Узбекистан Республнкаси Қишлоқ ва сув хўжалиги вазирлиги Самарканд кишлак хужалик ииститути


Вўс.в= (Вй.ох + В,,) - (В,-,.6 + В к) - В т.п



Download 6,21 Mb.
Pdf ko'rish
bet208/257
Sana22.02.2022
Hajmi6,21 Mb.
#112261
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   257
Bog'liq
Qishloq xojaligi korxonalari ishlab chiqarishini tashkil etish

Вўс.в= (Вй.ох + В,,) - (В,-,.6 + В к) - В т.п.
Бунда: В ўс.в - ўсган вазн, ц.
В,-, ох - йил охирида бўладиган моллар вазни, ц.
В„ - подадан ёки гуруҳдан чиқарилган моллар вазни, ц.
Вп.б - йил бош ида бўлган моллар вазни, ц.
В к - подага ёки гуруҳга кирим килинадиган моллар вазни, ц.
В, г, - табиий йўқотиш, яъни табиий жиҳатдан нобуд бўлган моллар 
вазни, и.
Чўчқачилик тез етилувчан ва серпушт тармок бўлганлиги учун 
подадаги ўзгариш ва махсулот етиштиришни тўгри ташкил килиш 
максадида пода харакати режасини ойлар бўйича тузиш максадга 
мувофиқдир.
О йлик пода ҳаракатида чўчқаларнинг ёши ва жинси бўйича гу- 
руҳлари, чўчқа болаларини олиш, чўчқаларни бир гурухдан бошка 
гуруҳга ўтказиш, уларнинг уртача суткалик тирик вазнини ўсиши, 
жами вазнининг ортиши хамда сотилиши ой сайин кўрсатиб бори­
лади.
Чўчқачиликнинг асосий хусусиятлари шундаки, она чўчқалар 
асосий ва бир марта ишлатиладиган она чўчқалар гуруҳларига 
бўлиниб, турлар бўйича (1-тур, 2-тур) баҳор ва ёз ойларида бола 
олинадиган килиб кочирилади. Факатгина чўчқачиликда асосий она
245


чўчқалардан бир йилда икки марта чўчқа болалари олиш режалаш­
тирилади, бир марта ишлатиладиган она чўчқалардан олинган наел 
ҳам асосий она чўчқалар хисобига қўшилади. Ҳар бир болалашда 
асосий она чўчқалардан 9-10 тадан бола олиш, бир марта ишлатила­
диган она чўчқалар болалаганидан кейин бир ой семиртирилиб ёки 
семизлиги етарли бўлса, тўғридан-тўгри гўштга сотилиши режалаш­
тирилади.
М аълумки, 
3-4 ойлик чўчқа болалари етказиб берувчи 
репродуктор чўчқачилик хўжаликларида она чўчқаларнинг салмоги 
ю қори бўлади ва шунга кўра таъмирлаш учун ёш ургочи чўчқалар 
асралади. Таъмирлаш учун асраладиган ёш ургочи чўчқалар асосий 
подада яроксизликка чиқарилган чўчқалар салмогидан 3-4 % ортиқ 
бўлиш и керак.
Чорвачиликнинг хар бир тармоғи учун тузиладиган пода 
харакати режаси мазкур чорвачилик турининг ишлаб чикариш дас- 
турининг асосини ташкил килиб, пода харакати режасига кўра чорва 
молларининг ем-хашакка, мехнат ресурслари ва иш хаки фондига 
талаби, махсулот етиштириш, реализация килиш хажми ва муддати, 
бино-иншоотлар 
ва 
машина 
ускуналарга 
бўлган 
талаблари 
аникланади ва режалаштирилади.



Download 6,21 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   204   205   206   207   208   209   210   211   ...   257




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish