Университети с. А. Салихов мутахассисликка кириш



Download 6,14 Mb.
Pdf ko'rish
bet76/89
Sana06.07.2022
Hajmi6,14 Mb.
#750465
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   89
Bog'liq
3-1063

P
la
st
m
a
ss
a
22
1


Пластмассалар сортаментга кура кукун, гранул (кумок), хаб (таблетка), 
тулдиргич 
модда 
толаси, 
лист, 
плита, 
труба 
холида 
чикарилади. 
Реактопластларнинг баъзи турлари суюк холда чикарилади ва тулдиргач 
моддаларга сингдириш, элимлаш, коплама сифатида югуртириш учун 
кулайдир.
Пластмассалар буюмларга айлантирилиш усулига кура прессланадиган ва 
куйиладиган пластмассаларга булинади. Одатда прессланадиган материаллар 
термореактив композитсиялар хисобланади ва иссикдайин (тобсиз) пресслаш 
услублари оркали ашёга айлантирилади. Куйиладиган масса термопластик 
композитсиядан иборат булиб, тсуймани ис-сиклайин пресслаш услублари 
билан ашёга айлантирилади.
Пластмассалар ишлатилишига караб у мумий, махсус ва декоратив ахамиятдаги 
пластмассаларга ажра-тилади. Конструктсион, фриктсион, зидцифриктсион, 
кимё-вий чидамли, электр изолятсион пластмассалар махсус ахамиятдаги 
пластмассалар каторига киради. Пластмас-санинг номи узини хосил килган 
полимернинг номидан олинади. 
Масалан, 
полиетилен — полиетилен 
полимеридан хосил килинган пластмассадир. Полиамидлар эса полиамид 
смолалар негизида вужудга келтирилади.
3. Т ерм оп ластлар нин г турлари. У ларни нг ва-зифаси, товарлик
хоссалари, м аркалаш усуллари.
Полиетилен, полипропилен, поливинилхлорид, полистирол, этилен фторид 
полимерлар, 
полиамидлар, 
полиметилметакрилат, 
полиформалдегид, 
пентапласт ва хоказолар полимерзатсия юли билан олинадиган полимер- 
ларнинг асосий турларидир. Шулар асосида хосил Килинадиган термопластлар 
суюк холга келгунига кадар куп марта кизийди ва совутилганида яна котади, 
яъни такрорий колипланишга крдир булади. Одатда бу пластмассалар 
тулдирилмаган булади, лекин этарлича солиштирма пишикликка, яхшигина 
диелектрик хоссалар-га, кимёвий баркарорликка ва юксак зарбий ковушоклик- 
ка эгадир. Иссикка унча чидаш бермаслиги, эскириш сабаби хоссаларининг 
тургун булмаслиги ва ёйилишга мойиллиги уларнинг камчиликлари каторига 
киради. Пластмасса таркибига 20— 30 фоиз кукун ва тола тулдиргач моддалар 
кушиш натижасида унинг техноло-гиявийлиги сакланиб колади ва ишлатилиш 
хоссалари 
ошади. 
10-жадвалда 
берилган 
маълумотлар 
баъзи 
термо­
пластларнинг асосий хоссаларини курсатади.
222



Download 6,14 Mb.

Do'stlaringiz bilan baham:
1   ...   72   73   74   75   76   77   78   79   ...   89




Ma'lumotlar bazasi mualliflik huquqi bilan himoyalangan ©hozir.org 2024
ma'muriyatiga murojaat qiling

kiriting | ro'yxatdan o'tish
    Bosh sahifa
юртда тантана
Боғда битган
Бугун юртда
Эшитганлар жилманглар
Эшитмадим деманглар
битган бодомлар
Yangiariq tumani
qitish marakazi
Raqamli texnologiyalar
ilishida muhokamadan
tasdiqqa tavsiya
tavsiya etilgan
iqtisodiyot kafedrasi
steiermarkischen landesregierung
asarlaringizni yuboring
o'zingizning asarlaringizni
Iltimos faqat
faqat o'zingizning
steierm rkischen
landesregierung fachabteilung
rkischen landesregierung
hamshira loyihasi
loyihasi mavsum
faolyatining oqibatlari
asosiy adabiyotlar
fakulteti ahborot
ahborot havfsizligi
havfsizligi kafedrasi
fanidan bo’yicha
fakulteti iqtisodiyot
boshqaruv fakulteti
chiqarishda boshqaruv
ishlab chiqarishda
iqtisodiyot fakultet
multiservis tarmoqlari
fanidan asosiy
Uzbek fanidan
mavzulari potok
asosidagi multiservis
'aliyyil a'ziym
billahil 'aliyyil
illaa billahil
quvvata illaa
falah' deganida
Kompyuter savodxonligi
bo’yicha mustaqil
'alal falah'
Hayya 'alal
'alas soloh
Hayya 'alas
mavsum boyicha


yuklab olish