Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги а мадали аскаров



Download 0,72 Mb.
bet28/57
Sana20.06.2022
Hajmi0,72 Mb.
#679991
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   57
Bog'liq
УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ

Сурдиёнанинг цадимги а^олиси. Сугдиёна Урта Осиёнинг Зарафшон ва Капп$адарё з^авзаларида тар­киб топган тарихий-маданий тамаддун марказлари- дан бири булиб, тарихий манбаларда мил.авв. I минг йилликнинг биринчи ярмидан тилга олинади. Архео­логик изланиш натижаларига кура, бу минта^а аз^о- лиси ^адимдан сугорма дез^ончилик, куп тармогуш з^унармандчилик ва чорвачилик билан шугулланиб келади. Ёзма манбаларга Караганда, улканинг утро^ аз^олиси эроний тилларнинг сугдий лазужасида суз- лашган. Антропологик тип жиз^атидан унинг утро^ аз^олиси долихокефал европеоидлар булган. Аммо Сугдиёнанинг ^адимги чорвадор аз^олиси иррй жи- з^атдан з^ар хилдир. Чорвадор аз^олининг мозоркургон- лари асосан Бухоро воз^асида купро^ урганилган. Масалан, мил.авв. V-III асрларга тегишли К,ал^онсой мозор^ургонларидан топилган краниологик мате- риаллар 5 та антропологик типга булинади. Улар европеоид ва монголоид ир1у\арининг турли вариант- ларини ташкил этади2. Мил.авв. II-I асрларга оид Лавандак ^абристони эса европеоидлар типини беради. Чорвадор ^абилаларнинг милодий эранинг бошларига тегишли Хазара ва Кизилтепа ёдгорлик- лари аралаш краниологик материал берди. Милодий

  1. IV асрларга оид К,изил^ир мозорларидан Урта Осиё икки дарё оралиш типининг брахикефал бош суякла- ри ва мутулий тип аралашмали шар^ий Уртаер денгизи типи учрагаи. Панжикент атрофида, юк,ори Зараф- шонда эса милодий I минг йилликнинг биринчи ярмига тегишли Урта Осиё икки дарё оралиги типининг бра- хикран европеоид вариантига дуч келинди. Улар иркий белгиларига кура, Урта Осиё икки дарё оралиги типи­нинг брахикафал европеоид типини ташкил ^илар эди3.

^озирги кунда Бухоро во^асининг Конимех чулла- ридан 800 дан орти^ мозор^ургон топиб урганилган. Улар ёрма, ла^адли, хум гурлар ва кремацияли мозор- лардан иборат булиб, ёрма гурлар сопол идишлари (мил.авв. VI-IV асрлар) банкасимон шакллидир. Да­тами мозорлардан бирида Варахраннинг кумуш тан- гаси (милодий V асрнинг биринчи чораги) топилди. Хумларга солиб кумилган мозорлардан милодий III-IV асрларга оид сопол идишлар чивди. Уларнинг кра­ниологик материаллари бир типли булмай, орасида ма^аллий сакларга хос долихокефал, андронов типи­нинг мугулбашара одамлари билан ^оришган бра­хикефал европеоидлар ва улардан таркиб топган "Урта Осиё икки дарё оралиги типи" вакиллари э$ам мавжуд эди.
Афросиёб ша^ар харобасидан (мил.авв. V асрга оид) калла суяклари топилган. Улар долихокефал европеоидлар булиб, уларнинг илдизлари бронза дав­рининг Замонбобо, Муминобод, Чакка материаллй- рига генетик жи^атдан ухшаб кетади. Мил.авв. III-II асрларга тегишли калла суяклар Ер^ургондан, мило­дий II-IV асрларга тегишли калла суяклар Ургут тума- нидан топиб урганилган. Хронологик сана оралиги катта булишига ^арамай, улар брахикефаллашиш жараёнини секин-аста давом этаётганлигидан гуво^- лик берар эди. Милодий IV-V асрларга келиб, во^а а^олисининг купчилиги брахикефал европеоидлаш- ган эди.
Сугдиёнада мил.авв. II-I асрларга тегишли бир гуру^ бош суяклар борки, улар Шимолий Ба^трия-
нинг кушон урутларига тегишли чорвадор аз^олини эслатади. Юечжи к,абилалари асосан брахикефал ев­ропеоидлар булиб, улар Ба^трияга Сугдиёна ор^али утганлиги туфайли уларнинг краниологик излари Сугд­да з^ам учраши бежиз эмас эди. Кушонлар даври Сутдиёнасининг утро^ а^олиси аввалгидек шарк,ий Уртаер денгизи типида эди. Сугдиёнанинг махаллий чорвадор аз^олиси з$ам улардан фар^ ^илмасди. Аммо Бухоро воз^аси чорвадор ^абилалари (мил.авв.У-Ш аа.) типида мугулбашара ир^ий белгилар худди шимоли- шар^ий Оролбуйи а^олисидагидек кучли булган. Шу з^олат Оролбуйи усунларида, Тиёншон, Еттисув а^оли- сида з$ам кузатилади. Демак, Урта Осиёнинг гарбий минта^алари ор^али мугулбашара типлар Бухоро во^а- сига кириб келган1.

Download 0,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   24   25   26   27   28   29   30   31   ...   57




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish