Узбекистон республикаси ички ишлар вазирлиги а к а д е м и я



Download 22,37 Mb.
Pdf ko'rish
bet77/594
Sana23.02.2022
Hajmi22,37 Mb.
#174208
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   594
Bog'liq
2 5283138077085140692

Давлатнинг белгилари
Оммавий-сиёсий х,окимият
Давлат суверенитета
Давлат худуди
Давлатнинг белгилари
Фукаролик
Солщларнинг жорий этилиши
79


ДАВЛАТ ВА ХУКУК НАЗАРИЯСИ
4 -§ . Давлат типологияси
Давлатнинг мазмуни ва мохияти хакдда тулик, тасаввур хосил кдлиш 
учун уларни муайян тур (тип) ларга булган холла урганиш макрадга 
мувофик,. Давлатларни муайян бир типларга ажратиш уларни батафсил 
урганишга ёрдам беради. Давлат типологияси давлат ва ХУХУХ назария- 
си фани урганадиган алохвда масала хисобланади.
Давлат ва 
хУХУХий 
тизимларни типларга ажратиб классификация 
кдлиш (таснифлаш) давлат-хукухий материяни англашнинг объектив 
зарурий ва хонуниятли жараёни булиб, у давлат ва ХУХУХ ривожлани- 
шининг табиий-тарихий мантигини акс эттиради, давлат ва хУХУХнинг 
бир типининг бошкд типи билан алмашиниши тарихан мукдррарли- 
гини ифода этади. Типология давлат ва ХУХУХнинг ривожланиши 
тарихий жараёнини урганишнинг мухим усули ва воситаси хисобла­
нади1.
Давлат типологияси 
— давлатнинг мохиятан узига хос хусусиятла- 
рини ажратиш ёки бирор типга мансублигини белгилашда фойдалани- 
ладиган таълимот, билимлар тизимидир. Давлат типологиясида давлат­
ларни муайян мезонлар асосида турларга ажратиш, таснифлаш амалга 
оширилади. ХУХУХшунослик фанида давлат типологиясини урганишда 
икки хил ёндашувни, яъни 
формациявий 
(синфий) ва 
цивилизациявий 
(маърифий) ёндашувни курсатиш мумкин.
Формациявий ёндашувнинг мохияти шундаки, ижтимоий-ихгисо- 
дий формацияларнинг алмашинуви ижтимоий инкдлоблар натижасида 
содир булади ва бу давлатнинг бир тарихий типидан бошха, ундан 
юкррирох иккинчи типига утишини назарда тутади. Формациявий ён- 
дашув фанда синфий ёндашув деб хам юритилиб, унда давлат типоло- 
гиясининг асосий мезони ижтимоий-икдисодий формациялар хисоб­
ланади. Мазкур типологияда, биринчидан, давлатлар муайян ижтимоий- 
икдисодий омиллар асосида типларга ажратилади; иккинчидан, давлат- 
ларнинг табиий-тарихий хусусияти уларнинг уз тараххиётида маълум 
босхичларни утишини курсатади.

Download 22,37 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   73   74   75   76   77   78   79   80   ...   594




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish