Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я


ДАВЛАТ ВА ХУКУК, НАЗАРИЯСИ



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet79/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

81


ДАВЛАТ ВА ХУКУК, НАЗАРИЯСИ
келувчи тартибларга риоя кдлишга мажбур хилувчи машина булиб 
келди.
Бирок, кейинги ун йилликларда капиталистик жамиятда жиддий 
узгаришлар юз берди. Ижтимоий манфаатлар синфий манфаатлардан, 
умуминсоний манфаатлар миллий манфаатлардан, умумий манфаат­
лар хусусий манфаатлардан устунлик хила бошлади. Демократик гоялар 
ва институтлар (ташкилотлар) кенг ёйила бошлади, бу жамиятнинг 
ривожланишида давлатнинг урни ва ауамиятига таъсир хилмасдан к,ол- 
мади. Давлат фаолиятининг мазмуни, унинг ижтимоий йуналиши жид­
дий равишда узгара бошлади. Давлат зурлик, мажбур к,илиш воситаси- 
дан тобора бутун жамият ишларини бошк,ариш механизмига айлана 
борди.
Социалистик давлат тугрисидаги гоялар синфий назария (марксча- 
ленинча таълимот) тарафдорлари асарларида пайдо булган. Улар уз 
асарларида социалистик давлатни бошк,а типдаги давлатларга царши 
куйиб, асосий тафовут хокимиятнинг эксплуатация хилувчи озчилик 
кулида булиши ва ундан эксплуатация к,илинувчи купчилик к,аршили- 
гини бостириш учун фойдаланишда, деб укуирганлар. Уларнинг фик- 
рича, социалистик давлат «социалистик инкдшоб» натижасида пайдо 
булади, яъни сиёсий хокимият зуравонлик орцали эгаллаб олинади. Бу 
жараён эски давлат машинасини синдириш ва пролетариат диктатура- 
сини урнатиш зарурлиги билан богланади. Айни пайтда социалистик 
инк,илоб галабасвдан сунг хокимият ишчилар синфи кулида булиши 
режалаштирилади. Ишчилар синфи эса бутун хал к, манфаатлари йулида 
эксплуататор синфлар харшилигини бостиради ва бутун халхни янги 
хаёт куриш учун узига эргаштиришга интилади.
Синфий типология таълимоти мамлакатимизда собих Иттифох 
парчалангунга хаДаР ягона гоя сифатида эътироф этиб келинди. Ушбу 
таълимогнинг асосий камчилиги шундаки, у дунёдаги барча давлат- 
ларни ягона синфий типологияга киритган холда, бу борадаги миллий, 
маданий, линий ва бошха бир хатор омилларни инкор этади.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   75   76   77   78   79   80   81   82   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish