Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги а мадали аскаров


Жанубий Оролбуйининг ^адимий аз^олиси



Download 0,72 Mb.
bet27/57
Sana20.06.2022
Hajmi0,72 Mb.
#679991
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   57
Bog'liq
УЗБЕКИСТОН РЕСПУБЛИКАСИ ОЛИЙ ВА УРТА МАХСУС ТАЪЛИМ ВАЗИРЛИГИ

Жанубий Оролбуйининг ^адимий аз^олиси. Бу минта^анинг неолит даври аз^олиси (Калтаминор ма­данияти) европеоид булиб, махаллий ир^ белгила- рини узида мужассамлаиггирган, яъни долихо-кефал бош чано^идир. Бу минта^ага бронза даврида (Тоза- богёб маданияти) махаллий аз^оли типидан фар^ ^и- лувчи узга этнос вакиллари кириб келадилар. У зга юрт аз^олисининг (Кукча 3 материаллари асосида) ^иёфаси з$ам европеоид булиб, уларнинг бош чаноьи брахике­фал шаклда булган. Кукча 3 одамлари икки хил бош чанокда эга. Биринчиси, уз ир^ий хусусиятлари буйича Куйи Волга, Козористон1 Олтой ва Минусинск пас- текислиги дапгглари бронза даври аз^олисига яцин турса, иккинчи гурух, уз ир^ий белгиларига кура, 5^ин- дистон, Покистон, Афгонистон ва Урта Осиёнинг i$a- димги дез^^ончилик маданиятлари аз^олиси типига ухшаб кетади. Уларнинг з$ар иккаласи з^ам европеоид ир^ининг турли типларини ташкил этади1.
Илк темир даври Жанубий Оролбуйи аз^олиси таркибида з^ам бронза даврига хос ирк,ий белгилар са^анади. Биро^, бир серия краниологик (калла суя- ги) материалларида икки хил ирк, вакиллари эмас, балки бир иидивидиумда з^ар хил ир*> белгиларини мужассамлашган вариаитлари учрай бошлайди. Аммо маз^аллий анъанавий ирк, белгилари з^али кучли. Ан- тропологлар бу з^олатни Р^адимги Хоразмнинг Куйи- сой маданияти материалларида кузатишган.
Кадимги Хоразмда мил.авв. V-IV асрларга дойр антропологик серия Султонувайс мозор^ургонлари- дан топилган. Археологларнинг айтишича, улар чор­вадор ^абилаларига тегишли. Бу ерга кумилган одам- лар узбекларга хос брахикефал европеоид типла1 Аммо дафиналар орасида бир аёл борки, у бош^алар- дан тубдан фар^ 1^илиб, мугулбашара, жанубий си­бир типини эслатади. Эз^тимол у асирадир ёки кдлим- ги хоразмликларга келин булиб тушгандир. Шу давр­га оид Устюрт дан топилган антропологик серияларда андронов типидан (брахикефал европеоид типидан) Урта Осиё икки дарё оралиги типига утиш з^олати кузатилади. Булар орасида бир гуруз$ материаллар борки, улар жануби-шар^ий Оролбуйи одамлари- нинг узгинасидир. Жануби-шар^ий Оролбуйи тип- лари орасида монголоид ^оришманинг з^иссаси катта.
Кадимги Хоразмнинг Сари^амиш делтаси атрофи антик давр аз^олиси асосан европеоид булиб, улар орасида з^ам ^исман жанубий сибир типига хос одам- лар учрайди. Милодий эранинг бошларидан Жану­бий ва Жануби-шар^ий Орол буйларида монголоид- лик з^иссаси купая боради. Жетиасар маданиятига тегишли Олтин асар шаз^ар харобалари атрофида бир неча мозор1$урронлар очиб урганилган. Унинг аз^олиси аралаш булиб, антропологик типнинг асоси­ни маз^аллий европоид узун бошли тоз^ар кабилалари ташкил ^илса, улар орасида Хоразм воз^асига з^уннлар билан бирга келиб долган жанубий сибир типи з$ам учрайди. Мугулбашара одамлар купро^ Кувондарё з^авзасига жойлашган. Калъали^ир шаз^ар ^абристо- ни суяк материалларининг аксарини закаспий типи- даги европеоид одамлари ташкил ^илади.
Жанубий Оролбуйи аз^олисининг ир^ий таркиби таравдиётининг кейинги икки минг йиллик тарихи
Миздах^он ^абристони материаллари асосида куза- тилади. Бу ердан топилган краниологик материаллар тазушлига кура, эрамизнинг биринчи минг йиллигида Жанубий Оролбуйи аз^олиси асосан европеоид бу­либ, улар орасида закаспий типи купро^. Милодий I минг йилликнинг иккинчи ярмида узун бошли аз$о- лининг брахикефаллашиш (калта бошли була бориш) жараёни кузатилади. Шунинг натижасида, I минг йилликнинг охири ва II минг йиллик бошларида Жа­нубий Оролбуйи з^удудининг з^амма ^исмида асосий этник ^атламни Урта Осиё икки дарё оралиги типи ташкил 1$ила бошлайди. Лекин, ^оришма сифатида Хоразм узбеклари ва Кора^алпо1у\.ар таркибида за­каспий узун бошли тип белгилари з^озиргача caiyva- ниб келмовда1.

Download 0,72 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   23   24   25   26   27   28   29   30   ...   57




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish