Узбекистон Республикаси Олий ва ¤рта махсус таълим Вазирлиги



Download 1,71 Mb.
bet42/113
Sana19.02.2022
Hajmi1,71 Mb.
#458881
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   113
Bog'liq
Iqtisodiy Informatika

Windows-2000 да ҳам тармоқда ишлаш кўзда тутилган ва бу ҳолат олдинги версияларга нисбатан анча ривожлантирилган. Бундан ташқари, бир компьютердан бир қанча сеансларда фойдаланувчиларнинг ишлаши, ҳамда уларнинг ишларини бошқариши Администратор томонидан амалга оширилиши мумкинлиги жуда яхши ишлаб чиқарилган. Windows-2000 нинг яна бир янги имконияти унинг Интернетдаги менюлар билан ишлаётганингизда охирги ишлатилган менюлар рўйхатида кўриниб туради. Агар меню очилгандан сўнг, маълум бир вақт кутсангиз ёки менюнинг пастдаги пастга йўналган стрелкали тугмачасини боссангиз, қолган менюлар рўйхатини ҳам кўриш мумкин. Бу имконият Сиз ишлатаётган менюларни танлашда анча осонлик туғдиради. Энди файллар системаси билан танишиб чиқамиз. Файл деб дискда сақланадиган ва бир хил кўринишдаги маълумотларнинг ном қўйилган мажмуасига айтилади. У матн, график тасвир, расм ёки бирор бир дастур кўринишида бўлиши мумкин. Файлларнинг номи 255 тагача символ узунлигида бўлиши мумкинлигини ҳисобга олган холда уларнинг тўлиқ номини ёзишга ҳаракат қилинг, чунки кейинчалик ушбу файлни топишингиз ва у билан оператив ишлашингиз анча енгил кечади. Папка деб файллар ҳақидаги информация сақланадиган дискдаги файллар тузилишининг таркибий қисмига тушунилади. Файллар ҳақидаги информацияга унинг номи, ўлчами, катталиги, сақланилган куни ва муддати кириши мумкин. Папка файллар мажмуасини ёки бошқа каталогларни ўз ичига олиши мумкин. Масалан, Сиз бирор-бир матн туздингиз дейлик, уни сақлаш учун унга бирор-бир ном бериб, файл шаклида сақлайсиз албатта. Файл эса ўз навбатида бирор бир папкага жойлаштирилади ва Сиз кейинчалик уни папка номи бўйича осонгина топишингиз мумкин. Демак, Папка деганда, хужжатларни символик кўринишда сақлаш мумкин бўлган қоғоз сақлайдиган папкага ўхшаш экрандаги символга айтилади. Папка ичида хилма хил хужжатлар, файллар, дастурлар, диск ва принтер белгилари, бошқа папкалар ва

шунга ўхшаш компьютер билан муомала қилишни осонлаштирувчи хилма хил турдаги тасвирлар (пиктограммалар) бўлиши мумкин.
WINDOWS 2000 системаси стандарт программалар деб аталувчи программалар тўпламини ҳам ўз таркибига оладики, уларнинг асосий вазифаси компьютерда ишловчига қўшимча қулайликлар яратишдир. Масалан, Word Pad да иш олиб бориш Сизни бошқа қийинроқ дастурни ишлатишдан озод қилади, Алоқа программаси эса компьютер тармоқларида ишлашни амалга ошириб бериши мумкин. Масалан, CompuServe, America Online, Prodigi ва бошқа дастурлар ёрдамида бошқа компьютерлар билан боғланиш, ВВС (Электрон эълон доскаси) билан алоқа қилиш мумкин. График файлларни хосил қилиш ва уларни таҳрир қилиш учун PAINT номли график редакторни ишлатиш мумкин. Стандарт программалар жумласига телефон номерини териш дастури, овоз чиқариш дастури, видеоклиплар ҳосил қилиш дастури, компакт дисклар билан ишлаш дастури ва бошқалар киради.
WINDOWS 2000 системаси ўзидан олдинги системаларга ўхшаш тармоқ билан ишлашга имконият берувчи программавий таъминотга ҳам эга. У фақат Сизнинггина эмас, балки бошқаларнинг ҳам компьютеридаги дисклари ва принтерларини ишлатиш, ҳамда бошка тармоқлар билан ҳам телефон орқали алоқа қилишга имкон беради. WINDOWS 2000 системаси унга таркибий қисм сифатида ўрнатилган электрон почта системасига эгадир. Шунинг учун ҳам тармоқдаги ҳамма ишловчиларга ҳар қандай кўринишдаги маълумотларингизни осонгина жўнатишингиз мумкин. Унинг тармоқда ишлашга мўлжалланган программавий таъминоти бошқа турдаги операцион системалар билан ҳам бемалол ишлай беради. Мисол сифатида Novell Netware, NT Advanced Server каби тармоқ бошқариш дастурларини келтириш мумкин.

4.5-расм. Иш столининг экрандаги кўриниши


Энди эса ўқитувчингиз ёрдамида юқорида кўрсатилган баъзи бир стандарт программалар билан ишлашга ҳаракат қилиб кўринг. Бу Сизга дастурнинг асосий элементларини чуқурроқ ва ҳар тарафлама ўрганишга ёрдам беради.

    1. Download 1,71 Mb.

      Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   38   39   40   41   42   43   44   45   ...   113




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish