Қурилиш меъёрлари ва қоидалари зилзилавий ҳудудларда қурилиш



Download 0,65 Mb.
bet8/29
Sana25.02.2022
Hajmi0,65 Mb.
#283781
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   29
Bog'liq
КМК 2 01 03 19 узбек окончательная редакция

Qjj нуқтага тўпланган масса оғирлиги бўлиб, 2.1 банд талабларига мувофиқ аниқланади.

2.19. Қаватлар сони 5 ва 5 гача бўлган биноларнинг баландлиги бўйича массалари ва бикирликлари кичик фарқ билан T1<0,4 сек бўлганда, ηk коэффициенти қуйидаги соддалаштирилган формуладан аниқланиши мумкин:


, (2.7)

бу ерда Хk ва Xj - пойдеворнинг юқори сатҳидан k ва j нуқталаргача бўлган масофа.


2.20. Тебраниш асосий шаклининг даври T1>0,4 сек бўлган бино (иншоот)лар конструкцияларидаги зўриқишлар тебранишларнинг юқори шаклларини, одатда, 3 тадан кам бўлмаган шаклни эътиборга олган ҳолда аниқланади. Бунда тебранишларнинг юқори шакли учун декрементларини тебраниш биринчи шаклининг декрементига тенг деб олиш мумкин.
2.8-жадвал

Минтақа
индекси

I

II

III

IV

Грунт тоифаси

I, II

III

I, II

III

I, II

III

I, II

III

Тi, с

Wi спектрал коэффициент

1

2

3

4

5

6

7

8

9

0

0,40

0,40

0,40

0,40

0,40

0,40

0,40

0,40

0,05

0,87

0,58

0,61

0,48

0,52

0,45

0,92

0,58

0,10

1,11

0,73

0,83

0,55

0,79

0,50

1,13

0,73

0,15

1,21

0,81

1,00

0,63

0,97

0,56

1,21

0,83

0,20

1,24

0,87

1,09

0,70

1,09

0,65

1,24

0,88

0,25

1,22

0,91

1,14

0,75

1,15

0,73

1,22

0,91

0,30

1,17

0,92

1,16

0,80

1,16

0,79

1,18

0,92

0,35

1,11

0,93

1,16

0,83

1,15

0,83

1,13

0,93

0,40

1,04

0,92

1,15

0,86

1,11

0,85

1,07

0,92

0,45

0,97

0,89

1,10

0,87

1,06

0,87

1,01

0,91

0,50

0,89

0,88

1,03

0,88

1,00

0,87

0,94

0,89

0,55

0,82

0,85

0,97

0,88

0,94

0,87

0,88

0,86

0,60

0,76

0,82

0,91

0,87

0,88

0,86

0,82

0,84

0,65

0,69

0,79

0,85

0,86

0,81

0,84

0,76

0,81

0,70

0,63

0,76

0,79

0,85

0,75

0,82

0,71

0,78

0,75

0,58

0,73

0,73

0,83

0,69

0,80

0,66

0,76

0,80

0,53

0,69

0,67

0,79

0,64

0,77

0,61

0,73

0,85

0,49

0,66

0,62

0,76

0,59

0,74

0,57

0,70

0,90

0,45

0,63

0,58

0,74

0,54

0,72

0,53

0,67

0,95

0,42

0,60

0,54

0,71

0,50

0,69

0,50

0,64

1,00

0,38

0,57

0,52

0,68

0,47

0,66

0,47

0,62

1,05

0,36

0,54

0,49

0,65

0,43

0,63

0,44

0,59

1,10

0,33

0,51

0,48

0,63

0,40

0,60

0,41

0,57

1,15

0,31

0,49

0,47

0,60

0,38

0,57

0,39

0,54

1,20

0,29

0,46

0,46

0,57

0,35

0,55

0,36

0,52

1,25

0,27

0,44

0,45

0,55

0,33

0,52

0,35

0,50

1,30

0,26

0,41

0,44

0,52

0,32

0,50

0,33

0,47

1,35

0,25

0,39

0,43

0,50

0,30

0,47

0,31

0,45

1,40

0,24

0,37

0,42

0,47

0,29

0,45

0,30

0,44

1,45

0,23

0,36

0,41

0,45

0,27

0,43

0,29

0,42

1,50

0,22

0,34

0,40

0,44

0,26

0,41

0,28

0,40

1,55

0,21

0,32

0,39

0,42

0,26

0,39

0,27

0,38

1,60

0,20

0,31

0,38

0,40

0,25

0,37

0,26

0,37

1,65

0,20

0,29

0,37

0,39

0,24

0,35

0,25

0,35

1,70

0,19

0,28

0,37

0,38

0,24

0,34

0,24

0,34

1,75

0,19

0,27

0,36

0,37

0,23

0,32

0,24

0,33

1,80

0,18

0,26

0,35

0,36

0,23

0,31

0,23

0,32

1,85

0,18

0,25

0,35

0,36

0,22

0,30

0,23

0,30

1,90

0,18

0,24

0,34

0,35

0,22

0,29

0,22

0,29

1,95

0,18

0,23

0,33

0,35

0,22

0,28

0,22

0,28

2,00 ва ортиқ

0,17

0,22

0,32

0,34

0,22

0,27

0,22

0,27

2.9-жадвал



Бино ва иншоотнинг конструктив ечими

δ тебранишлар декременти

1.

Тарҳда ўлчамлари катта бўлмаган баланд иншоотлар (миноралар, мачталар, мўрилар, алоҳида турувчи лифт шахталари ва ҳ.к)

0,15

2.

Девор тўлдирувчилари каркас деформациясига таъсир этмайдиган, ҳисобий сейсмик куч йўналишида устун баландлигининг кўндаланг кесим ўлчамига бўлган нисбати 25 га тенг ёки ундан катта қийматга эга каркасли бинолар

0,15

3.

1 ва 2 бандларга киритилмаган бино (иншоот) лар

0,3






2.2-расм.
2.10-жадвал



Бинонинг конструктив ечими

Кэт коэффициенти

1.

Қаватлaр сони 5 дан ортиқ бўлган cинчли, диафрагма ёки бикирлик ядроси бўлган каркасли, йирик блокли, комплекс конструкцияли ёки яхлит темирбетонли бинолар

Кқав=1+0,1·(n-5),
бироқ 1,5 дан катта эмас

2.

Қаватлар сони 5 гача бўлган йирик панелли ва ҳажмий-блокли бинолар

0,75

3.

Қаватлар сони 5 дан ортиқ бўлган йирик панелли ва ҳажмий-блокли бинолар

Кқав=0,9+0,075·(n-5),
бироқ 1,3 дан катта эмас

4.

1, 2 ва 3 бандларда кўрсатилмаган бино (иншоот)лар

1,0

2.21. Чегаравий ҳолат ЧҲ-1 вужудга келмаслигини текшириш учун 2.6 б) банд бўйича биноларни ҳисоблашда, конструктив тизим элементларидаги сейсмик кучлар таъсири эътиборга олинган юкларнинг махсус бирикмасидан ҳисобий зўриқишлар қуйидаги формуладан аниқланади:


(2.8)

бу ерда L0 - юкларнинг асосий бирикмасидан элементдаги зўриқишлар, 2.1 банд талаблари бўйича аниқланади;



Download 0,65 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   4   5   6   7   8   9   10   11   ...   29




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish