Узбекистан Республнкаси Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги Самарканд кишлак хужалик ииститути


Ем-хаш ак иш лаб чикариш ни режалаш тириш



Download 6,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet200/257
Sana22.02.2022
Hajmi6,21 Mb.
#112261
1   ...   196   197   198   199   200   201   202   203   ...   257
Bog'liq
Qishloq xojaligi korxonalari ishlab chiqarishini tashkil etish

16.2. Ем-хаш ак иш лаб чикариш ни режалаш тириш
Қиш лоқ хўжалик корхоналарида чорвачиликнинг ривожланиши 
ва унинг иктисодий афзаллигини таъминлаш кўп жихатдан чорвани 
қишловдан яхши чикишига, ем-хашак режасининг бажарилиши ва 
унинг мувозанати тўғри келишига богликдир.
Озика режаси - бу чорва молларини турлари бўйича ем-хашакка 
бўлган талаблари хисоб-китобидир. Бу режалар хар йили, хар бир 
хўжаликда, ферма ва бўлимларда тузилади. Режалар бажарилиш 
муддатларига кўра икки хил килиб тузилади.
Биринчи хил режалар ўтган йил хосилидан янги йил ҳосилигача 
бўлган даврни ўз ичига олади.
Иккинчи хил режалар тузилганда эса йилнинг 1 январидан 
31 декабригача бўлган даврни ёки календарь йилни ўз ичига олади. 
Иккинчи хил озика режалари йиллик ишлаб чикариш бизнес реж а­
сининг ажралмас кисми бўлиб, моддий-пул харажатлари хажмини 
аниклаш учун зарурдир.
Хўжаликлар учун ем-хашак режаси ва мувозанатини тузишда 
чорва молларининг тирик вазни, маҳсулдорлиги, илмий жихатдан 
асосланган йиллик озика меъёри, озика бирлиги, ҳазмланувчи про- 
теинга айлантирилган бош ка озика моддалар хисобга олинган хрлда 
киш ёки ёз мавсумлари учун алохида хисобланади.
Режалаш тириш да ем-хашакка булган талаб икки йўл билан 
аникланади. Озиқага бўлган талабни аниқлашнинг биринчи йўли 
чорва моллари жинси ва ёш гурухларига, бош сонига, чорва моллари 
ва паррандалар учун белгиланган йиллик озика бирлиги меъёрига 
караб; иккинчи йўли махсулот етиштириш учун белгиланган ёки 
сарфланадиган 
озика 
бирлиги 
меъёрий 
кўрсаткичларига, 
озиқлантириш таркибига караб аникланади. Биринчи йўл билан 
озиқага бўлган талабни аниклаш учун чорва молларининг ўртача 
йиллик 
бош 
сони 
йиллик 
озиқлантириш 
меъёрларига


кўпайтирилади. Бу йўл билан чорва молларининг муайян гурухи 
учун бир хил озиқадан канча зарурлиги аникланади.
Ем-хашак мувозанати хўжаликларнинг ем-хашакка бўлган 
талабини хўжаликда мавжуд бўлган озиқага солиштириш, озика би­
лан таъминланганлик даражасини аниклаш имконини беради. Буни 
аниклаш учун хар бир озика тури бўйича озиқага бўлган талаб бел- 
гиланиб, уни аниклаш жадвали тузилади. Бу жадвалда тартиб но- 
мери, озика тури, ўлчов бирлиги, режалаштирилган йил учун талаб 
килинадиган озикалар, озика бирлиги хисобида хўжаликда мавжуд 
ёки кутилаётган озика хажми, унинг таъминланиш даражаси (% да) 
кўрсатилади.
Озиқа мувозанати кўзда тутилган озиқаларнинг барча турлари 
бўйича натурал озика бирлиги, сингувчи протеин хисобларида тузи­
лади. Ш унингдек режа бўйича ва хакикий мувозанат тузилади.
Озика мувозанатини тузиш вақтида кишлок хўжалик корхона­
лари, фермерлар жойлашган худудлар, уларнинг ихтисослашганлиги 
ва экин майдонлари таркиби хисобга олинган ҳолда иш кўрилади. 
Х ар бир хўжаликнинг чорвачилиги, ишлаб чикариш йўналиши, их- 
тисослашганлигига кўра шу озика мувозанати билан бирга йиллик 
рационлар таркиби, бир озикани иккинчиси билан алмаштириш 
мумкинлиги хам хисобга олиниши керак. Бундай турли хил вари- 
антларда тузилган озика рационлари озика экинлари, экин майдон­
лари таркиби, жойлаштириш вариантлари хамда тузилган ем-хашак 
режаси ва мувозанатининг хўжаликлар учун кулайлиги улар ичидан 
таш килий-иктисодий жихатдан энг афзал вариантни танлаб олиш 
имконини беради.
Хўжаликда тузилган озика мувозанатида ем-хашак турлари 
бўйича ёки умуман таъминланиш даражасида етишмовчилик бўлса, 
улар ўрнини тўлдириш манбалари изланади. Ем-хашак мувозанатида 
барча озика турлари бўйича таъминлаш даражаси яхши бўлса, чорва 
молларининг бош сонини келгусида кўпайтириш борасида фикр 
юритиш мумкин бўлади. Бу холда ем-хашак таъминоти ойлар ва 
даҳалар бўйича хисобга олиниши керак бўлади.

Download 6,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   196   197   198   199   200   201   202   203   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish