Ўқув қўлланма


Мавзуга оид савол ва топшириқлар



Download 0,73 Mb.
Pdf ko'rish
bet39/44
Sana06.07.2022
Hajmi0,73 Mb.
#744886
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   44
Bog'liq
4. Ўқув қўлланма

Мавзуга оид савол ва топшириқлар 
 
1. Тектоник харакатлар ҳақида тушунча беринг. 
2. Тектоник харакатлар туфайли қандай табиий географик жараёнлар 
вужудга келади? 
3. Тектоник харакатлар таъсирида қандай рельеф формалари 
шаклланади? 
Зилзила таъсирида вужудга келадиган табиий географик 
жараёнлар 
Ер қимирлаши зилзила деб аталади. Бу жараён ер пўстининг ички 
қисмидаги табиий кучлар таъсирида содир бўладиган силкинишлар туфайли 
вужудга келади. Ҳар йили планетамизда 100 000 дан ортиқ ер қимирлашлари 
сейсмик асбоблар ёрдамида қайдэтилади. Шундан 100 таси вайрон қилувчи 
аҳамиятга эга бўлган кучли зилзилалардир. Зилзилалар содир бўлишига кўра 
тўрт гуруҳга мансуб бўлиб, у қуйидагича таснифланади: 
-
Гектоник кучлар таъсирида юз берувчи зилзилалар; 
-
Вулқоник кучлар таъсирида содир бўлувчи зилзилалар; 


84 
-
Денудация туфайли юз берувчи зилзилалар; 
-
Антропоган таъсир (портлаш, қурилиш ишларида грунтни 
шиббалаш ва ҳ.к.)туфайли содир бўладиган зилзилалар. 
Ушбу туркум зилзилалар ичида энг ҳавфлиси ва катта майдонларни 
қамраб олувчи тур биринчи гуруҳга мансуб тектоник зилзилалардир. 
Тектоник зилзилалар. 
Улар
 
кўпроқ тектоник харакатлар фаол бўлган, 
тоғ кўтарилиш жараёни тўхтамаган ҳудудлар бўйлаб тез-тез такрорланиб 
туради. Силкиниш пайдо бўлган жой зилзила ўчоғи, унинг маркази эса 
гипоцентр дейилади. Зилзила ўчоғи ер пўстидан 50 км гача, баъзан 700 км 
гача чуқурликда бўлиши мумкин. Гипоцентрнинг ер юзасидаги нуқтаси 
эпицентр дейилади. Силкинишлар эпицентрда кучли бўлиб, ундан 
узоқлашган сари силкиниш кучи сусая боради. Зилзила кучи кўпгина 
давлатларда 12 баллик шкала асосида ўлчанади. Зилзила кучи оша борган 
сари табиатда турлича ўзгаришлар юз бериб, бу жараённинг кўлами ҳам оша 
боради (жадвал №1). 
3-жадвал 

Download 0,73 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   36   37   38   39   40   41   42   43   44




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish