Узбекистон республикаси фанлар академиясининг тарих институти узбекистон


ХОРАЗМ ХАЛК, СОВЕТ РЕСПУБЛИКАСИ (ХХСР)



Download 5,78 Mb.
Pdf ko'rish
bet48/60
Sana23.04.2022
Hajmi5,78 Mb.
#577212
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   60
Bog'liq
O`zbekiston davlatchiligi tarixi ocherklari

ХОРАЗМ ХАЛК, СОВЕТ РЕСПУБЛИКАСИ (ХХСР)
Хивада хонлик тузуми агдариб ташланган кун — 
1920 йил 1 февралнинг узидаёк, Ёш хиваликлар партия­
си аъзоларидан иборат М увакдат инк,илобий кумита 
(ревком) тузилди. Мулла Ж ум аниёз Султонмуродов ра- 
ислик к,илган бу М увакдат инк,илобий кумитага М ат- 
панобой Мадрах,имов, Одамохун Ортикрв, Мулла Уроз 
Хужамух,амедов, Мулла Н авруз Рузибоев аъзо к,илиб 
киритилди1. Бу кумита 2 ой давомида х,ам к,онун чи ка- 
рувчи, х,ам иж ро к,илувчи х,окимият вазиф асини ба- 
жарди.
Ёш хивалик жадидлар Хоразмда акдариб таш лан­
ган хонлик тузуми урнига дем ократи к республика 
к,уриш учун интилдилар. Янги давлатнинг асосларини 
яратиш да 1920 йил 26—30 апрелда булиб утган Бутун 
Хоразм халк, вакилларининг 1-курултойи катта роль 
уйнади. К,урултойда Хоразм Халк Совет Республика- 
си — ХХСР тузилганлиги тантанали равиш да эълон 
кдлиьгди. К,урултойда 15 кишидан иборат ёш респуб­
лика хукумати — Хоразм Халк, Н озирлар Ш уроси ту ­
зилди. П олвонниёз Х,ожи Ю супов (1861 — 1936) бош ­
чилигидаги хукумат таркибига Ж . Султонмуродов (ра- 
иснинг 1-муовини), Бобоохун Салимов (адлия), Абдул- 
вох,ид К,ориев (адлия нозирининг муовини), Бекж он 
Рах,монов (маориф), Эшчонк,ори Ж абборк,улов (халк, 
хужалиги), У. Хужамух,амедов (хорижий — ташк,и и ш ­
лар), Н. Рузибоев (хукумат котиби), Кучмамадхон Са- 
пиев (раиснинг 2-муовини), Руломалихон Бах,одир (иж ­
тимоий таъминот), Ш омурод 
Бахши 
(
с о р л и к
,
н и
сак,- 
лаш), Мух,аммадпанобой Абдуллаев (молия), Х удойбер- 
ган Девонов (олий муфаттиш -назорат), Ризо Ш окиров 
(х,арбий ишлар), Х,аким Бобожонов (зироат-к,ишлок,
186


хужалиги), Н азир Ш оликоров (дохилия-ички ишлар) 
нозир кдлиб сайландилар2. Хукумат таркибига жадид - 
лар билан биргаликда туркман кдбила бош ликдари- 
нинг киритилиш и Х оразм да миллий м асалани х,ал 
килишда мух,им омил булиб хизмат килли. Хукумат 
бошлири П. Ю супов таж рибали давлат арбоби булиб, у 
дастлабки кунлардан бошлаб Хоразм республикасида 
демократик ислох,отларни утказиш, мамлакатнинг амал- 
да мустак,ил булиши учун курашди.
Хоразм республикасининг ёш хукумати БХСР, Тур­
кистон АССР, РСФСР давлатларидан тапщ ари Ф ин­
ляндия, Ш веция, Германия, Туркия, Афронистон, Эрон 
каби хориж ий давлатлар билан х,ам мустакил рави ш ­
да савдо-сотак, ва ик,тисодий алок,аларни олиб бориш - 
га х,аракат кдлди3. Масалан, 1921 йил 24 ноябрда А ф - 
ронистонга крзикалон Бобоохун Салимов бошчилигида 
махсус элчилик х,айъати жунатилди4. Бирок, янги хуку- 
мат рах,барларининг бу демократик йули совет Россия- 
сининг большевиклардан иборат рах,бариятига маък,ул 
келмас эди.
1920 
йил 13 сентябрда М осквада РСФ СР билан 
ХХСР уртасида 24 моддадан иборат Иттифок, ш артно- 
маси ва 15 моддадан иборат ик,тисодий битам тузилди. 
Иттифок, шартномасига биноан совет Россияси ХХСР 
мустакиллиги ва дахлсизлигини расмий суръатда тан 
олди. Россия империяси даврида рус капиталистлари 
томонидан Хива хонлиги х,удудида бунёд килинган 
банклар, фабрикалар, савдо корхоналари ва бопща му- 
ассасалар Хоразм республикасининг мулки деб эъти- 
роф этилди. Ш артнома имзоланган кунгача Россия би ­
лан Хоразм республикаси уртасида мавжуд булган че- 
гара давлат чегараси к,илиб белгиланди5.
Иттифок, ш артномасининг 17-мода,аси асосида ало- 
х,ида х,арбий-сиёсий битам х,ам тузилди. Унда Хоразм 
к,изил армияси РСФСР х,омийлиги остада тузилиши 
таъкидланди6.
Бирок, ш артнома ва битимларда курсатилган асосий 
моддаларни, хусусан, Хоразм республикасининг муста- 
к,иллиги ва дахлсизлиги хукутдини совет Россияси тан 
олмай, доимий равишда ёш республиканинг ички иш - 
ларига аралашиб турди, Хоразмда катта микдордаги 
Кизил аскарларни сакдаб, бу х,арбий кучлар орк,али 
мамлакатни узи бопщаришга интилди. 1921 йил 6 март- 
да Хоразмда кизил аскарлар уюш тирган х,арбий давлат
187


тунтаришидан кейин П. Ю супов хукумати аь-дариб таш - 
ланди. Хукуматнинг собик, раиси яш ириниш га улгур- 
ди7. Бирок, орадан куп утмай у кдмокда олинди. К изил 
аскарлар кулига тушмай колган айрим нозирлар Ж у - 
наидхон куш инлари сафига бориб кушилди.
1921 
йил 15—23 майда булган Бутун Хоразм халк, 
вакилларининг П-курултойида к,онун чикдрувчи олий 
орган — Хоразм М арказий И ж роия К,умитаси (ХМИК) 
Президиуми (раиси — Мух,аммадрайим Оллоберганов) 
ва ижро килувчи орган — Халк, Н озирлари Ш уроси 
(раиси — крракалпок, М енглихужа Ибнияминов) таш -
КИЛ К.ИЛИНДИ.
Афсуски, Хоразмда х,окимиятнинг янги органлари 
фаолияти бу гал х,ам узок,к,а чузилмади. 1921 йил с ен ­
тябрь ойида булган ХХСР М ИК мажлисида «уз вази - 
фасини баж ара олмаган ва ишни чалкаштирган» деган 
сохта айблар билан М. Оллоберганов уз лавозимидан 
олиб ташланди ва улимга хукм к,илинди. Умуман ол- 
ганда, ХХСР мавжуд булган кдрийб 5 йил давомида 
большевиклар томонидан Хоразм республикаси МИК 
раислари ва хукумат бош ликдарининг х,ар бири 10 
мартадан узгартирилди. Хоразмда утказилган бундай 
давлат тунтаришлари окибатида узбек халк,ининг куплаб 
асл фарзандлари к,агакон к,илинди.
Шундай к,илиб, 1922 йилдан бошлаб Хоразм рес- 
публикасининг янги рах,барияти миллий демократик 
йуналишдан чекиниш га маж бур булиб, синф ий таба- 
к,аланган ж ам ият куриш томон йул тутди. М арказнинг 
тазйик,и билан Хоразмда демократик узгариш ларга чек 
к,уйилди ва жамиятни социалистик асосда ривож лан- 
тириш га киришилди.
Хоразм республикасидаги 
сиёсий узгариш лар ва 
давлат тунтариш ларининг акс-савдоси мамлакат Асо­
сий К,онуни — Конституцияда уз аксини топиб борди. 
Характерли х,олат шундаки, 1920— 1923 йилларда булиб 
утган Бутун Хоразм халк вакилларининг I—IV курул- 
тойларининг х,ар бирида янги К онституция кабул
К .И Л И Н Д И .
1-к,урултой (26—30. IV. 1920 й.)да кабул к,илинган 
Хоразм Халк, Совет Республикаси — ХХСР мувак,кдт 
Конституцияси Х оразмнинг куп минг йиллик тарихи- 
даги дастлабки конституция булиб, унда илк марта 
кенг халк, оммаси сиёсий хукукларни к,улга киритди. 
М амлакатда демократик эркинликлар ж орий к,илинди.
188


Конституцияда Хоразмдаги давлат к,урилиши респуб­
лика асосида 
булиши, мамлакатдаги олий орган — 
Бутун Хоразм халк, вакиллари курултойи эканлиги, унда 
Хоразм Халк Нозирлар Ш уроси — республика х;уку- 
мати сайланиши таъкидланган эди8.
II к,урултой (15—23. V. 1921 й.) да к,абул к,илинган 
янги Конституция матнига Турккомиссиянинг тазйик,и 
билан куплаб моддалар маж буран тик,иштирилди. Хо- 
размликларнинг сайлов х,ук,укдари анча чекланди.
IV 
к,урултой (17—20. X. 1923 й.)да Хоразм Халк, 
Совет Республикаси Хоразм Совет Социалистик Рес- 
п у б л и к а си (Х С С Р)га а й л ан ти р и л д и . 20 о к т я б р д а
ХССРнинг 5 булим ва 12 бобдан иборат янги Консти- 
туцияси к,абул к,илинди. Афсуски, бу Конституция мам- 
лакатни социалистик к,урилиш йулига утишини к,онун 
йули билан мустах,камлади. Унга мувофик,, ернинг ху ­
сусий мулк эканлиги бекор к,илинди, вак,ф ерлари бу- 
тунлай тугатилди. М авжуд ерлар умумхалк, мулки деб 
эълон к,илинди, барча вак,ф мулклари м аориф нозир- 
лиги ихтиёрига берилди. К,озихоналар фаолияти та- 
Кикланиб, совет судлари таш кил к,илинди.
Демак, 1923 йил октябрь ойидан бошлаб Хоразм 
республикасидаги демократик узгариш ларга бутунлай 
чек к,уйилди. Хоразмни советлаш тириш ж араёни у зи ­
нинг ю кори боскичига кутарилди. Хукуматнинг кес- 
кин янги сиёсатидан норози булган барча кишилар 
бундай вазиятда истикдолчилар саф ини тулдирдилар. 
Бирок, 1924 йил бошларида халк к,узколони бостирил- 
гач, больш евиклар давлатнинг янги жазолаш органла- 
рини таш кил к,илишди. 1924 йил 20 февралда совет 
прокуратураси тузилди. ХССРнинг биринчи прокуро- 
ри килиб Хонов деган киш и тасдикданди. Шунингдек, 
Хоразмдаги вилоятларда 5 та совет халк, судлари х,ам 
таш кил к,илинди. Бу даврда х,арбий трибунал ва дав­
лат сиёсий бопщ армаси — ГПУ фаолияти янада ку- 
чайтирилди. Бу жазолаш органлари коммунистик м аф - 
курани тан олмаган х,ар к,андай кишиларни катагоп 
килиш ни авж олдирди.
Хоразм республикасидаги солик, сиёсатида совет 
Россиясининг таъсири кучлирок, булганлиги учун син- 
ф ий ёндашув як,к,ол намоён булди. Солик,нинг 
ofhp
юки савдогарлар, судхурлар ва йирик ер эгалари зим- 
масига тутри келди. К,ишлок, хужалигида ягона солик, 
тизими ж орий к,илинди. Солик, туплашни тутри йулга
189


куйиш мак,садида давлат банки ва солиги палатаси 
таш кил килинди. 1923 йил июнда саноат сохдсидаги 
соликдар хдм бир тизимга солиниб, давлат саноат 
с о
­
л и р и
жорий к,илинди9.
ХХСРнинг майдони 62200 км2 булиб, 1920 йилда 
унинг ахрлиси 500000—550000 киш и булган. Хоразм 
республикасида асосан узбеклар (65%), шунингдек, 
туркманлар (26% ), к,орак,алпокдар (3,8%), крзокдар 
(3,4%) ва бопща халкдар яшаган. ХХСР Бухоро рес- 
публикаси ва Т уркистон АССР билан чегарадош
х,исобланган.
1920 
йил апрелда собик, Хива хонлигида мавжуд 
булган 20 та беклик («кдлъа» беги) ва 2 та ноиблик 
тугатилиб, унинг урнида куйидаги 22 та туман таш ­
кил к,илинди: Дарронота, Питнак, Х,азорасп, Бешарик,, 
Хонкд, Янги Урганч, Гурлан, К,ипчок„ Мангит, К,и- 
личбой, Монок,, Тошх,овуз, Порсу, Хужайли, Кух,на 
Урганч, К унгирот, Хива, Иляли, Бозовот, Ш овот, 
Хитой, К,ушкупир10. Бу маъмурий булиниш ХХСРнинг 
дастлабки Конституциясида 

Download 5,78 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   44   45   46   47   48   49   50   51   ...   60




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish