хил хоссага эга эмас. Шунинг 
учун нефт билан иш курганда унинг барча кимевий - физикавий хоссалари учун 
«уртача киймат», деган ибора ишлатилади. Лекин, нефт аралашмалари ва 
фракцияларининг таркибининг ноаниклиги ва доимий булмаслиги амалиетда 
бундай мутаносибликка куплаб дуч келиниб уни бартараф этиш учун битта 
физика - химиявий хоссани изохлаш, еки характеристикани бериш учун уни 
бошкасии оркали изохлаш максадга мувофик деб хисобланиб, хамда шу оркали 
купгина мураккаб ички тузилишларини, богланишларини, купгина аникланган 
курсатгичлар 
оркали 
нефт 
махсулотларининг 
ихтиерий 
бошка 
характеристикаларини топиш мумкин.
Зичлик, нефт ва унинг фракциялари учун жуда кенг ишлатиладиган 
асосий характеристикалардан бири булиб хисобланади. Зичлик нефтнинг 
таркибига боглик булиб, нефтнинг тузилишига караб нефт фракцияларининг 
купгина хоссаларини аниклаш мумкин. Масалан: зичликни била-туриб 
молекуляр массасини, иссиклик сигими, хамда купгина нефтнинг хоссаларини 
аниклаш мумкин. Маълумки, зичлик деб хажм бирлигида мужжасамлашган 
масса микдорига айтилади. СИ – системасида яъни ____ Бирликлар системасида 
улчов бирлиги кг/ м
3
. Амалиетда эса зичликнинг улчовсиз катталиги нисбий 
зичлик билан иш курилади. Нефт еки нефт махсулотининг нисбий зичлиги деб, 
каралаетган ихтиерий температурадаги массасининг, +4
0
С даги сув массасига 
(айнан 1 хил хажмда) нисбатига айтилади. Россияда 
20
4

, Англияда 
6
,
15
4

кабул 
килинган. 
Амалиетда яна бир катталик нисбий солиштирма огирлик деган тушунча 
ишлатилади, яъни + 20
0
С да нефт махсулотнинг (бир хил хажмда) огирлиги
+4
0
С да тоза сувнинг огирлигига нисбатига айтилади ва у
20
4
d
куринишда езилади. 
Зичлик ва солиштирма огирлик температурага боглик. Температура 
кутарилиш билан нефт махсулотларнинг зичлиги камаяди. Купгина нефт ва 


фракциялари учун асосан температуранинг унча кенг булмаган интервалида (0-
50с) солиштирма огирлик ва зичлик чизикли богланишга эга яъни 
куйидагичадир; 
1
2
2
1

Download 0,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   38




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish