Узбекистон республикаси фанлар академиясининг тарих институти узбекистон



Download 5,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet51/60
Sana23.04.2022
Hajmi5,78 Mb.
#577212
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   60
Bog'liq
O`zbekiston davlatchiligi tarixi ocherklari

2 2
—30 сентябрда пойтахт Бухоро атро­
фидаги Бахруддин, Хужа Бустон, Риждувон, Вобкент, 
Ш офиркон, Пирмаст, Зандани, Харгуш каби 8 та ту- 
манда янги х,окимият узининг дастлабки органлари — 
инк,илобий кумиталар (ревкомлар)ни таш кил к,илди. 
Ш униси характерли х,олки, ёш Бухоро республикаси 
жойлардаги х,окимият органларига рах,бар к,илиб асо- 
сан уламолар — ислом дини вакилларини сайлади. Бу 
уша даврда ислом динининг минтак,адаги м аркази са- 
налган Бухоро учун ягона турри йул эди.
Бирок, Бухоро республикасидаги маъмурий-х,уду- 
дий булиниш мавжуд иж тим оий-сиёсий ва ик,тисодий 
вазиятга биноан те з-т е з узгариб турган. 1922 йил ав- 
густда БХСР Бухоро, Кармана, К,арши, Шах,рисабз,
194


Шеробод, Карки, Чоржуй вилоятларига булинган24. 1923 
йилда БХСРнинг маъмурий булинишига тузатишлар 
киритилиб, у 8 та вилоят (Бухоро, Кармана, Нурота, 
Чоржуй, Карши, Ш ахрисабз, Шеробод, Карки), 28 та 
туман ва Ш аркай Бухорога ажратилган. Уша йили Ш ар­
к а й Бухоронинг узида х,ам маъмурий булиниш илк 
марта утказилиб, у 6 та вилоят (Сариосиё, Бойсун, 
Душанбе, Кулоб, Курронтепа, Барм) ва 20 та туманга 
так,симланган эди.
Бутун Бухоро МИК кдрори билан 1924 йил 1 ок- 
тябрда Бухоро р еспубликаси да м аъ м ури й -худуди й
булиниш кдйта утказилиб, вилоятлар урнида 5 та о к ­
руг тузилди. Округлар уз навбатида 15 та вилоят, 48 
та туман, 195 та кент ва куплаб кишлокдарга булинди. 
Кишлокдарда ок,сок,олликлар урнида советлар тузиш - 
га киришилди.
Зараф ш он округи 3 та вилоят (Бухоро, Кармана, 
Нурота), 8 та туман (Коракул, Бах,оуда,ин, Вобкент, 
Биждувон, Кармана, Зиёвудлин, Хатирчи, Нурота) ва 
2202 та кишлок,; Капщ адарё округи 2 та вилоят (К ар­
ши, Ш ахрисабз), 9 та туман (К,арши, Косон, Бешкент, 
Ш ахрисабз, 
Китоб, Яккабог, Чирок,чи, Бузор, Чим); 
Сурхондарё округи 8 та туман (Шеробод, Термиз, Бой­
сун, К арлук, К,абодиён, 
К У Р Р О Н Т е п а
ва б.); Туркман 
(Амударё) округи 2 та вилоят (Карки, Чоржуй) 
в а
608 
та кишлок,; Шарк,ий Бухоро 6 та вилоят (Кулоб, Бой­
сун, Сариосиё, Барм, Душанбе, Курронтепа) ва 3646 та 
киш локка ажратилган25.
Бухоро республикаси Афронистон давлати, Хоразм 
республикаси ва Туркистон АССР билан чегарадош 
булган. Республиканинг Афронистон билан ташк,и че- 
гаралари аввал яхши к,урикданмаган, сунгра чегарада 
Россия К.ИЗИЛ аскарлари туришган.
БХСРнинг худуди 182,2 минг км2 булиб, 1920 йилда 
ах,олиси к,арийб 3—3,5 млн., 1922 йилда 2,8 млн. киши 
булган. Бухоро республикасида асосан узбеклар (65%), 
шунингдек, тож иклар (14%), к,озокдар (9%), туркман- 
лар (7%), форслар (1,1%) ва бопща халкдар яш аш ган26.
Бухоро Халк, Нозирлар Ш уроси 1921 йил 11 март- 
да узбек (туркий) тилини мамлакат х,удудида давлат 
тили деб эълон к,илди. Узбек тилига Туркистон АССР 
(1918 йил июнда) ва Хоразм республикаси худудида 
х,ам давлат тили мак,оми берилган эди.
Бухоро Халк, Республикасида худай Хоразмдагидек
195


мустак,ил давлатчиликнинг Конституция, Байрок,, Герб, 
пойтахт, миллий валюта ва куш ин каби рам з-тим сол- 
лари мавжуд булган.
1921 
йил 18—23 сентябрда булган Бутун Бухоро 
халк, вакилларининг Н-курултойида демократик рух,- 
даги БХСР К онституцияси —А сосий К онуни кабул 
кд
1
линди. Бухоро тарихидаги дастлабки Конституция 
ф укароларнинг демократик хукук ва эркинликларини 
к,онун йули билан мустах,камлади. Конституцияда дав- 
латни идора этиш учун халк,нинг барча вакиллари иш - 
тироки таъминланиш и ёзиб куйилди. Хусусий ва сав- 
до-сотик, эркинликлари унда уз ифодасини топди.
БХСР Конституцияси барча фук,ароларга тенг с и ё­
сий хукукдар берди, миллий тенгсизликни йук,отди. 
Бутун Бухоро МИК хузурида Анна Гелди Амонов бош - 
чилигида Туркман булими тузилди. Кейинчалик шу 
асосда Туркман вилояти таш кил килиниб, унга мил­
лий мухторият х у ку к# берилди. Тожик ва туркман 
халкдари учун уларнинг она тилида мактаблар ва бошк,а 
м аданий-м аъриф ий муассасалар очилди.
Конституцияга кура БХСРнинг олий органи — Б у­
тун Бухоро халк, вакиллари курултойи булиб, у х,ар 
2000 сайловчига бир вакил сайланадиган 350 аъзодан 
иборат эди. 

Download 5,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   47   48   49   50   51   52   53   54   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish