Узбекистон республикаси олий ва урта махсус таълим вазирлиги а. Низомов, Н. Алим улов



Download 3,62 Mb.
Pdf ko'rish
bet25/53
Sana23.06.2022
Hajmi3,62 Mb.
#695409
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   53
Bog'liq
2 5204398802424830436

Очик каррлар 
- ушбу туркумдаги каррлар таркалган 
карстлаиувчи жинслар тупрок коплами билан мутлако коп- 
ланмаган, яъни тула очик холда учрайди. Шундай булсада, 
ушбу холатда хам каррларнинг турли геоморфологик кури- 
нишлар тарзида учрашини кузатамиз. Улар куйидагилардан 
иборат.
Новсимон каррлар 
- куринишидан новга ухшайди. Шу 
боисдан новсимон каррлар деб аталади. Улар узунасига бир 
неча метрларни, чукурлиги ва энига хам бир неча ун см ларни 
ташкил этган холда учрайди. Новсимон каррлар баъзан бир 
неча кв.м, майдонларни эгаллаб каррланган далаларни 
ташкил этади.
Меандрасимон каррлар 
- дарёларнинг меандра солиб 
окишини эслатади. Бу туркумдаги каррлар, карстлаиувчи 
ёткизиклар бирмунча ётик юза ташкил этган худудларда 
учрайди.
Вертикал каррлар 
- тик коялар буйлаб ривожланади. 
Уларнинг 
шаклланишига 
атмосфера 
ёгинлари 
коялар
56


вертикал х,олатда булганлиги учун жуда кам таъсир этади. 
Шу боисдан кам холатда учрайди ва катта майдонларни 
ташкил этмайди.
Ёрицли каррлар 
кичик 
улчамцаги 
тектоник ёрик- 
ларнинг каррлар тарзида ривожланиши натижасида кенгайиб 
ва чукурлашиб бориши туфайли юзага келади. Ушбу турдаги 
каррларнинг чукурлиги баъзан бир неча метрларни ташкил 
этган х,олда, кенглиги 0,5 - 0,7 м га етади. Ушб у турдаги 
каррларнинг х,осил булиш жараёни соф атмосфера ёгинлари 
таъсирида шаклланади. Уларнинг юзага келишида эркин 
тарздаги С 02 учрамайди.
Ярим очик каррлар. 
Бу турдаги каррлар очилиб колган 
карстланувчи тог жинсларининг айрим жойларида ороллар 
тарзидаги тупрок билан копланган х,олда учрайди. Ту про к; 
коплами баъзан карр йулакчаларини беркитиб турган хрлда, 
карстланувчи жинсларни фаолрок эришига имконият яратиб 
беради.
Ушбу гурухга куйидаги куринишдаги каррлар киради:
Тошдон 
- митти ховузсимон чукурликлар. Ушбу карр 
турларининг туби ётик булиб, аксарият х,олларда эфемерлар 
усувчи хдмда тупрок коплами ва увок тог жинслари 
парчалари билан ярим тулган холатда учрайди ва шу боисдан 
тошдон деб аталади.

Download 3,62 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   21   22   23   24   25   26   27   28   ...   53




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish