Узбекистон Республикаси Олий ва ¤рта махсус таълим Вазирлиги



Download 1,71 Mb.
bet100/113
Sana19.02.2022
Hajmi1,71 Mb.
#458881
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   113
Bog'liq
Iqtisodiy Informatika

Ўзлаштириш операторлари – дастурдаги ўзгарувчиларга маълум қийматларни ўзлаштириш учун ишлатилади.
Киритиш-чиқариш операторлари – тезкор хотирага бошланғич маълумотларни киритадилар ва чиқарувчи қурилмаларга ҳисоблашлар натижасини чиқарадилар.
Бошқариш операторлари – дастур операторларини кетма-кет бажарилишини ташкил этади (шартли ўтиш, такрорланиш операторлари).
Ўз таркибига кўра операторлар икки турга бўлинадилар: содда ва структуралашган (таркиблашган). Таркибида бошқа операторлар бўлмаган операторлар содда операторлар дейилади. Бир ёки бир нечта операторлардан иборат операторлар содда операторлар дейилади. Содда операторларга ўзлаштириш, ўтиш ва прцедурага мурожаат операторлари киради. Мураккаб операторларга шартли, танлаш, такрорлаш ва таркибий операторлар киради. Таркибий оператор BEGIN ва END хизматчи сўзлари орасига олинган операторлар кетма-кетлигидан иборат.
Дастурда маълум жараён битта эмас, балки, бир нечта оператор кетма- кетлиги билан ифодаланади. Шу холда оператор кетма-кетлиги таркибий оператор кўринишида ёзилади. Таркибий оператор маълум бир операторлар кетма-кетлигини оператор қавслари begin (боши) ва end (охири) хизматчи сўзлари орасига олиб бирлаштирилади.

<таркибий оператор>::=begin<оператор>;{,<оператор>} end.


Юқоридан кўринадики, ягона (таркибий) операторга келтирилаётган операторлар сони бир дона бўлиши ҳам мумкин. Агар уларнинг сони икки ёки ундан ортиқ бўладиган бўлса, улар нуқтали вергуль билан ажратилади. Тил бўйича таркибий оператор таркибига кирувчи операторларга чекланишлар қўйилмайди, улар асосий оператор ёки келтириб чиқарилувчи, шунингдек таркибий операторлардан бири бўлиши ҳам мумкин. Яъни, таркибий оператор рекурсив характерга эга.
Таркибий операторларга мисоллар:

begin i:=D end; begin y:=x/2; x:=x+h end begin k:=2; begin i:=D; ҳисобчи:=D end end


Таркибий операторларда унинг таркибига кирган операторлар ёзилиши кетма-кетлигида бажарилади. Ихтиёрий паскаль дастур танасининг операторлар қисмида ҳеч бўлмаганда битта таркибий оператор мавжуд бўлади.

Download 1,71 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   96   97   98   99   100   101   102   103   ...   113




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish